Srbija maltene od 2012. godine pada na list Transparensi internešnala koja meri indeks percepcije korupcije.
Na listi objavljenoj ovog utorka (30. januar), Srbija je zadržala isti indeks, ali pala sa 101. na 104. mesto koje deli sa Alžirom, Brazilom i Ukrajinom.
Kako za „Vreme“ pojašnjava Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija, ovaj indeks se ne bavi sitnijom neposrednom korupcijom – recimo kad policajac ili lekar uzmu pedeset evra za „uslugu“ – već percepciju korupcije koju imaju investitori, konsultanti, stručnjaci.
„Te loše ocene treba da brinu jer njih gledaju ozbiljni investitori. Loše rangirane zemlje poput Srbije moraju da pribegavaju ogromnim subvencijama kako bi privukle kakav-takav kapital ili da pribegavaju političkom mentorstvu“, kaže Minić.
Ekspo – mašina za korupciju
Kaže, ocena nije iznenađenje jer borbe protiv korupcije i nema. U javnim nabavkama, gde se troše najveće državne pare, primena zakona se izbegava kroz međudržavne sporazume i direktne pogodbe.
„Imamo milijarde evra koji se troše bez uvida javnosti i konkurencije, a zakon o javnim nabavkama se sprovodi za nabavku papira za štampače i spajalica u javnom sektoru“, kaže Minić.
„Sad smo dobili nešto još gore – Ekspo 2027 – pod koji je podvedeno svašta što omogućava da se nekih 17 milijardi evra utroši opet bez primene antikorupcijskih pravila“, dodaje naš sagovornik.
Kako kaže, javnim preduzećima i dalje rukovode vršioci dužnosti skloni tome da sprovode političke odluke. „To omogućava zloupotrebe resursa, ljudskih, materijalnih i svih mogućih.“
Gore jedino u BiH
Na prošloj listi je Srbija bila 101. mada je imala isti indeks (36) kao sada.
Crna Gora je na 63. mestu, od zemalja i teritorija regiona slede Severna Makedonija (76), Kosovo (83), Albanija (98) i odmah iza Srbije Bosna (108).
Na prva tri mesta, kao zemlje sa najmanje korupcije, i dalje su Danska, Finska i Novi Zeland.
Na poslednja tri su Sirija, Venecuela i Somalija.