U proteklih nedelju dana, desila su se čak dva slučaja vršnjačkog nasilja u osnovnim školama.
U jednoj školi u Vranju, zavladao je trend novog krajnje bizarnog „izazova“ među starijim osnovcima, koji je zabrinuo prosvetare kada su saznali o čemu se radi, piše vranjski portal VOM.
Reč je o izazovu u kojem eca postavljaju izazove (zadatke) jedni drugima da osmisle po pet najvećih uvreda za svoje školske drugove, pet najgroznijih epiteta za nekog učenika iz odeljenja. Onda se okupe i počne vređanje.
Škola je već preduzela mere, prema nekim informacijama postoji mogućnost da se bizarni trend širi i u drugim školama, pa se apeluje na roditelje starijih osnovaca, naročito završnih razreda da porazgovaraju sa decom na ovu temu.
Tri devojčice tukle četvrtu ispred škole
U Pančevu se 18. septembra dogodio slučaj novi maloletničkog nasilja u Srbiji. Slučaj ispituje policija, na osnovu snimka sa društvenih mreža na kom se vidi kako tri devojčice, najverovatnije srednjoškolke, tuku četvrtu devojčicu.
Ovaj slučaj nasilja se, kako nam je rečeno u PU Pančevo, dogodio u Ulici braće Jovanovića gde se nalaze tri škole – jedna osnovna i dve srednje.
Iz Tehničke škole „23. maj“ za tabloid „Blic“ je potvrđeno da se incident dogodio ispred zgrade te škole i da su „samo neke od devojčica na snimku učenice te škole“.
Iz pančevačke policije naveli su da su snimak videli na društvenim mrežama, „ali da nije bilo prijave ni sa jedne strane“.
Deca su preplavljena agresijom
U razgovoru za „Vreme”, psihološkinja Ana Mirković, kaže da iz dugogodišnjeg iskustva rada sa decom vidi kako su mladi sve skloniji agresivnom ponašanju.
„Smatram da je agresija među mladima sve veća. Veliku ulogu u tome igraju i digitalni mediji, kao i samo okruženje deteta. Slučajevi maloletničkog nasilja se prijavljuju mnogo češće nego u vreme kada je moja generacija odrastala”, kaže Mirković.
Medijski sadržaji puni nasilja, uvredljive poruke na društvenim mrežama, govora mržnje, pa i snimci fizičkog nasilja, sadržaj su,koji današnja omladina upija kao sunđer.
So na ranu je to što, kako kaže Mirković, nema adekvatnih kaznenih mera za nasilničko ponašanje.
„Morala i etike nema onoliko koliko ima agresije u društvu. Deca smatraju prihvatljivim da konflikte rešavaju nasilno. Nedavno mi se obratila tinejdžerka koju su drugari izbacili iz svih grupa i počeli da je ignorišu”, objašnjava naša sagovornica.
Deca ne umeju da prepoznaju nasilje
Dodaje da u kulturi koja obiluje nasiljem, ovakvo ponašanje prođe neprimećeno, pa mnogi mladi i ne shvataju da su žrtve nekog oblika nasilja, ili to poriču.
„Kada pitam decu sa kojom radim da li su doživeli neki oblik digitalnog nasilja, kažu ne. Ali, ako pitam jesu li dobijali uvredljive poruke od vršnjaka, da li su ih nekada izbacivali iz grupa na društvenim mrežama, odgovore pozitivno”, priča Mirković.
Zbog preplavljenosti agreisvnim sadržajima, došlo je do, kako kaže Mirković, ne samo normalizacije, već i ignorisanja nasilja među adolescentima i decom.
Tužna statistika
U međuvremenu, stigli su poražavajući rezultati istraživanja koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije.
Prema “Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji”, čak 51,9 odsto omladine u Srbiji smatra da nasilje može biti opravdano. Reč je o porastu takvog stava od čak 10 procenata u odnosu na prošlu godinu.
„Imali smo još jedno pitanje u upitniku – u kojim situacijama bi oni opravdavali nasilje i najpopularniji odgovor, sa 55 procenta, da se misli na nasilje nad počiniocima najtežih krivičnih dela, na drugom mestu je to onda kada policija odnosno država ne radi svoj posao, sa nekih 25 procenata“, rekla je za RTS Milena Pejić iz KOMS-a.
S druge strane, procenat mladih izloženih fizičkom nasilju značajno je opao u odnosu na 2023. godinu – sa 49 na 21 odsto. Manje je i verbalnog nasilja.
Smanjenje ovog procenta, ipak, ne sluti na dobro. Stopa nasilja se nije smanjila, već se nasilje sada “preselilo” u digitalni prostor.
Broj mladih koji su bili izloženi digitalnom nasilju povećan je sa 47 na 50 odsto, pokazuje istraživanje.
Kao ključne uzroke nasilja, mladi koji su učestvovali u istraživanju navode: porodične odnose, lošu kaznenu politiku i pad društvenih vrednosti u zemlji.
