Konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje Čukaričkog rukavca raspisan je pre šest godina, a od tada se nije uradilo ništa. Zeleni tepih mulja, neprijatni mirisi i otpad navodno su prečišćeni, a ovom zalivu preti opasnost da postane deo dubaijevske strukture Beograda na vodi, umesto oaze za sport i rekreaciju u interesu Beograđana
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne organe da hitno urede Čukarički rukavac, jer se od 2018. godine ništa nije uradilo.
Ta organizacije je saopštila da je konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje uređenja Čukaričkog rukavca održan pre čitavih šest godina.
U ovom delu Beograda se nalaze veslački, kajakaški i nautički klubovi, a prostor se koristi za veslanje, šetnju, biciklizam i rekreaciju.
„Rešenje koje je pobedilo na konkursu predvidelo je uređenje obaloutvrde, sportskih površina na vodi i akvatorija, kao i uređenje same marine, što bi doprinelo boljem kvalitetu života i razvoju sporta i rekreacije“, ističe se u saopštenju.
Marina ili neboderi
Beogradska firma Novkol osvojila je u septembru 2018. prvu nagradu na konkursu za urbanističko-arhitektonsko rešenje uređenja Čukaričkog rukavca čija površina obuhvata oko 42,6 hektara, od čega je 20,8 hektara teritorija i oko 21,8 hektara akvatorija.
Ovo rešenje predviđalo je svetlu budućnost zaboravljenom rukavcu. Usvojeno rešenje dizajna marine u kategoriji „tri sidra“, predviđa da marina na Čukaričkom zalivu bude najmodernija u okruženju, sa brojnim raznolikim dodatnim multifunkcionalnim sadržajima, čime bi postala pionir u podizanju standarda za izgradnju svih budućih marina na rekama u celom regionu.
Govorilo se tada kako bi ova marina mogla da bude „magnet za nautičare širom cele Evrope”. Reči, ipak, nisu do sada sprovedene u dela.
U međuvremenu, investitor projekta Beograd na vodi dobio je još 327 hektara zemljišta, trostruko veću površinu nego što je do sada imao.
Novom odlukom Vlade, Beograd na vodi širi se i na Beogradski sajam, parcele Stare šećerane, deo novobeogradske obale, pa i na Čukarički rukavac.
Vrednost zemljišta koje sada odlazi u ruke privatnika meri se u milionima evra. Nije, međutim, sigurno da će novih 327 hektara biti i kraj širenja Beograda na vodi.
Pročišćavanje mulja i otpada
„Zeleni tepih” mulja često je prekrivao ovaj zaliv tokom letnjih meseci, zbog, kako je još 2017. utvrdio Gradski zavod za javno zdravlje, izlivanja kanalizacije.
Niz šetalište se mogao primetiti i red smeća koje je prouzrokovalo neprijatan miris.
Prema objašnjenju Republičke direkcije za vode, ova pojava je uobičajena, a nastala je zbog nepovoljne meteorološke i hidrološke situacije. Tada je rečeno i da će se stanje na ovom potezu poboljšati sa promenom hidrološke situacije.
Situacija je danas, barem što se tiče zagađenja, znatno bolja, tvrdi Božidar Borčanin iz Udruženja ljubitelja Čukaričkog zaliva.
„Od kada je Šećerana prestala sa radom, situacija je mnogo bolja. I taj otpad koji dolazi, vetar nanosi u zaliv iz Topčiderske reke”, kaže Borčanin za „Vreme“.
Dodaje da su vlasnici čamaca i splavova poprilično uredni i da pomažu da se rukavac čisti.
Veliko čišćenje Čukaričkog rukavca organizovano je na proleće 2021. godine. Tada je Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode” za 60 radnih dana uspelo da ukloni oko 40.000 kubika mulja.
Radovima nije otklonjen uzrok lošeg kvaliteta vode, već je samo sanirano nastalo stanje i otklonjeni su mulj i prljavština.
Posada aviona donela niz pogrešnih odluka koje su dovele do udarca repa aviona o travnatu podlogu, a potom i u antenu van piste, piše u izveštaju Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju o istrazi udesa aviona na letu za Diseldorf u februaru 2024. na Aerodromu Nikola Tesla
Porodice žrtava u Duboni i Malom Orašju ostavljene su na cedilu, kako ekonomski tako i psihološki. Tako su ovi, prvenstveno emotivno, ranjeni ljudi dopali šaka medija koji izgleda ne brinu o tome šta bi moglo da im se dogodi
Većinski vlasnik jeste promenio upravu i smenio Dragana Šolaka. Dolazak novog direktora na čelo United Group Srbija nema nikakav uticaj na rad medija. N1 nije dobio novog direktora
Predsednik Demokratske unije Roma (DUR) Salih Saitović je povodom najava da će Srbija uvoziti radnu snagu iz inostranstva za potrebe fabrike Stelantis u Kragujevcu, pozvao državu da se „fokusira na obrazovanje i zapošljavanje domaćih Roma“
„Nepoverenje u institucije“ zvuči kao fraza, a u stvari je pošast. Šta se dešava u našoj psihi kada više ne možemo da verujemo da policija štiti nas i zakon, da nas lekari leče po savesti ili da država funkcioniše
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
