Umesto beogradske vile od posebnog kulturnog i istorijskog značaja u Petrogradskoj 18, koja je bila ukras Krunskog venca, zida se stambeni objekat nalik mnogima u Beogradu
Počelo je rušenje vile u Petrogradskoj 18, na beogradskom Vračaru. Vila je deo ambijentalne celine Krunski venac i nije ni ruinirana ni zapuštena.
Nedavno se iz promo teksta u medijima saznalo da će umesto ove lepe beogradske vile biti podignut stambeni objekat koji se ističe „pažljivo osmišljenom arhitekturom i konceptom koji duboko poštuje prošlost“, da buduća zgrada „odiše elegancijom i sofisticiranošću kroz pažljiv izbor materijala i detalja, pozivajući na istraživanje i uživanje“, da „umesto da sledi dozvoljene urbanističke parametre i moguću spratnost buduće zgrada, investitor se kroz projektovanje odlučio za manji objekat, izražavajući tako poštovanje prema identitetu Vračara i željama lokalne zajednice“.
Ovo su samo neki detalji zbog kojih investitor tvrdi da će ova istorijska ambijentalna celina biti lepša ako poruše njenu neimarsku vilu po kojoj je bila prepoznatljiva, i umesto nje sagrade zgradu kakvih je pun Beograd.
Investitori, ali i vlasnici, postojećeg i budućeg objekta su dve firme – „Luz“, čiji je vlasnik Aleksandra Babarogić, i „Maluba“, čiji je vlasnik Marko Babarogić. Na građevinskoj tabli se takođe navodi i da je izvođač radova „Talason sistem“, čiji je vlasnik Miroslav Bilanović.
Urbanistički plan u interesu investitora
Svega ovog ne bi bilo da pre nekoliko godina nije usvojen urbanistički plan kojim je građevinskim investitorima omogućeno da po Krunskom vencu rade šta im je volja.
Taj plan je usvojen iako je još 2018. Goran Vesić obećao, da više nijedna kuća na Krunskom vencu neće biti srušena, i da je ceo ambijent stavljen pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je inicirao i izradu plana detaljne regulacije za taj deo grada.
U pomenutom promo tekstu, vlasnik buduće zgrade na parceli Petrogradska 18, ističe da je sve uradio uz saglasnost Zavoda z zaštitu spomenika kulture Beograda.
Pojavili su se lažni i klonirani portali koji automatski preuzimaju sadržaje profesionalnih redakcija i objavljuju ih na domenima koji mogu da dovedu publiku u zabludu. Poslednja meta napada je portal N1. Pre toga je nastala stranica Vesti Vreme koja kopira naziv i vizuleni identitet nedeljnika Vreme
Zaštitnik građana Zoran Pašalić najavio je izmene Zakona o javnom redu i miru. Postoji bojazan da bi to moglo da znači povratak verbalnog delikta, odnosno cenzure za izgovorenu reč kakva je postojala u SFR Jugoslaviji
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT-a je Službi za borbu protiv korupcije naložilo da prikupi potrebna obaveštenja i dokumentaciju kako bi se utvrdile sve okolnosti urušavanja potpornog zida u ulici Vojvode Vlahovića na Voždovcu
MUP je tokom sedmodnevne međunarodne akcije kontrole saobraćaja otkrio preko 40 hiljada prekršaja prekoračenja brzine od kojih su gotovo osam i po hiljada otkriveni i sankcionisani u zonama škole
Kako Jutjub plaća i koliko? Da li je gledanost tamo veća nego na televiziji? I kako da mediji opstanu? O tome „Vreme“ piše u novom broju povodom prve Jutjub-premijere „24 minuta“
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
