Doktor iz jagodinskog Doma zdravlja M. M. (65) se sumnjiči da je od 1. januara 2019. do 9. januara 2023. godine, na osnovu falsifikovane dokumentacije lekara specijaliste pacijentu N. N. (43) uveo u terapiju lek somatropin.
Taj lek, poznatiji kao hormon rasta, je N. N. podigao u čak 4.149 pakovanja, a to je prilično skupo.
Lekove ukupne vrednosti veće od 105 miliona dinara N. N. je, kako se sumnja, podizao u apotekama, čime su obojica pribavili protivpravnu imovinsku korist i oštetili Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), piše RTS.
Pored M. M, uhapšen je i N. N, a oni će uz krivičnu prijavu biti privedeni nadležnom tužilaštvu.
Hapšenje i prošle godine
To nije prvi takav slučaj jer je u oktobru 2023. godine uhapšeno pet lekara i farmaceuta koji su bez recepta prepisivali hormone rasta.
Tada je Viši sud u Beogradu odredio pritvor do 30 dana za osumnjičene da su deo „farmako-mafije“ koja je prepisivala recepte za hormone rasta pacijentima kojima nije bila potrebna terapija.
Uhapšeni su bili članovi dve povezane organizovane kriminalne grupe koja su delovale od novembra 2018. do jula 2021. godine, od kojih je jednu grupu činilo četvoro lekara, a drugu sedmoro farmaceuta.
Prva organizovana kriminalna grupa, odnosno lekari, propisivala je recepte za lekove hormone rasta pacijentima kojima nije bila potrebna terapija i koje nije pregledao lekar, odnosno bez znanja pacijenata.
Te nezakonito propisane recepte lekari su slali pripadnicima druge organizovane kriminalne grupe koju su činili farmaceuti, koji su zatim podizali lekove u apotekama bez znanja pacijenata kojima su lekovi propisani.
Svi oni osumjičeni su da su tako protivpravno prisvojili propisane lekove čime je RFZO oštećen za iznos od skoro 78 miliona dinara.
Prethodno je šest osumnjičenih koji su bili pripadnici te dve organizovane kriminalne grupe priznalo izvršenje krivičnog dela i zaključilo sa Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal sporazume o priznanju krivičnog dela koje je sud prihvatio.
Tabletomanija u Srbiji
Kada se pominju lekovi, ne mogu se preskočiti ni oni protiv stresa i anksioznosti, ispravno prepisani i legalno nabavljeni, koji se u tolikoj meri troše u Srbiji da se može govoriti i o tabletomaniji.
Prema podacima za 2022. godinu u Srbiji je potrošeno više od sedam miliona kutija lekova za smirenje, od kojih najčešće lekovi iz grupe benzodijazepina i antidepresiva.
Benzodijazepini su velika grupa lekova u koje spadaju, između ostalih, bromazepam i dijazepam. U pitanju su anksiolitici, sedativi, hipnotici i miorelaksanti.
Antidepresivi se, osim lečenja depresije, primenjuju u lečenju anksioznih poremećaja, fobija, posttraumatskog stresnog sindroma, opsesivno-kompulsivne bolesti, pa i u lečenju poremećaja ishrane.
Ti lekovi mogu da izazovu zavisnost i moraju da se koriste kratkotrajno, odnosno do četiri nedelje, ali ni terapija ne sme da se obustavlja naglo jer može da dovede do sindroma obustave.
B.B. / RTS / FoNet
