Nova ekonomija: Grad Beograd potrošio 85 miliona evra na ugovore bez tendera

Grad Beograd je, kroz svoje sekretarijate, u 2025. godini sklopio ugovore vredne najmanje 85 miliona evra bez raspisivanja javnih nabavki.

Iako Zakon o javnim nabavkama predviđa pojedine slučajeve u kojima zaista nije neophodno raspisivati tender, u Beogradu ovakvi ugovori nisu bili izuzetak, već su činili značajan deo potrošnje. U zaobilaženju tendera dominira Sekretarijat za saobraćaj, piše Dunja Marić za Novu ekonomiju.

Dvanaest gradskih sekretarijata, tokom prošle godine, pored poslova koji su sklopljeni nakon sprovedenih tendera, ugovorili su i one na koje se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje. Ovakvi ugovori odnosili su se na različita dobra, usluge i radove.

Inače, pojedine nabavke izuzete su od ovog zakona, recimo ukoliko je vrednost ugovora niska.

Tako su gradski sekretarijati tokom 2025. godine sklopili ugovore na kojima se nije primenjivao Zakon o javnim nabavkama u ukupnoj vrednosti od najmanje 10 milijardi dinara, odnosno oko 86 miliona evra. Svi iznosi posmatrani su bez PDV-a.

Ko je koliko ugovarao?

Krenimo redom. Gradski sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu tokom prošle godine sklopio je ugovore bez tendera vredne više od 540 miliona dinara, i to oko 90,9 miliona za radove i još 450 miliona za usluge.

Potom, Sekretarijat za saobraćaj dao je na ugovore bez tendera oko 7,4 milijarde dinara. Konkretno, za nabavku različitih dobara, ovaj Sekretarijat za godinu dana je dao oko 1,5 milion, dok su preostale milijarde date za nabavku usluga.

Foto: Tanjug / Filip Krainčanić

Ovo je ujedno gradski sekretarijat koji je, od svih, dodelio ugovore bez tendera u najvećem iznosu.

Naredni je Sekretarijat za socijalnu zaštitu, koji je tokom prošle godine za različita dobra van tendera dao 38.720 dinara, a za usluge oko 1,5 miliona. Ukupno – tačno 1.566.720 dinara.

Potom, Sekretarijat za sport i omladinu ugovorio je nabavke dobara bez tendera u vrednosti od 997.600 dinara. Ovo je jedan od tri sekretarijata koji su dodelili poslove bez tendera u iznosu manjem od milion dinara.

Sekretarijat za imovinske i pravne poslove dao je tokom prošle godine 10,9 miliona dinara na poslove bez tendera. Od toga, milion se odnosio na nabavku dobara, a 9,9 miliona na nabavku usluga.

Sekretarijat za finansije jedan je od onih koji je najmanje poslova dodelio van tendera. Oni su, naime, na ovaj način sklopili samo ugovore za nabavku usluga, u vrednosti od 293.000 dinara. Treba, doduše, napomenuti da se u dokumentaciji koja je objavljena na Portalu javnih nabavki, a u koju je Nova ekonomija analizirala, ne navodi koliko je ovakvih ugovora sklopljeno, već samo ukupna vrednost.

Naredni je Sekretarijat za energetiku, drugi koji je premašio iznos od milijardu dinara prilikom dodele ugovora bez tendera. Preciznije, na radove je ovaj Sekretarijat dao oko 1,1 milijardu, a za usluge još 3,7 miliona. Ukupno, to je tačno 1.116.425.113 dinara.

Foto: Wikimedia / Mihailo Grubić

Sledi Sekretarijat za javni prevoz. On je u prošloj godini za nabavku različitih dobara, bez tendera sklopio ugovore u vrednosti od 908.272 dinara. Kada se na to doda 753 miliona za radove i još 22,6 miliona za usluge, dolazimo do ukupnog iznosa od 776.488.650 dinara.

Zatim, Sekretarijat za investicije sklopio je bez tendera ugovore za nabavku usluga u vrednosti od 18,6 miliona dinara.

Naredni je Sekretarijat za upravu, odnosno gradski sekretarijat sa najmanjim iznosom koji je dodeljen za poslove bez javnih nabavki. Konkretno, ovaj sekretarijat je za usluge dao 237.700 dinara za godinu dana.

Sledi Sekretarijat za inspekciju, nadzor i komunikaciju. On je tokom prošle godine bez tendera sklopio ugovore u vrednosti od 102,6 miliona dinara. Od toga, na radove je dato 74,6, a na usluge oko 28 miliona dinara.

