Portugalski regulator je pre dve godine kaznio „Alpac Capital” i njegove gazde sa 137.000 evra zbog 36 kršenja propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u periodu od 2017. do 2023.
Iako nadležne državne institucija Portugala nisu utvrdile da je pranja novca zaista bilo, slučaj otvara pitanje transparentnosti 30 miliona evra kojim se planira da Juronjuz, koji je u vlasništvu „Alpac Capital“, kupi 12 medija Junajted grupe, među kojima su N1, TV Nova, „Danas“, „Radar“ i podgoričke „Vijesti”. „Alpac”, i njegovi direktori Pedro Vargas David i Luis Santos, nisu odgovorili na pitanje „Vijesti“ ko su krajnji stvarni vlasnici u najavi i izvori kapitala za tu kupovinu.
Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka u penziji, kaže za „Vreme“ da je veliki problem svakog medija ako je poreklo novca za koji je kupljen upitno.
„Firme koje su se pokazale kao nekorektne u finansijskom poslovanju mogu samo isto da se ponašaju u novim medijima koje kupe“, smatra Veljanovski. „Da bi mediji radili profesionalno i objektivno, a ne usmereno na partikularni interes, prljavog kapitala ne sme da bude.“
Ukoliko zaista postoje problemi sa izvorima finansiranja novih vlasnika velikog broja medija u Srbiji, ali i na čitavom Balkanu, to samo može da znači, dodaje Veljanovski, da se sve radi u interesu centara moći.
Kršili propise
Portugalski investicioni fond koji želi da kupi tuce medija u regionu, uključujući i „Vijesti”, i njegova dva formalna vlasnika i rukovodioca, sistematski su kršili tamošnje propise o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u periodu od 2017. do 2023. godine, što je kulminiralo pravosnažnim kaznama koje je im je izrekla tamošnja Komisija za tržište hartija od vrednosti (CMVM).
Portugalski regulator pokrenuo je postupak 2022. godine, a dve godine kasnije doneo odluku kojom je utvrdio ukupno 36 administrativnih prekršaja koji se direktno odnose na kršenje Zakona br. 83/2017 o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i zato kaznio „Alpac Capital”, Pedra Vargasa Davida i Luisa Kostu Santosa sa ukupno 137.000 evra, pišu „Vijesti“.
CMVM ovom odlukom nije utvrdio da je pranja novca ili finansiranja terorizma bilo, već da „Alpac Capital”, David i Santos nisu poštovali propisane procedure kojima se smanjuje rizik da novac u njihovom poslovanju koji je prikupljan od ulagača ne potiče iz takvih i drugih krivičnih dela.
Ovaj slučaj dodatno otvara pitanje transparentnosti ulaganja povezanih kompanija i fondova „Alpac Capitala” u kupovinu medija u Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji od sadašnjeg vlasnika Junajted grupe, koja je u većinskom vlasništvu britanskog investicionog fonda „BC Partners”, kao i pitanje njihove budućnosti kao profesionalnih medija sa nezavisnom uređivačkom politikom, bitnih za medijski pluralizam u ovim zemljama, navodi podgorički list.
Gde su tu „Vijesti“
Junajted grupa objavila je krajem maja da je postigla dogovor o prodaji medija iz mreže „Adria News Network” kompaniji „Alpac Capital”. U tu mrežu, čije je formiranje obelodanjeno krajem februara i u koju je uključeno 12 medija iz regiona, Junajted grupa je uvrstila i „Vijesti”, iako nije imala nikakva ovlašćenja da to uradi, niti je ta mreža do sada imala bilo kakve ingerencije nad „Vijestima”, piše podgorički mediji.
