Foto: Vreme / Mila Jovanović
Nišavu je nedavno zadesila ekološka katastrofa. Plastične kese, limenke, pa čak i dečija kolica, plivali su duž reke. Gradska čistoća i lokalne vlasti ništa ne preduzimaju. Ekolog Dejan Lekić za „Vreme“ kaže da je problem i u velikoj količini otpadnih voda koje se slivaju u reke širom Srbije
Kej na Nišavi postao je kultno mesto za izlaske u Nišu. Od kraja maja, pa sve do sredine septembra, bedemi pored Nišave krcati su, a centrom grada odzvanjaju muzika, smeh mladih i vonja pivo.
Klupice na amfiteatru niškog keja, ukrašene spomenikom Šabanu Bajramoviću, mladima su zanimljivije od bilo kog kafića ili noćnog kluba.
Ali, glavna žrtva njihovog provoda je reka Nišava.
Blaga ekološka katastrofa nedavno je zadesila ovu reku, simbol grada. Nivo vode je opao, a izniklo je i smeće. Ćutale su i gradske vlasti, kao i Gradska čistoća.
„Moralna katastrofa“
Vest se proširila jedino putem Instagrama i naloga „Niš noću“. Anonimni građanin je poslao slike Nišave, koja je ličila na zelenu žabokrečinu, jedva vidljiva od silnog đubreta.
„Nivo vode je opao i ovo smeće je izniklo, kao ni manje ni više nego dečija kolica. Mučno je gledati i ne razumem kako Gradska čistoća žmuri na to“, naveo je građanin i pokrenuo lavinu komentara.
Neki navode da su „deca užas i da ne skupljaju za sobom“, drugi upiru prst u Gradsku čistoću, a treći navode da nije u pitanju ekološka, već „moralna katastrofa“.
Požalio se i jedan mladić, član kajakaškog kluba „Gusar“ koji treninge često održava u ovom delu Nišave. „I onda od nas kajakaša očekuju rezultate, a ovakvi su nam uslovi za trening“, naveo je mladić.
Komunalni otpad, suše, građani i ostali krivci
U razgovoru za „Vreme“, Dejan Lekić iz Ekološke asocijacije navodi da ne postoji jedan krivac.
„Zbog previsokih temperatura dolazi do bioloških poremećaja u rekama. Žabokrečina na površini reke je posledica bujanja određenih biljaka i mikroorganizama, a do toga dolazi ako je reka opterećena veštačkim đubrivima, kao što su nitrati i fosfati“, priča Lekić.
Lekić objašnjava da u Srbiji nije retko da se zagađujuće materije direktno ispuštaju u reke.
Upravo zbog toga, nedavno je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović zahtevala da industrijska postrojenja od 1. januara 2026. obavezno rade preliminarni tretman otpadnih voda.
„To znači da u ovom trenutku mnoge fabrike ispuštaju otpadne vode u naše reke, potpuno neprečišćene. Veliki broj gradova u Srbiji nema postrojenja za prečišćavanje vode, i mi prečišćavamo svega 14,5 odsto komunalnih otpadnih voda“, kaže Lekić.
Još jedan od problema reka u Srbiji je, kako navodi, niski vodostaj, koji je ove godine posebno izražen zbog jakih suša.
„Kombinuju se veoma visoke temperature, komunalni otpad, ali i nemar prema rekama. Stanje u Nišavi je samo primer, tako je u mnogim rekama. Nedavno je otpad plivao i u jednoj reci u Novom Pazaru“, kaže naš sagovornik.
Divlje deponije, kao i deponije koje koriste javno komunalna preduzeća se, kaže Lekić, često nalaze u neposrednoj blizini reka. Otpad na različite načine stiže do reka, bilo putem vetra ili tokom padavina.
„Na kraju, oni koji treba da brinu o tome to ne rade, a građani, kada vide takav odnos prirodi ,i sami krenu da se ponašaju isto i bacaju u reke šta stignu“, zaključuje Lekić.
Pritoka Nišave redovno crna
Pred kraj zime, poslednje tri godine, Gabrovačka reka u Nišu postaje crna zbog algi i trava koje trule na dnu korita.
Kada se reka prvi put zacrnela, na zimu 2022. godine, stručne službe Srbijavoda izašle su na teren, a obaveštena je i Vodna inspekcija.
Inspekcija nije utvrdila zagađenje izazvano izlivanjem neke materije, čime su kao potencijalni zagađivači izuzeti škola, ambulanta, livnica i ribarnica u blizini reke, pisale su Južne vesti.
Tada je ustanovljeno da nema potencijalnog zagađenja Gabrovačke reke, bez obzira na promenu boje, kao i da nema potrebe za uzorkovanjem vode.
Dalje analize nikada nisu odrađene, a javnost kao da je tokom naredne dve godine navikla na crnilo ove male reke.
Danska prestonica sprema se za porast obilnih kiša u narednim decenijama zbog klimatskih promena. Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene, i na prvom je mestu u Evropi. Bez velikih ulaganja, situacija će bivati sve gora
Svako osmo dete u Srbiji je gojazno. Uzrok su loša ishrana i slaba fizička aktivnost. Zašto nema više đačkih kuhinja i sporta u okviru škole, kada se zna da gojaznost ostavlja ozbiljne posledice po zdravlje
Na rafovima u supermarketima retko gde ima čuvenog Plazma keksa. Ljubitelji ove poslastice moraće da se strpe zbog smanjene proizvodnje nakon požara u fabrici „Bambi”. Nestašica, ipak, još uvek nije progutala nove varijacije keksa poput čokoladne i mini plazme
U utorak, 10. septembra Srbija je u jednom trenutku uvozila struju u količini trećine dnevne potrošnje. Stručnjaci upozoravaju da treba misliti na zimu, a predsednik Srbije najavljuje rešenje kopanjem više uglja
Da bi sprečila da putnici plate kartu tek kad vide uniformu, Komunalna milicija civilu počela je da kontroliše karte u javnom prevozu, što nije protivzakonito, ali pokazuje da građani nemaju poverenja u sistem
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković zarađuje 752.363 dinara mesečno, ali prema imovinskoj karti na računu nema ni žute banke. Ona bar pare mlati transparentno za razliku od ostatka otuđene vrhuške režima
Za Ministarstvo kulture upitan je uticaj monografija o Aniti Mančić i Egonu Savinu na "kvalitet kulturnog života", pa je odbilo da pomogne Udruženju dramskih umetnika Srbije da ih objavi. Šteta što nismo dovoljno naivni i neiskusni pa da poverujemo u to
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
