Širom zemlje je nestašica vode, a kako „Vreme" istražuje često je i pucanje cevi, havarije na vodovodnim mrežama i drugi problemi za koje su odgovorne institucije. Međutim koliko smo kao društvo odgovorni za trenutno stanje, odnosno nemarno trošenje vode?
Tropske temperature koje su zadesile Srbiju odrazile su se i na povećanu potrošnju vode. Širom zemlje vode i nema, a kako „Vreme“ istražuje često je i pucanje cevi, havarije na vodovodnim mrežama i drugi problemi. Razlozi koje institucije navode za nestašicu vode su stare cevi i vodovodne mreže stare pola veka.
Da trošimo i više nego civilizovane zemlje zapadne civilizacije i da nismo uopšte svesni posledica, za Vreme govori Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije, koji ukazuje da „ulice peremo vodom za piće, da ne prečišćavamo otpadne vode i ponovo koristimo neki deo tih otpadnih voda za neke od namena koje su moguće”.
On dodaje da je potrebno je osvestiti građane da voda, koja se proizvodi u fabrikama vode za piće, ne služi za zalivanje bašte, kao što ne služi ni za pranje ulica.
Nemar države rađa nemar građana
Problem je, kako kaže, što ni sam sistem nije u stanju da reaguje i da se onda ni od građana ne očekuje ekološka obzirnost.
„Imate čitav niz lokacija u Beogradu mesecima na mrežama postavljaju slike da neka vodovodna cev curi i ne dešava se ništa”, objašanjava Lukić i dodaje da možda institucije i žele da pomognu i otklone kvarove ali verovatno nemaju dovoljno ekonomskih i ljudskih resursa.
„Kada građanin vidi nemar države, on se ponaša isto tako i razmišlja na način ‘daj ja za sebe da obezbedim, a ostalo ćemo videti sutra’”, kaže Lekić.
Osim nesavesnog korišćenja vode, tu su i izvorišta. Prisutan je i određeni broj akumulacija koje su namenjene vodosnabdevanju o kojima ne brinemo. Jedan od primera je Kragujevac, gde kako kaže sagovornik “Vremena”, sam direktor kragujevčakog vodovda apeluje da se ne grade hoteli na vodoizvorištima.
„To nije stvar apela, to je stvar sprovođenja zakona. Postoji čitav niz tih pokazatelja koji govore da niti se prema tome odnosimo kao normalni ljudi, niti nas to interesuje”, naglašava Lukić.
Plana ima, ali akcija nedostaje
Trenutna situacija sa vodom za piće prepoznata je još 2019. godine u dokumentu pod nazivom „Specifičan plan implementacije za Direktivu Saveta 98/83/EZ o kvalitetu vode namenjene za ljudsku upotrebu”, u sklopu Aneksa za poglavlje 27 koji se bavi problemima životne sredine i klimatskih promena.
U dokumentu se navodi da većina javnih sistema vodosnabdevanja kojima upravlja JKP ima adekvatne sisteme za hlorisanje, dok male komunalne jedinice imaju izazov sa neadekvatnim radom ili odsustvom hlorisanja. Postoji 69 postrojenja za prečišćavanje vode za piće, koja opslužuju 70 odsto populacije.
Ovaj dokument, objašnjava Lekić, lični je stav države upućen Evropskoj Uniji, što pokazuje da je problem primećen, ali nedostaje njegova implementacija.
Čekamo da neko drugi reši problem
„Mi čekamo da ga neko drugi reši. Svesni smo problema ali ne nalazimo kritičnu masu ljudi, znanja, sposbnosti i entuzijazma da se nešto uradi”, objašnjava on.
U direktivi se takođe navodi nedostatak sanitarne zaštite izvorišta, neusklađenost kvaliteta vode neadekvatnim tretmanom sirove vode, kao i nepostojanje tretmana prekidima vodosnabdevanja zbog deficita ili nedostatka skladišnih kapaciteta.
Takođe ukazuje se na loše održavanje sistema i vodsnabdenjava i postrojenja za prečišćavanje vode. Kao vid mera navedeno je i prečišćavanje otpadnih voda, očuvanje podzemnih voda, kao i njihovo korišćenje za javno vodosnabdevanje, tehnološku upotrebu i navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta.
Jedno od rešenja na koje ukazuje Lekić su bazeni, koji se u velikim gradovima prave kako bi zadržali kišu koja može da se upotrebi za pranje ulica, zalivanje parkova i u druge svrhe. Kako objašnjava, trenutno stanje sa vodom jeste i posledica klimatskih promena, na šta ukazuju razne studije i istraživanja Evropske agencije za zaštitu životne sredine, ali dosta toga je i do nas samih.
Ima li kapaciteta za promenu?
Kada se posmatra životna sredina sagledava se trend da li se nešto poboljšava, ostaje isto ili pogoršava.
U ovom konkretnom slučaju, naglašva Lekić, vidimo da se pogoršava i nastavlja pitanjem: „Da li mi još uvek imamo kapacitet kao građani da se nečim malo složenijim bavimo, ili smo svedeni na konzumente tržnih centara?”
Dok je u narodu popularan narativ da iskazuje ono što neće, misleći na inicijativu protiv iskopavanja litijuma, koju i lično podržava, Lekić naglašava da „životna sredina zahteva da kažete šta hoćete, ali onda na tome i da radite.”
Kada je u decembru ranije odsviran kraj prvog polugodišta, brojni prosvetni radnici odlučili su da nastavu obustave i ne vrate se u učionice početkom drugog polugodišta. Mnogi su u međuvremenu odustali, ali učiteljica Olivera Ljubojević iz Lazarevca ostala je do kraja. Mesecima zbog toga dobija samo nekoliko hiljada dinara zarade, ali nije se kolebala da odustane
Na gradilištu Beograda na vodi pronađena je avio-bomba iz Drugog svetskog rata. Biće uklonjena u subotu, 9. avgusta, u ranim jutarnjim satima
Šestoro ljudi privedemo je u Sinju uoči Tompsonovog koncerta zato što su preko razglasa puštali poesmu „Jasenovac i Gradiška Stara“. Prodato je oko 150.000 karata
Radovi na kružnom toku na Trgu Nikole Pašića kod Skupštine privode se kraju. Građani strahuju da ne nikne jedan i na Terazijama
„Oluja” se danas obeležava i kao progon i kao oslobođenje, dan za tugu i dan za slavlje. Sada kad više nisam ona mala Maja u Rumi koja nema ništa, znam vrednost vlastite istine
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
