Plućna kuga stigla u Evropu: Treba li da brinemo u Srbiji

Nakon sumnje da je prošle nedelje od plućne kuge preminula 28-godišnja istraživačica u laboratoriji Instituta za proučavanje kuge, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da nema „potpunu sliku“ o situaciji u Rusiji, ali da je rizik od epidemije nizak.

Iako većina ljudi kugu smatra iskorenjenom bolešću, stručnjaci upozoravaju da ona i danas postoji.

Šta se dogodilo u Rusiji

Darija Šipilova preminula je dva dana nakon što se razbolela. U izveštajima ruskih medija sugeriše se da se možda zarazila nakon incidenta na radnom mestu, gde se čuvaju i proučavaju opasni patogeni.

Ruske vlasti saopštile su da je situacija pod kontrolom i da nema dokaza da je Šipilova imala kugu, već da je preminula od „upale pluća nepoznate etiologije”.

Ipak, stroge karantinske mere uvedene su u istraživačkom centru u gradu Irkutsku, kao i u nekoliko susednih bolnica.

Bolnica u kojoj je ona lečena stavljena je u karantin, a oko 200 osoba koje su bile u kontaktu s njom pod strogim je medicinskim nadzorom.

Šta je plućna kuga

Doktorka Aleksandra Čolović Popadić, specijalista mikrobiologije u Institutu za javno zdravlje Vojvodine, za „Vreme” objašnjava da je plućna kuga teška infekcija izazvana bakterijom Yersinia pestis.

Foto: Pexels/Olly

„Simptomi uključuju povišenu temperaturu, kašalj, bol u grudima i otežano disanje, ponekad uz krvav ispljuvak. Prenosi se respiratornim kapljicama, uglavnom pri bliskom kontaktu sa obolelom osobom koja ima simptome”, objašnjava Čolović Popadić.

Simptomi se javljaju vrlo brzo nakon infekcije.

„To je potencijalno životno ugrožavajuća bolest, ali rano započeta antibiotska terapija znatno poboljšava ishod”, kaže doktorka. Dodaje da izbor antibiotika za lečenje zavisi od kliničkog stanja pacijanata.

Nekada „crna smrt“ danas je izlečiva

„Epidemiološko širenje je moguće, ali pravovremeno prepoznavanje, lečenje, izolacija obolelih i preventivne mere kod kontakata omogućavaju njegovo ograničavanje. Procena konkretnog rizika prvenstveno je pitanje za epidemiologe”, kaže Čolović Popadić.

Postoje još dva oblika kuge. To su bubonska, koja zahvata limfne čvorove, i septikemijska, koja zahvata krv.

Poznata i kao „crna smrt“, kuga je u 14. veku usmrtila više od 50 miliona ljudi u Evropi. Iako su antibiotici omogućili uspešnije lečenje, bolest je i dalje prisutna. Prema podacima SZO, od devedesetih godina većina slučajeva kuge kod ljudi zabeležena je u Africi.

Najteža epidemija kuge na prostoru Srbije, koja je desetkovala stanovništvo Srema, bila je u okolini Iriga oko 1795. godine.

Šta kaže SZO

SZO je saopštio da je u kontaktu sa ruskim zdravstvenim vlastima kako bi se utvrdilo šta se dogodilo i da li postoje potencijalni rizici po međunarodnu zajednicu.

Portparol SZO izjavio je da je, na osnovu nezvaničnih informacija koje su trenutno dostupne, rizik po javno zdravlje za opštu populaciju nizak. Kada bude bilo dostupno više podataka, rizik će biti detaljnije proračunat.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!