Nekada su se mase kontrolisale tajno ili silom, danas to radi algoritam javno i sa vašom dozvolom. A ljudi misle da su slobodni, jer sami biraju boju sopstvenih lanaca ropstva, kažu iz kolektiva Laibach u intervjuu za „Vreme“
Laibach odavno više nije samo nekadašnja jugoslovenska i slovenačka muzička grupa. To je već nekoliko decenija planetarni umetnički kolektiv koji razmatra fenomen totalitarizma kroz sve pojavne oblike.
Najpre su ga registrovali na području SFRJ još osamdesetih, da bi u međuvremenu vidokrug proširili na Evropu i svet. Moglo bi se reći da su se gotovo sva Laibachova predviđanja – isprva naoko kontroverzna – u potpunosti ispunila.
Da li, međutim, današnje vreme prevazilazi čak i najsmeliju maštu ovih inovativnih filozofa novog zvuka? Recimo u popularnoj kulturi?
„Totalitarizam u popularnoj kulturi više nije skriven – on je postao eksplicitan, pa čak i zabavan“, odgovara ovaj kolektiv u intervjuu za „Vreme“ koje stiže na kioske u četvrtak (6. mart).
„Nekada su se mase kontrolisale tajno ili silom, danas to radi algoritam javno i sa vašom dozvolom kroz pesmu, trend, meme i neprekidnu stimulaciju. On zna šta želite pre nego što to i sami shvatite. A ljudi još uvek misle da su slobodni, jer sami biraju boju i dužinu sopstvenih lanaca ropstva.“
Anomalija se dodaje na plejlistu
Kako navode, Laibach je i dalje anomalija u sistemu, ali taj je sistem postao sofisticiraniji – ne zabranjuje, već integriše.
„Opasnost nije više u represiji, već u apsorpciji. Svaka provokacija može postati samo još jedan filter na Instagramu, još jedan podnaslov u industriji zabave. Ometanje se ne gasi, već se dodaje na plejlistu. Opasnost? Moguće“, kažu u Laibachu.
„Kako zeznuti sistem? Možda tako da mu damo ono što želi – ali na način koji ne može svariti. Ali, ako smo ‘predviđena greška’, moramo se ponašati kao virus i mutirati brže nego što sistem može da nas prepozna. Ili još radikalnije – počnimo i sami uživati u tom sistemu, možda ga na taj način nateramo da se samouništi.“
Ceo intervju sa Laibachom čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka (6. mart). Kupite na kiosku ili se pretplatite na štampano ili onlajn izdanje.
Žitelji Ovčar Banje koju deli Zapadna Morava moraju iz jednog u drugi deo grada oko 30 kilometara okolnim putevima, jer su prelazi preko reke u očajnom stanju i opasni za upotrebu. Takvo stanje je već imalo tragične posledice
Jandeks, ruska aplikacija za poručivanje taksija u Beogradu, ima dominantan položaj na tržištu. U njen sistem ušlo je sada i udruženje Pink
Agencija za bezbednost saobraćaja ima podatke da je broj poginulih u saobraćaju opao za čak 40 odsto zahvaljujući radarima i kamerama. Da li to ohrabruje, s obzirom na to da je Srbija zbog bahatih vozača evropski rekorder po smrtnosti na drumovima
Pretposlednjeg februarskog dana trebalo bi da krene prvi teretni voz na deonici između Beograda i Budimpešte. A kada će putnički
Visoki savet tužilaštva u petak raspravlja o prigovorima posle ponovljenih izbora
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
