Poslednja anketa sprovedena u Evropskoj uniji pokazuje da je većina Evropljana i dalje zadovoljna. Najviša ocenu od zemalja EU je dobila Austrija (7,9), a slede Finska, Poljska i Rumunija
Uprkos pandemiji, krizama i ratovima, većina Evropljana je i dalje veoma zadovoljna, glasi rezultat poslednje ankete sprovedene u Evropskoj uniji, koji je objavio evropski zavod za statistiku Eurostat, prenosi DW. Ova institucija prikuplja podatke iz svih oblasti života koje su relevantne za evropsku politiku, a takođe redovno sprovodi ankete u članicama EU, a ponekad i u drugim evropskim zemljama.
Evropljani su u proseku zadovoljni životom
Evaluacija koja je sada objavljena zasniva se na anketi iz 2022. godine u kojoj je od ljudi širom Evrope traženo da ocene svoje zadovoljstvo životnom situacijom na skali od 0 do 10.
Stanovnici EU su svoje zadovoljstvo životom u proseku ocenili sa 7,1 poena. U 18 od 27 zemalja EU zadovoljstvo životom je ocenjeno kao istom ocenom kao što je prosek EU ili iznad nje.
U svim zemljama, osim u Bugarskoj koja je dobila najgoru ocenu, prosečne ocene zadovoljstva životom bile su iznad 6, što znači da se većina ljudi u EU izjasnila da su pre zadovoljni, nego nezadovoljni. Nivoi zadovoljstva su se neznatno približili tokom različitih talasa ovog istraživanja – što je verovatno znak da EU srasta u celinu.
Nemci sve nesrećniji
Na poslednja tri mesta su pored Bugarske (5,6), Nemačka (6,5) i Grčka (6,7). Međutim – zadovoljstvo životom tokom protekle decenije je u Grčkoj poraslo za 0,5 poena. U Bugarskoj je ocena zadovoljstva 2013. bila samo 4,8 – tako da je bilo više suštinski nezadovoljnih nego zadovoljnih. Od tada, se ova vrednost se poboljšala za čak za 0,8 poena.
S druge strane, Nemačka se značajno pogoršala. Kod Nemaca je zadovoljstvom životom opalo za 0,8 poena – što je najveći pad među svim zemljama EU.
A na samom vrhu najsrećnijih je Švajcarska sa prosečnom ocenom 8,0 – zemlja koja nije članica EU, ali se često se pojavljuje u studijama Eurostata.
Najviša ocenu od zemalja EU je dobila Austrija (7,9). Slede Finska, Poljska i Rumunija (svaka po 7,7), Belgija i Holandija (obe po 7,6). Građani Kipra su zabeležili najveći porast zadovoljstva u EU sa povećanjem od 1,0 poena na 7,2.
Obrazovaniji su srećniji
Eurostat je razmatrao i posebne faktore koji život mogu da učine prijatnijim ili da ga zagorčaju.
Na primer, odvojeno su tražene informacije o materijalnim uslovima života kao što su prihodi ili stanovanje, zdravlje, obrazovanje i bezbednost. Ali kvalitet slobodnog vremena, aktivnosti sa drugim ljudima i društvena kohezija takođe su igrali ulogu u studiji Eurostata. Ti podaci, međutim još nisu u potpunosti objavljeni.
Upadljivo je da su u svim zemljama EU ljudi sa višim stepenom obrazovanja srećniji od onih sa nižim stepenom obrazovanja. Ova razlika je najveća u Slovačkoj (1,6 poena između osoba bez škole i onih sa fakultetom), Rumunije i Bugarske (po 1,5 poena).
Osim toga, u većini zemalja mlađi (15-29 godina) su srećniji od starijih sa 65 i više godina: samo je u Skandinaviji, Irskoj, Holandiji i Luksemburgu obrnuto.
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Nakon dva požara (podmetnuta?), gradska vila u Krunskoj 66 na Vračaru je, naravno, nebezbedna. Aktivisti koji se bore za očuvanje arhitektonskih vrednosti ovog dela Beograda traže da joj se sačuva fasada a time i karakter ambijentalne celine
Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu, članovi pozorišta „Promena“, traže pravdu za 14 stradalih u novosadskoj nesreći, za svog kolegu Relju Stanojevića i sve uhapšene nakon protesta. U SNP pred svaku predstavu izgovaraju imena poginulih, Udruženje dramskih pita koliko još ljudi treba da pogine. Ali ih vlast ne čuje
Nema dana da se u Beogradu odlukom srpske ili gradske vlasti ne poruši neko njegovo znamenje. Zato Beograđani ovih dana idu gradom i fotografišu ga, za uspomenu
UNHCR, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti obratili su se finansijskim institucijama kako bi bio omogućen i unapređen pristup platnim računima za izbeglice i tražioce azila u Srbiji
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
