Nakon smrti istraživačice u Rusiji i navoda o plućnoj kugi, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je rizik po opštu populaciju nizak. Stručnjaci objašnjavaju kako se plućna kuga prenosi i koliko je ona opasna
Nakon sumnje da je prošle nedelje od plućne kuge preminula 28-godišnja istraživačica u laboratoriji Instituta za proučavanje kuge, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da nema „potpunu sliku“ o situaciji u Rusiji, ali da je rizik od epidemije nizak.
Iako većina ljudi kugu smatra iskorenjenom bolešću, stručnjaci upozoravaju da ona i danas postoji.
Darija Šipilova preminula je dva dana nakon što se razbolela. U izveštajima ruskih medija sugeriše se da se možda zarazila nakon incidenta na radnom mestu, gde se čuvaju i proučavaju opasni patogeni.
Ruske vlasti saopštile su da je situacija pod kontrolom i da nema dokaza da je Šipilova imala kugu, već da je preminula od „upale pluća nepoznate etiologije”.
Ipak, stroge karantinske mere uvedene su u istraživačkom centru u gradu Irkutsku, kao i u nekoliko susednih bolnica.
Bolnica u kojoj je ona lečena stavljena je u karantin, a oko 200 osoba koje su bile u kontaktu s njom pod strogim je medicinskim nadzorom.
Doktorka Aleksandra Čolović Popadić, specijalista mikrobiologije u Institutu za javno zdravlje Vojvodine, za „Vreme” objašnjava da je plućna kuga teška infekcija izazvana bakterijom Yersinia pestis.
„Simptomi uključuju povišenu temperaturu, kašalj, bol u grudima i otežano disanje, ponekad uz krvav ispljuvak. Prenosi se respiratornim kapljicama, uglavnom pri bliskom kontaktu sa obolelom osobom koja ima simptome”, objašnjava Čolović Popadić.
Simptomi se javljaju vrlo brzo nakon infekcije.
„To je potencijalno životno ugrožavajuća bolest, ali rano započeta antibiotska terapija znatno poboljšava ishod”, kaže doktorka. Dodaje da izbor antibiotika za lečenje zavisi od kliničkog stanja pacijaneta.
„Epidemiološko širenje je moguće, ali pravovremeno prepoznavanje, lečenje, izolacija obolelih i preventivne mere kod kontakata omogućavaju njegovo ograničavanje. Procena konkretnog rizika prvenstveno je pitanje za epidemiologe”, kaže Čolović Popadić.
Postoje još dva oblika kuge. To su bubonska, koja zahvata limfne čvorove, i septikemijska, koja zahvata krv.
Poznata i kao „crna smrt“, kuga je u 14. veku usmrtila više od 50 miliona ljudi u Evropi. Iako su antibiotici omogućili uspešnije lečenje, bolest je i dalje prisutna. Prema podacima SZO, od devedesetih godina većina slučajeva kuge kod ljudi zabeležena je u Africi.
Najteža epidemija kuge na prostoru Srbije, koja je desetkovala stanovništvo Srema, bila je u okolini Iriga oko 1795. godine.
SZO je saopštio da je u kontaktu sa ruskim zdravstvenim vlastima kako bi se utvrdilo šta se dogodilo i da li postoje potencijalni rizici po međunarodnu zajednicu.
Portparol SZO izjavio je da je, na osnovu nezvaničnih informacija koje su trenutno dostupne, rizik po javno zdravlje za opštu populaciju nizak. Kada bude bilo dostupno više podataka, rizik će biti detaljnije proračunat.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
U Srbiji hiljade ljudi živi bez krova nad glavom. Povodom Međunarodnog dana borbe protiv beskućništva, humanitarne organizacije zahtevaju konkretnije mere podrške
Kratak klip iz redakcije Nove pokazuje jednog novinara kako drži lekciju drugom, kojeg su za ruku doveli Portugalac i Englez. Ko su ljudi u glavnim ulogama i kako se završava taj scenario?
Autobus maturanata iz Subotice zapalio se na parkingu hotela u Pragu, dok su učenici bili na doručku. Niko nije povređen, a incident je ponovo otvorio pitanje bezbednosti autobuskog prevoza dece u Srbiji
Voće i povrće bez merljivih ostataka pesticida, proizvedeno po Zero Residue standardu, zauzima sve značajnije mesto na porodičnoj trpezi, kao i na Lidlovim policama
Direktor Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ Radivoje P. Stojković nije postupio po sudskim odlukama o vraćanju profesorki Rime Grujić i Marije Vasić na posao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
