Foto: Siniša Kopunović / Tanjug
Tradicionalno bojenje jaja prirodnim materijalima, ljuskom luka, ili nekim drugim biljkama, sve je manje popularno i češće se poseže za kupovnom farbom. Međutim, veštačke boje mogu biti opasne, kada sadrže veću količinu teških metala poput žive, arsena, kadmijuma i olova
Kupovna farba za jaja bi navodno trebalo da se razgradi u organizmu, ali razgradnja može da bude delimična pa određeni sastojci mogu da izazovu različite probleme, kao što su smetnje sa disanjem, alergije, manjak koncentracije i slično.
Evropski parlament je 2010. godine odlučio da na deklaraciji hrane, koja u sebi ima „veštačke“ boje E102, E104, E110, E122, E124, E129, mora da piše upozorenje: „Može uzrokovati poremećaj aktivnosti i pažnje dece“.
Plava boja iz kesice ne bi trebalo da se korisiti često jer sadrži indigotin E 132, koji se veže za moguće alergije.
Žuta boja iz kesice sadrži E 102 koji izaziva poremećaj aktivnosti pažnje kod dece.
Crvena boja ili E 122 može izazvati alergije, urtikariju ili rinitis – nadražaj sluznice nosa Među bojama postoje i prirodne, E 101 je zapravo vitamin B2 koji daje žutu boju.
Lista dozvoljenih aditiva se menja na nekoliko godina, pa se proizvodnja i promet prehrambenih boja usklađuje sa pravilnicima. Poslednjim iz 2018. godine izbačeno je šest aditiva, ali oni mogu ostati u prometu do isteka roka naznačenog na deklaraciji.
Nesavesni prodavci pakuju čak i boju za zidove
Nesavesni prodavci, željni zarade, često kupuju veštačku boju i prepakuju je u kesice koje kasnije prodaju kao farbu za jaja, piše RTS. Ispred pijaca, prodavnica, na ulicama, i tamo gde inspekcije obično nema, postavljaju improvizovane tezge.
Da bi farba za jaja bila bezbedna za upotrebu, na kesici treba da stoji oznaka E, a kupcima se savetuje da obrate pažnju i na rok trajanja.
„Vi ne možete da sprečite nekoga da nešto slaže, ali ako piše da je prehrambena boja i ako oznake E pa 100 i neki broj, u principu to znači da su proverene boje i bezbedne“, rekla je prof. Mirjana Rajlić Stojanović sa Katedre za biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju, Tehnološko metalurškog fakulteta za javni servis.
Prava prehrambena boja je skuplja, jer je dodatno kontrolisana, pa se neki trgovci odlučuju za jeftiniju varijantu, gde su standardi niži – za boje koje se koriste u tekstilnoj i hemijskoj industriji, na primer, za zidove.
Prema zakonu, na pakovanju mora da postoji bar-kod, datum proizvodnje, rok trajanja i ime proizvođača.
Najsigurnije je boje kupovati u prodavnicama gde su kontrole redovne.
Priridne boje najsigurniji izbor
Uskršnja jaja mogu da se farbaju i prirodnim bojama. Nijanse su svetlije nego sa kupovnim bojama, ali je ova tehnika zdravija.
Crvena boja može da se dobije od lukovice, soka od brusnice ili šipka, smrznute, mlevene maline, u soku trešnje i cvekle.
Naradžasta se dobija od kurkume, šargarepe, dok se zelena najbolje postiže sa spanaćem.
Plava uz smrvljene zamrznute borovnice i lišće crvenog kupusa.
Ljubičasta se najbolje dobija uz tamno crno vino.
Tradicija farbanja jaja potiče iz prethrišćanskog perioda, dakle još i pre Hrista i njegovog stradanja. Naime, jaja su odvajkada bila simbol rađanja i pobede nad smrću. Veruje se da kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život.
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
