U 2025. godini 12 maloletnika uzrasta od 14 do 17 godina evidentirano za krivična dela ubistva i teškog ubistva i to deset za ubistvo i dva za teško ubistvo.
Nažalost, kao i mnogo puta do sada, pažnja javnosti trajala je kratko, potisnuta novim senzacionalističkim, ali za društvo suštinski manje važnim vestima.
Problem je u tome što usluge rane podrške mladima u riziku nisu jednako dostupne u svim sredinama. Tamo gde postoje organizacije, stručni timovi, donatori i lokalni kapaciteti koji mogu finansijski i tehnički da održe neku uslugu, mladi imaju veću šansu da dobiju savetovanje, mentorsku podršku, pomoć porodici ili drugi oblik stručne intervencije, piše u analizi Centra za socijlne inovacije i integracije.
Takve mogućnosti su mnogo češće dostupne u većim gradovima, dok manje sredine neretko zavise od kratkoročnih projekata, entuzijazma pojedinaca ili toga da li je određena tema u datom trenutku interesantna donatorima.
„Podrška mladom čoveku ne bi smela da zavisi od mesta u kojem živi, postojanja lokalne organizacije sposobne da napiše projekat ili toga da li trenutno postoji izvor finansiranja“, istaknuto je u analizi.
Posebno zabrinjava to što sistem mnogo lakše prepoznaje mladog čoveka kada je već postao maloletni učinilac krivičnog dela nego kada je još samo mlada osoba u ozbiljnom riziku.
„Kada postoji krivična prijava, uključuju se policija, tužilaštvo, sud, centar za socijalni rad i sistem izvršenja vaspitnih mera. Mnogo je manje jasno ko preuzima odgovornost godinu ili nekoliko godina ranije onda kada mlada osoba napušta školu, ulazi u sve ozbiljnije sukobe, koristi psihoaktivne supstance, trpi ili vrši nasilje, pripada rizičnoj vršnjačkoj grupi ili živi u porodici koja više nema kapaciteta da joj pruži potrebnu podršku. Ti mladi ljudi još nisu deo kriminalne statistike, ali upravo tada postoji najveća mogućnost da im se pomogne. Ako ih u toj fazi izgubimo, kasnije ih je mnogo teže vratiti, a društvo tada više ne ulaže svoje resurse u prevenciju već plaća posledice i to kroz policiju, tužilaštvo, sudove, različite ustanove, sankcije, lečenje i mnogo složeniju reintegraciju“, navedeno je u analizi.
Zato povodom Međunarodnog dana mladih, 12. avgusta Centar za socijlne inovacije i integracije ističe da taj dan ne bi trebalo da bude još jedan datum za kampanje, fotografije i opšte poruke, već povod da država i lokalne samouprave odgovore na jednostavno pitanje: ko danas, u svakoj opštini u Srbiji, radi sa mladim čovekom koji još nije učinio krivično delo, ali kod koga već postoje ozbiljni faktori rizika?
„Srbiji su potrebne trajne, lokalno dostupne i javno finansirane usluge rane podrške mladima, povezane sa školama, sistemom socijalne zaštite, zdravstvom, porodicom i lokalnom zajednicom. Jer kada mladog čoveka prvi put ozbiljno primetimo tek kada se njegovo ime pojavi u krivičnoj prijavi, tada često više ne govorimo o prevenciji. Mladi ne smeju postati vidljivi državi tek kada postanu problem“, zaključeno je u analizi.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
