Počeo „izvoz“ migranata iz Italije u Albaniju: Da li je Srbija naredni „domaćin“?

Patrolni brod italijanske Ratne mornarice „Libra“ sa 16 muškaraca isplovio je u ponedeljak sa italijanskog ostrva Lampeduze i trebalo bi da stigne u Albaniju u sredu. U prvoj turi je deset migranata iz Bangladeša i šest iz Egipta, rekao je vladin izvor za Frans pres.

Premeštanje migranata iz Italije u Albaniju se obavlja u skladu sa kontroverznim sporazumom potpisanim krajem 2023. godine između krajnje desničarske vlade Italije i vlade u Tirani o formiranju dva centra u Albaniji gde migranti mogu da podnesu zahtev za azil u EU i tamo čekaju ishod.

Ovom procedurom nisu obuhvaćene osobe koje se po zakonu smatraju osetljivim: maloletnici, žene, osobe sa mentalnim problemima, osobe koje su žrtve mučenja, seksualnog nasilja ili trgovine ljudima.

Italija je tako postala prva zemlja EU koja „izvozi“ migrante u neku drugu državu. Međutim, možda nije poslednja. Italija i Mađarska predložile su da se ovaj postupak proširi na evropskom nivou stvaranjem „čvorišta za povratak“ – slanje ilegalnih migranata u zemlje izvan EU. O tom predlogu bi moglo da se razgovara na samitu Unije 17. i 18. oktobra u Briselu.

U Mađarskom slučaju, potencijalna država koja bi prihvatala migrante mogla bi biti Srbija.

Orban: Prvo proveravamo migrante u Beogradu

Kako je pisao Dojče vele, Mađarski premijer Viktor Orban pohvalio se u junu ove godine da je Mađarska već formirala centre van zemlje u kojima se razmatraju zahtevi migranata za azil.

„Ako migranti žele da dođu u Mađarsku, oni najpre moraju da kontaktiraju mađarsku ambasadu, na primer u glavnom gradu Srbije, Beogradu. Tu im se proveravaju sva dokumenta. Migranti mogu da uđu u zemlju samo ako mađarske vlasti daju zeleno svetlo. U suprotnom ne“, objasnio je Orban.

Evropski sud pravde osudio je 13. juna Mađarsku na novčanu kaznu od 200 miliona evra, jer se nije pridržavala važećeg zakona EU o azilu.

Mađarska je, između ostalog, ograničila pristup procesu međunarodne zaštite i nezakonito pritvarala tražioce azila u tranzitnim zonama.

Početkom oktobra je premijer Mađarske izjavio da će ova zemlja početi da šalje migrante u Brisel, ako Evropska unija bude insistirala na kazni od 200 miliona evra.

„Ako Brisel istraje u odluci da nas kazni, dobiće ono što želi. Mi ćemo migrante koji kucaju na naša vrata odvesti na glavni trg u Briselu“, rekao je Orban, prenosi Politiko.

Sporazum Austrije i Srbije

Iako je Italija prva država koja je zaista i isporučila migrante nekoj drugoj zemlji, ona nije prva koja je došla na ovu ideju.

Naime, u septembru 2019. godine, bivši austrijski ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl rekao je u emisiji koja se emituje na austrijskom javnom servisu ORF2 da je tokom njegove ministarske odgovornosti došlo do ugovora sa Srbijom koji predviđa da jude koji su u Austriji dobili negativan odgovor na zahtev za azil, a koje njihove države ne žele da prime nazad, Beč šalje u Srbiju.

Ova vest je u Austriji prošla ispod radara, ali se zato u Beogradu dobro čula – prevashodno u opozicionim krugovima.

Tadašnji lider Dveri Boško Obradović rekao je tada za Dojče vele da „vlast nikada na izborima ili referendumu nije pitala građane Srbije da li je ovo za njih prihvatljivo.“

Na pitanje zašto bi vlast Srpske napredne stranke prihvatala migrante koji negde drugde nisu bili dobrodošli, Obradović je odgovorio: „Imam utisak da je to deo koncesije koju je naša vlast spremna da plati da bi dobila podršku zapadnih centara moći za opstanak na vlasti.“

Vođeni pregovori

Međutim, srpsko ministarstvo unutrašnjih poslova nikada se nije oglasilo po ovom pitanju, od kojeg, po svemu sudeći, na kraju nije bilo ništa.

Da li je ovaj ugovor uopšte postojao?

Iz Kiklovog poslaničkog kluba kazali su tada da su za vreme njegovog ministrovanja „vođeni odgovarajući pregovori na činovničkom nivou i da je sa Srbijom ispregovaran ugovor o prijemu najpre oko 200 osoba“. U pitanju su, dodali su, odbijeni tražioci azila koji su na putu ka Austriji prošli kroz Srbiju. Međutim, objasnili su i da ne znaju da li se sa sprovođenjem ugovora u delo nastavilo nakon što je Kikl izgubio ministarsku funkciju.

Da li za ovaj ugovor ima pravnog osnova? Državna zajednica Srbija i Crna Gora potpisala je u junu 2003. godine sporazum sa Austrijom kojim se reguliše „vraćanje i prihvatanje lica sa nelegalnim boravkom“. Taj sporazum je još na snazi, a baštini ga Srbija kao pravna naslednica SCG. Prema ovom sporazumu, Austrija i Srbija jedna od druge mogu da zatraže preuzimanje državljana trećih zemalja ili ljudi bez državljanstva „ako se dokaže ili učini verodostojnim“ da su ti ljudi prethodno boravili ili prešli preko teritorije druge potpisnice.

Dakle, u teoriji, Austrija može da traži od Srbije da primi migranta koji nema pravo da boravi u Austriji, ako se dokaže da je prošao Balkanskom rutom preko Srbije.

Koliko ima migranata u Srbiji?

Srbija je do jula ove godine imala 11 prihvatnih centra za migrante i šest centara za Azil. U julu su trajno zatvoreni prihvatni centri u Šidu, Dimitrovgradu i Kikindi, dok je rad centara za azil u Tutinu i Banji Koviljači, kao i prihvatnih centara u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima privremeno obustavljen od 1. avgusta do 30. septembra.

Iz KIRS-a je saopšteno da je do ovoga došlo zbog „kontinuiranog smanjenja migratornog priliva u Srbiji u dužem periodu, koje se značajno odrazilo na popunjenost smeštajnih kapaciteta centara za azil i prihvatnih centara“.

Međutim, aktivisti za ljudska prava smatraju da je u pitanju loša odluka. Direktor nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović tvrdi da će zbog zatvaranja prihvatnih centara migranti pomoć u većoj meri potražiti kod krijumčara.

„Kad nemate smeštaj, a ulazite u zemlju, jedini koji mogu da vam pomognu i da vam pruže neki smeštaj su krijumčari. Oni će to naplatiti mnogo, možda će vas i zloupotrebljavati, eksploatisati, držati kao taoce. I to prolazi mimo radara institucija, mimo sistema“, kaže Đurović za RSE.

Prema izveštaju Komesarijata Srbije za izbeglice i migracije (KIRS), kroz Srbiju su tokom 2023. godine prošla 107.374 migranta. Na sajtu KIRS-a stoji da je taj broj jza oko 12 odsto manji u odnosu na 2022. godinu.

„Migracije ne treba shvatati kao nešto loše što se dešava u društvu, samo je važno na pravi način upravljati njima”, rekla je u januaru komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević.

Ona je navela da u centrima za azil i prihvatnim centrima širom zemlje boravi 2700 osoba.

Izvori: Beta/RSE/Dojče vele