Da li znate šta je koncept „grada od 15 minuta“?
Ako živite u Srbiji, vrlo verovatno da ne znate, zato što u državi ne postoji grad u kome je većina mesta za obavljanje svakodnevnih potreba i usluga kao što su posao, kupovina, obrazovanje, zdravstvena nega i slobodno vreme, dostupna za 15 minuta hodom, biciklom ili javnim prevozom, sa bilo koje tačke u gradu.
Širom sveta registrovano je 16 gradova koji su implementirali urbanistički koncept „grada od 15 minuta“.
Pariz ima planove da do 2026. ulice u potpunosti prilagodi biciklistima. U Utrehtu, četvrtom po veličini gradu u Holandiji, svako može da dođe biciklom do bitnih gradskih sadržaja za 15 minuta, a lokalna uprava ima planove da ovu privilegiju mobilnosti dodatno unapredi do 2040. godine.
A kod nas?
Gradovi u Srbiji ne pokazuju nameru da implementiraju ovaj koncept održivog grada.
Beograd i Novi Sad izgradili su približno po 100 kilometara biciklističke infrastrukture, što je oko trećina koliko je predviđeno njihovim planskim dokumentima. Pirot, Valjevo, Bor, Smederevo, Prokuplje nemaju izgrađene biciklističke staze.
Dužina biciklističkih staza u 2016. godini u Beogradu iznosila je 65 kilometara, a prema Generalnom urbanističkom planu dužina planiranih staza za izgradnju u periodu od 2016. do 2021. godine iznosila je 259 kilometara. To znači da je 2021. godine u Beogradu trebalo sa bude 324 kilometra.
Danas u Beogradu
Sad u Beogradu ima 121 kilometar biciklističkih staza.
U centru gotovo da ih nema, osim oko 200 metara u Takovskoj i u Ruzveltovoj. U Bulevaru oslobođenja staza je deo kolovoza. Ima ih i u Vasinoj ulici. Ispod Kalemegdana takođe, ali su rekreativnog tipa. Ima ih u Zemunu i na Novom Beogradu.
Izgradnja novih i rekonstrukcija postojećih staza u Beogradu predviđene su kao jedna od mera Akcionog plana za ostvarivanje cilja „Favorizovanje biciklističkog saobraćaja u svakodnevnim kretanjima“, kao deo Plana održive mobilnosti. Dinamika izgradnje i revitalizacije su predviđena kroz tri faze, od 2021. do 2030. godine.
Beograd u planovima
Planirana je izgradnja 504,8 kilometra biciklističkih staza, a Putevi Srbije u periodu od 2019. do 2021. godine nisu u planu imali izgradnju biciklističkih staza na državnim putevima
Grad Beograd je u decembru 2021. godine sproveo postupak javne nabavke za dodelu koncesije – „Poveravanje upravljanja sistemom javnih bicikala na teritoriji grada Beograda“.
Koncesija je dodeljena Konzorcijumu kompanija „Helbiz“ Beograd i „Helbiz“ Italija. Rok trajanja koncesije je 15 godina, a njena ukupna vrednost pet miliona evra.
U Srbiji ne postoji jedinstveni dokument koji obuhvata biciklistički saobraćaj, pa samim tim nije ni lako uticati na razvoj, ciljeve i finansiranje ove vrste saobraćaja. Da bi se to desilo, mnogi postojeći zakoni moraju da se usaglase.
Zakon o bezbednosti saobraćaja čeka izmenu u kojoj je set mera, stavova i članova koji treba da se prilagode evropskom zakonodavstvu, kako bi se ovo regulisalo. Grad Beograd ima Plan održive urbane mobilnosti, ali to nije obavezujući zakonski dokument.
Prva biciklistička staza u Beogradu napravljena je 1979. od Hotela „Jugoslavija““ do Ušća, a nakon nje 1997. godine staza duga sedam kilometara od šetališta na Dunavskom keju do Ade Ciganlije. Kad se to desilo gradovima po Evropi, bolje da ne znamo.
Izvor: Nova ekonomija, Večernje novosti