Dodaju da su manjinski akcionari „Vijesti” osporili mogućnost da sadašnji vlasnik na saopšteni način prodaje svojih 51 odsto akcija, podsećajući da svaka eventualna promena kontrole mora biti sprovedena u skladu sa crnogorskim zakonima, aktima društava i pravima manjinskih akcionara, istovremeno optužujući aktere dogovorene transakcije da iza njih stoje politički interesi predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Poreklo novca
„Vijesti“ pišu da su 2024. godine tri ugledna evropska medija otkrila da je Juronjuz, netransparentno velikim delom kupljen novcem iz krugova bliskih sada bivšem mađarskom premijer Viktoru Orbanu.
Na osnovu odluke CMVM i portugalskih propisa može se, dodaju „Vijesti“, zaključiti da su „Alpac Capital” i dvojica njegovih direktora propuštali da identifikuju ko zapravo stoji iza novca koji ulazi u njihove fondove. „Alpac Capital” nije sistemski prikupljao podatke o zastupnicima klijenata, nije proveravao dokumentaciju o ovlašćenjima trećih lica i nije utvrđivao ko su stvarni vlasnici subjekata sa kojima posluju.
„Alpac Capital” je društvo „rizičnog kapitala“, pišu „Vijesti“. Ovakvi entiteti upravljaju fondovima koji prikupljaju kapital od investitora kako bi ga uložili u privatna preduzeća koja nisu na berzi, sa ciljem visokog povrata ili iz drugih razloga, ali uz ogroman rizik.
SCR kompanije su u Portugalu i Evropskoj uniji obveznici strogog nadzora regulatora jer su, zbog prirode svog poslovanja – velike transakcije, često netransparentne vlasničke strukture privatnih firmi – visokorizične za pranje novca i finansiranje terorizma. Zakonom se od njih zahteva da znaju odakle dolazi „svaki cent” i ko mu je krajnji vlasnik, što je „Alpac Capital”, prema odluci regulatora, godinama ignorisao, dodaju „Vijesti“.
Komisija za tržište hartija od vrednosti otkrila je probleme kod ukupno 24 ulagača u fondove „Alpac Capitala” i u vezi sa pet konkretnih operacija koje nisu adekvatno ispitane, piše podgorički list i dodaje da analiza odluke i portugalskih propisa pokazuje da ovi propusti nisu bili samo tehničke prirode.
Kupili novine u Portugalu, prodali ih za euvro posle tri godine
Prema izvještajima portugalskih medija, tamošnja medijska epizoda „Alpac Capitala” završila se mnogo skromnije nego što je počela, dodaju „Vijesti“.
„Alpac” je 2022. godine kupovinu listova „Nascer do Sol” i „Jornal i” po nikad objavljenoj ceni predstavio kao ulaganje u slobodne, pluralne i nezavisne medije baš kao što to obećava u slučaju preuzimanja medija na Zapadnom Balkanu.
David je u obraćanju kojim je nedavno objelodanio da želi da kupi medije u Crnoj Gori, govorio o dugoročnom razvoju, digitalnim platformama, profesionalnom novinarstvu i finansijski održivim medijima.
Prošle godine, „Alpac” je prodao „Njuzpleks”, izdavača ovih portugalskih medija, „Media Capitalu” za jedan evro, uz preuzimanje obaveza prema poreskoj upravi i socijalnom osiguranju. U međuvremenu je „Jornal” sa dnevnog izlaženja prešao na sedmični ritam, a potom prestao da postoji kao novine i postao magazin uz „Nascer do Sol”.
Portugalski medijski regulator ERC otvorio je 2024. godine postupak o mogućim uticajima i transparentnosti tokova kapitala u „Njuzpleksu”. Razlog su bile javne informacije koje su ukazivale na moguće veze kapitala uloženog u Njuzpleks sa fondovima povezanim sa mađarskom vladom. ERC je u septembru 2024. postupak arhivirao, navodeći da na osnovu prikupljenih elemenata nije mogao dokazati postojanje uticaja na javno mnjenje niti netransparentnost finansijskih tokova.
Izvor: Vijesti/Vreme
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
