Nekada su se mase kontrolisale tajno ili silom, danas to radi algoritam javno i sa vašom dozvolom. A ljudi misle da su slobodni, jer sami biraju boju sopstvenih lanaca ropstva, kažu iz kolektiva Laibach u intervjuu za „Vreme“
Laibach odavno više nije samo nekadašnja jugoslovenska i slovenačka muzička grupa. To je već nekoliko decenija planetarni umetnički kolektiv koji razmatra fenomen totalitarizma kroz sve pojavne oblike.
Najpre su ga registrovali na području SFRJ još osamdesetih, da bi u međuvremenu vidokrug proširili na Evropu i svet. Moglo bi se reći da su se gotovo sva Laibachova predviđanja – isprva naoko kontroverzna – u potpunosti ispunila.
Da li, međutim, današnje vreme prevazilazi čak i najsmeliju maštu ovih inovativnih filozofa novog zvuka? Recimo u popularnoj kulturi?
„Totalitarizam u popularnoj kulturi više nije skriven – on je postao eksplicitan, pa čak i zabavan“, odgovara ovaj kolektiv u intervjuu za „Vreme“ koje stiže na kioske u četvrtak (6. mart).
„Nekada su se mase kontrolisale tajno ili silom, danas to radi algoritam javno i sa vašom dozvolom kroz pesmu, trend, meme i neprekidnu stimulaciju. On zna šta želite pre nego što to i sami shvatite. A ljudi još uvek misle da su slobodni, jer sami biraju boju i dužinu sopstvenih lanaca ropstva.“
Anomalija se dodaje na plejlistu
Kako navode, Laibach je i dalje anomalija u sistemu, ali taj je sistem postao sofisticiraniji – ne zabranjuje, već integriše.
„Opasnost nije više u represiji, već u apsorpciji. Svaka provokacija može postati samo još jedan filter na Instagramu, još jedan podnaslov u industriji zabave. Ometanje se ne gasi, već se dodaje na plejlistu. Opasnost? Moguće“, kažu u Laibachu.
„Kako zeznuti sistem? Možda tako da mu damo ono što želi – ali na način koji ne može svariti. Ali, ako smo ‘predviđena greška’, moramo se ponašati kao virus i mutirati brže nego što sistem može da nas prepozna. Ili još radikalnije – počnimo i sami uživati u tom sistemu, možda ga na taj način nateramo da se samouništi.“
Ceo intervju sa Laibachom čitajte u novom broju „Vremena“ od četvrtka (6. mart). Kupite na kiosku ili se pretplatite na štampano ili onlajn izdanje.
Pod sloganom „Ne damo Petu“ održan je skup pred Petom beogradskom gimnazijom. Profesori traže hitnu reakciju nadležnih organa i inspekcije rada i zaštitu zaposlenih od diskriminacije i mobinga
Posle prijatnih temperatura, u narednim danima novi toplotni talas u Srbiji
Za srpske novinare na Kosovu i košarkaški turnir ili bezazleni festival postaju izazov. Svuda se mogu pojaviti duge cevi. I svi – uključujući i institucije – obraćaju se često samo na albanskom pa ko razume
Iz Amerike je stigla vest da je šesnaestogodišnji A. R. izvršio samoubistvo, a da njegovi roditelji za to krive ChatGPT. Sledi niz pitanja: kakva je uloga roditelja u svemu tome?; kako prevenirati takve situacije? Konačno, mogu li deca da naprave razliku da se iza ChatGPT-a krije tehnologija, a ne čovek?
Poslednjih dana se na ulazak i izlazak iz Srbije iz susednih zemalja čeka i po nekoliko sati. Gde su najveće gužve
Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Šta znači kada Aleksandar Vučić na razgovor poziva teroriste, ustaše, izdajnike i ostale blokadere i obara cene hrane i kamate na kredite
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