Konačno, Sekretarijat za opšte poslove dao je bez tendera oko 13,8 miliona dinara na dobra, kao i još milion za radove i 130 miliona dinara za usluge. To je ukupno oko 144,7 miliona dinara.

Tako se, dakle, stiže do ukupnog iznosa od oko 10 milijardi dinara, odnosno 85 miliona evra.

Iako kod većine sekretarijata dominiraju ugovori sklopljeni kroz javne nabavke, to nije uvek slučaj.

Foto: Tanjug/Beoinfo

Ko ne raspisuje tendere?

Konkretno, Sekretarijat za inspekciju, nadzor i komunikaciju, koji je bez tendera dodelio ugovore u vrednosti od 102,6 miliona dinara, odnosno oko 875.000 evra, nije sproveo nijedan postupak javne nabavke. A zašto je to tako?

Pre svega, Sekretarijat je za radove bez ugovora dao oko 74,6 miliona dinara. Kako je pojašnjeno, ovo se odnosi na ugovore koji su sklopljeni pod određenim uslovima. Prvi je da naručilac, odnosno Sekretarijat, vrši kontrolu nad firmom sa kojom je sklopljen ugovor sličnu kontroli koju vrši nad svojim organizacionim delovima. Drugi uslov je da firma sa kojom je sklopljen ugovor, nad kojom naručilac vrši kontrolu, više od 80 odsto svojih aktivnosti u Srbiji vrši u cilju obavljanja poslova koje mu je poverio naručilac ili druga lica nad kojima naručilac ima kontrolu. Konačno, treći uslov je da u kontrolisanom pravnom licu nema učešća privatnog kapitala koji ima odlučujući uticaj na donošenje ili sprečavanje donošenja odluka.

Iako je navedeno da su ispunjena sva tri uslova, više detalja o ovim ugovorima nema. Nije navedeno kome su dodeljeni, kao ni koji poslovi su ugovoreni.

Ni Sekretarijat za sport i omladinu, pored skoro milion dinara vrednih ugovora bez tendera, nije sproveo nijednu nabavku.

Gde dominiraju ugovori bez tendera?

S druge strane, Sekretarijat za saobraćaj jeste sklopio i neke ugovore putem javnih nabavki, ali je njihova vrednost bila manja od poslova koji su sklopljeni bez tendera.

Konkretno, ugovori koje je ovaj Sekretarijat sklopio bez tendera vredeli su prošle godine oko 7,4 milijarde dinara. Ugovori za nabavku dobara, vredni ukupno oko 1,5 milion, sklopljeni su bez raspisivanja tendera jer su, kako se navodi, u pitanju nabavke od naručilaca koji su “nosioci isključivog prava na osnovu kojeg jedini mogu da obavljaju određenu delatnost na određenom geografskom području”, kao i zato što je vrednost nekih nabavki bila manja od milion dinara.

S druge strane, ugovori o nabavci različitih usluga bili su vredni tačno 7.397.232.654 dinara – odnosno oko 63 miliona evra. Ovi ugovori su sklapani bez tendera iz istih razloga kao što je slučaj sa nabavkom dobara.

Kada je reč o javnim nabavkama, Sekretarijat je sklopio ukupno 15 ugovora vrednih 1.260.325.773 dinara, odnosno oko 10,7 miliona evra. Takođe, sklopljena su i tri okvirna sporazuma u vrednosti od 201,3 miliona dinara, odnosno 1,7 miliona evra.

Okvirni sporazum, inače, predstavlja svojevrsni „krovni“ ugovor, na osnovu kojeg se potom potpisuju pojedinačni ugovori po potrebi naručioca posla. Uglavnom traje do isteka određenog roka ili dok se ne potroše predviđena sredstva. Često se dodeljuje u slučajevima nabavke usluga obezbeđenja ili nabavke pića.

Konačno, Sekretarijat za saobraćaj potpisao je i dve izmene ugovora, čija je vrednost bila oko 535 miliona dinara.

Dakle, kada se sve sabere, dolazimo do podatka da je Sekretarijat za nabavke na kojima nije važio Zakon o javnim nabavkama potrošio 63 miliona evra, a na one koje jesu obuhvaćene ovim zakonom – 17 miliona evra.

Slična je situacija i u Sekretarijatu za energetiku, koji je bez tendera ugovorio poslove vredne ukupno 1,1 milijardu dinara, iliti 9,5 miliona evra.

S druge strane, u postupcima javnih nabavki, bilo da su u pitanju otvoreni postupci ili okvirni sporazumi, dato je “samo” 31,8 miliona dinara.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!