Nekada su se mase kontrolisale tajno ili silom, danas to radi algoritam javno i sa vašom dozvolom. A ljudi misle da su slobodni, jer sami biraju boju sopstvenih lanaca ropstva, kažu iz kolektiva Laibach u intervjuu za „Vreme“
Laibach odavno više nije samo nekadašnja jugoslovenska i slovenačka muzička grupa. To je već nekoliko decenija planetarni umetnički kolektiv koji razmatra fenomen totalitarizma kroz sve pojavne oblike.
Najpre su ga registrovali na području SFRJ još osamdesetih, da bi u međuvremenu vidokrug proširili na Evropu i svet. Moglo bi se reći da su se gotovo sva Laibachova predviđanja – isprva naoko kontroverzna – u potpunosti ispunila.
Da li, međutim, današnje vreme prevazilazi čak i najsmeliju maštu ovih inovativnih filozofa novog zvuka? Recimo u popularnoj kulturi?
„Totalitarizam u popularnoj kulturi više nije skriven – on je postao eksplicitan, pa čak i zabavan“, odgovara ovaj kolektiv u intervjuu za „Vreme“ koje stiže na kioske u četvrtak (6. mart).
„Nekada su se mase kontrolisale tajno ili silom, danas to radi algoritam javno i sa vašom dozvolom kroz pesmu, trend, meme i neprekidnu stimulaciju. On zna šta želite pre nego što to i sami shvatite. A ljudi još uvek misle da su slobodni, jer sami biraju boju i dužinu sopstvenih lanaca ropstva.“
Anomalija se dodaje na plejlistu
Kako navode, Laibach je i dalje anomalija u sistemu, ali taj je sistem postao sofisticiraniji – ne zabranjuje, već integriše.
„Opasnost nije više u represiji, već u apsorpciji. Svaka provokacija može postati samo još jedan filter na Instagramu, još jedan podnaslov u industriji zabave. Ometanje se ne gasi, već se dodaje na plejlistu. Opasnost? Moguće“, kažu u Laibachu.
„Kako zeznuti sistem? Možda tako da mu damo ono što želi – ali na način koji ne može svariti. Ali, ako smo ‘predviđena greška’, moramo se ponašati kao virus i mutirati brže nego što sistem može da nas prepozna. Ili još radikalnije – počnimo i sami uživati u tom sistemu, možda ga na taj način nateramo da se samouništi.“
Ceo intervju sa Laibachom čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka (6. mart). Kupite na kiosku ili se pretplatite na štampano ili onlajn izdanje.
Danka Nešović završila je mandat u Petoj beogradskoj gimnaziji sa skorom od 12 suspenzija nastavnika za godinu dana. Takva odluka šalje poruku da se u školi kažnjava integritet, a nagrađuje slepa poslušnost, kažu profesori ove gimnazije
Poljoprivrednici širom Srbije radikalizovali su protest i započeli blokade magistralnih, regionalnih i lokalnih puteva
Posle pada maltera sa plafona u školi u Donjem Crnatovu, učenici prate nastavu onlajn, a roditelji traže više informacija
Baletska škola „Lujo Davičo” u Beogradu, skoro dva meseca funkcioniše bez direktora ili vršioca dužnosti, iako je konkurs za izbor rukovodioca sproveden. Zbog neodgovornosti Ministarstva prosvete zaposlenima kasni deo plate
Paori u utorak, 24. februara, najavljuju najveći protest u istoriji srpske poljoprivrede. Za to vreme, advokati su u trodnevnom štrajku. Pitanje je da li će ih druga strukovna udruženja slediti, a građani podržati
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
