Prema Generalnom urbanističkom planu, u Beogradu je 2021. godine trebalo da bude 324 kilometara biciklističkih staza. Sad ih ima tek 121 kilometar. Koncept po kome se do svakog mesta u gradu može stići za 15 minuta koji se primenjuje širom sveta, je daleko
Da li znate šta je koncept „grada od 15 minuta“?
Ako živite u Srbiji, vrlo verovatno da ne znate, zato što u državi ne postoji grad u kome je većina mesta za obavljanje svakodnevnih potreba i usluga kao što su posao, kupovina, obrazovanje, zdravstvena nega i slobodno vreme, dostupna za 15 minuta hodom, biciklom ili javnim prevozom, sa bilo koje tačke u gradu.
Širom sveta registrovano je 16 gradova koji su implementirali urbanistički koncept „grada od 15 minuta“.
Pariz ima planove da do 2026. ulice u potpunosti prilagodi biciklistima. U Utrehtu, četvrtom po veličini gradu u Holandiji, svako može da dođe biciklom do bitnih gradskih sadržaja za 15 minuta, a lokalna uprava ima planove da ovu privilegiju mobilnosti dodatno unapredi do 2040. godine.
A kod nas?
Gradovi u Srbiji ne pokazuju nameru da implementiraju ovaj koncept održivog grada.
Beograd i Novi Sad izgradili su približno po 100 kilometara biciklističke infrastrukture, što je oko trećina koliko je predviđeno njihovim planskim dokumentima. Pirot, Valjevo, Bor, Smederevo, Prokuplje nemaju izgrađene biciklističke staze.
Dužina biciklističkih staza u 2016. godini u Beogradu iznosila je 65 kilometara, a prema Generalnom urbanističkom planu dužina planiranih staza za izgradnju u periodu od 2016. do 2021. godine iznosila je 259 kilometara. To znači da je 2021. godine u Beogradu trebalo sa bude 324 kilometra.
Danas u Beogradu
Sad u Beogradu ima 121 kilometar biciklističkih staza.
U centru gotovo da ih nema, osim oko 200 metara u Takovskoj i u Ruzveltovoj. U Bulevaru oslobođenja staza je deo kolovoza. Ima ih i u Vasinoj ulici. Ispod Kalemegdana takođe, ali su rekreativnog tipa. Ima ih u Zemunu i na Novom Beogradu.
Izgradnja novih i rekonstrukcija postojećih staza u Beogradu predviđene su kao jedna od mera Akcionog plana za ostvarivanje cilja „Favorizovanje biciklističkog saobraćaja u svakodnevnim kretanjima“, kao deo Plana održive mobilnosti. Dinamika izgradnje i revitalizacije su predviđena kroz tri faze, od 2021. do 2030. godine.
Beograd u planovima
Planirana je izgradnja 504,8 kilometra biciklističkih staza, a Putevi Srbije u periodu od 2019. do 2021. godine nisu u planu imali izgradnju biciklističkih staza na državnim putevima
Grad Beograd je u decembru 2021. godine sproveo postupak javne nabavke za dodelu koncesije – „Poveravanje upravljanja sistemom javnih bicikala na teritoriji grada Beograda“.
Koncesija je dodeljena Konzorcijumu kompanija „Helbiz“ Beograd i „Helbiz“ Italija. Rok trajanja koncesije je 15 godina, a njena ukupna vrednost pet miliona evra.
U Srbiji ne postoji jedinstveni dokument koji obuhvata biciklistički saobraćaj, pa samim tim nije ni lako uticati na razvoj, ciljeve i finansiranje ove vrste saobraćaja. Da bi se to desilo, mnogi postojeći zakoni moraju da se usaglase.
Zakon o bezbednosti saobraćaja čeka izmenu u kojoj je set mera, stavova i članova koji treba da se prilagode evropskom zakonodavstvu, kako bi se ovo regulisalo. Grad Beograd ima Plan održive urbane mobilnosti, ali to nije obavezujući zakonski dokument.
Prva biciklistička staza u Beogradu napravljena je 1979. od Hotela „Jugoslavija““ do Ušća, a nakon nje 1997. godine staza duga sedam kilometara od šetališta na Dunavskom keju do Ade Ciganlije. Kad se to desilo gradovima po Evropi, bolje da ne znamo.
Izvor: Nova ekonomija, Večernje novosti
Upravni odbor RTS-a izabrao je Manju Grčić za direktorku javnog servisa, objavio je Tanjug. Prema navodima N1, Grčić je dostavila potvrdu da njena diploma sa Univerziteta u Lidsu ispunjava zakonski uslov od 240 ESPB bodova
Dok se vetroenergija u Srbiji i Severnoj Makedoniji promoviše kao stub zelene tranzicije, razvoj vetroparkova u Južnom Banatu i regionu Demir Kapije otvorio je pitanja transparentnosti, vlasništva i uloge države
Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Čačku podneo je ostavku nakon smrti četvorogodišnje devojčice, saopštilo je Ministarstvo zdravlja
AI sistemi koji „razumeju emocije“ zapravo manipulišu korisnikovim osećanjima. Ana Katarina de Alenkar objašnjava kako ovakvi alati redefinišu intimnost, privatnost i emocionalnu autonomiju, stvarajući digitalnu zavisnost i „ekonomiju usamljenosti“
Tokom sinoćnje akcije UKP-a i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu zaplenjeno je osam kilograma kokaina, dva kilograma eksploziva i veća količina oružja
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
