U Beogradu postoji 28 zaštićenih stabala drveća, odnosno spomenika prirode, među kojima su najpoznatiji ginko u parku kod Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj i gorostasni hrast na Cvetnom trgu i platan ispred Miloševog konaka na Topčideru. U Botićevoj se nalaze dve zaštićene magnolije, dok su u porti Saborne crkve dve zaštićene tise. Vrste zaštićenih stabala u Beogradu su raznolike – imamo kavkaske pterokarije, evropsku bukvu, divlji kesten, pa čak i čokote vinove loze.
Ti spomenici prirode mogu biti ugroženi jer Beograd u budućnosti očekuju nepovoljniji vremenski uslovi, uključujući surovije suše, češće toplotne talase i obilnije padavine, što bi moglo da bude od presudne važnosti za opstanak tih znamenitih stabala koja su već na udaru klimatskih promena.
Profesorka na Šumarskom fakultetu u Beogradu Milka Glavendekić istakla je da se opasnosti za naše drveće ne kriju samo u zagrevanju i njegovim direktnim posledicama na klimu, već da je nekada neophodno da zagrebemo ispod površine.
Ona je upozorila da je došlo do velikog povećanja broja određenih štetočina koje izazivaju sušenje stabala i da ih, uprkos tome što neke od tih štetočina jesu autohtone vrste kod nas, u zagrejanijoj Srbiji ima ih više nego ranije, piše portal Klima 101.
„U tim situacijama neophodna je integralna zaštita u okviru koje se tretmanu hemijskim preparatima pribegava tek kada se iscrpe sva ostala moguća rešenja među kojima je i uklanjanje suvih delova drveća”, ističe Glavendekić.
Svake godine potrebni pregledi drveća
Prema njenom mišljenju za stabla starija od 60 godina svake godine potreban je vizuelni pregled zdravstvenog stanja.
To podrazumeva da kompetentno stručno i obučeno lice sa poznavanjem mera zaštite i negovanja drveća (arboristike) izađe na teren i da, vizuelnim pregledom, utvrdi njegovo zdravstveno stanje. Ukoliko je neophodno, pristupa se pregledu pomoću instrumenata. Naravno, dok neke patogene i oboljenja može da prepozna na licu mesta, pojedini povlače laboratorijske analize kako bi se determinisali do nivoa vrste.
Rezultat takvog rada je svakako odgovarajaća terapija – ako je ona potrebna.
„Kod nekih stručnjaka je uvreženo mišljenje da je životni vek drveća u gradovima oko 60 godina, međutim, ja se apsolutno ne slažem sa tim: stara i vredna stabla ne treba prepustiti zubu vremena, već stručnjaci i javnost treba da shvate njihovu vrednost i da očuvaju njihovu dugovečnost” navodi Glavendekić.
I obilne kiše su izazov
U sve zagrejanijem gradu izazov za vegetaciju nisu samo sušniji uslovi, već i potpuno suprotna pojava – obilnije kiše.
Klimatolozi su veoma dobro upoznati sa tom pojavom: topliji vazduh može da ponese više vlage pa tako određena zapremina vazduha na 20 stepeni Celzijusovih može zadržati dvostruko veću količinu vodene pare nego na 10 stepeni Celzijusovih.
Porast koncentracija vlage u atmosferi predstavlja gorivo za ekstremne padavine. A nepredvidive, intenzivne oluje devastiraju stabla.
To možemo videti na primeru zaštićene tise u Botićevoj ulici, na zelenoj površini koju odlikuju i druge vrste poput jele i Pančićeve omorike.
Jasna Trifunović iz Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo-Beograd“ podsetila je da se pre desetak godina, tokom jedne oluje, odvalila vršna grana te tise i upozorila da se tako nešto ranije nije dešavalo.
U blizini te tise, u drvorištu nekadašnje kuće Vladislava Ribnikara, nalazi se još jedan spomenik prirode, čempres na Dedinju, koji je u proteklih sedam-osam decenija posvedočio istorijskim previranjima, ali je poput obližnje tise bio i žrtva prirodnih nepogoda: oluje i snegolomi mnogo su ga oštetili i došlo je do prelamanja primarnih grana.
Hrast koji odoleva urbanizaciji
Verovatno najstarije zaštićeno drvo u Beogradu je hrast na Cvetnom trgu, čija se starost procenjuje na više od 200 godina.
Taj hrast stajao je na istom mestu i kada su se tu nalazile šume hrasta i jasena na početku 19. veka, stajao je i kada je počela urbanizacija Beograda i kada je izgrađena pijaca, ali i kada je pedesetih godina prošlog veka izgrađena prva samopousluga u bivšoj Jugoslaviji.
Za vreme rekonstrukcije Cvetnog trga, 2015. godine, o ovom drvetu posebno se brinulo – i između ostalog, zalivan je busen.
„U pitanju je autohtona vrsta koja predstavlja hortikulturalnu baštinu Beograda i veliku botaničku vrednost u našem glavnom gradu. Premda hrastovi u prirodnom okruženju, odnosno u parkovima i šumama, mogu da dožive i nekoliko stotina godina, to nije čest slučaj u ambijentu u kojem živi hrast na Cvetnom trgu, a koji karakterišu gust saobraćaj i visoko zagađenje”, konstatuje Trifunović.
Bez obzira na to, stablo je izuzetno vitalno i za sada se uspešno odupire svim negativnim uticajima.
U protekla dva veka taj hrast dostigao je impresivne dimenzije. Drvo je visoko devetnaest metara, obim stabla iznosi 4,3 metara, dok je raspon krošnje 27,5 metara.
Seča drveća zarad više kvadrata
U sve toplijoj Srbiji drveće, pa i ono zaštićeno, izloženo je pravom koktelu raznovrsnih rizika, među kojima je i investitorski urbanizam u Beogradu, iako taj rizik ne potiče od klimatskih promena.
„Vrlo često tu investitori vode glavnu reč. Propisi su takvi da sa svim potrebnim papirima stabla na zelenim površinama moraju da se uklanjaju zarad kvadrata. Iz tog razloga, jasno mi je zašto ljude seča uznemirava”, rekla je Trifunović.
Ona apeluje na veće poverenje u zaposlene JKP „Zelenilo-Beograd“.
„Mi se zaista trudimo da očuvamo stablo do skoro pa apsolutne devastacije kako bi posmatračima bilo jasno da više ništa nismo mogli da učinimo da ga spasimo. Ilustracije radi, kada sadimo novo drveće u Pionirskom parku objašnjavamo znatiželjnim prolaznicima kako je ono zamena za stabla koja treba da uklonimo”, ukazala je Trifunović.
Na kraju krajeva, odgovornost počiva na javnom komunalnom preduzeću, ali delom i na građanima. Ne samo da bi trebalo da veruju njihovim stručnim ocenama, već i da im se pridruže u očuvanju.
Premda je Beograd jedan od najmanje zelenih glavnih gradova u Evropi, o drveću kojim raspolaže trebalo bi voditi računa, nadajući se da će se planovi o dupliranju zelenih površina jednog dana zaista i sprovesti u delo, kao i da će među novoniklim stablima naći i drveće koje će budući naraštaji možda zaštititi.
Izvor: Klima 101
