Prošlo je godinu dana od kada je učenik sedmog razreda ušetao sa pištoljem i molotovljevim koktelima u OOŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i ubio devet učenika i radnika obezbeđenja, a ranio još šest učenika i nastavnicu. Šta se tačno desilo 3. maja 2023. godine i šta se o slučaju zna od tada
Bio je tmuran, kišan dan. Posle sunčanih prvomajskih praznika, magla se spustila na Beograd. I ništa nije nagoveštavalo da će taj dan proteći drugačije nego što je uobičajeno u jednom dvomilionskom gradu. Sve dok centrom Beograda nisu počela da proleću vozila Hitne pomoći.
Pre tačno godinu dana, tog trećeg maja u 8:41 ujutro, trinaestogodišnji K. K. ispalio je prvi metak. U pucnjavi je tog dana u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ ubijeno osmoro učenika i radnik obezbeđenja, dok je jedna teško ranjena devojčica preminula dvanaest dana kasnije. Počinilac, takođe dete, zločin je izvršio iz dva očeva pištolja. Molotovljeve koktele je napravio sam.
Sate nakon pucnjave obeležili su agonija izbezumljenih i neinformisanih roditelja, bestidno izveštavanje tabloida željnih ekskluzive i jurnjava lekara i radnika Hitne pomoći. Posle nekoliko časova ćutnje nadležnih, javnosti su se na vanrednoj konferenciji obratili tadašnji ministar prosvete Branko Ružić, ministarka zdravlja Danica Grujičić i načelnik beogradske policije Veselin Milić.
U školi
Upravo je Milić prvi izneo zvanične informacije. On je naveo da je tog dana oko 8:40 časova pomoćnica direktora OOŠ „Vladislav Ribnikar” pozvala policiju i prijavila da je u školu ušlo dete sa vatrenim oružjem, i da nasumično puca. Prema njegovim rečima, dva minuta nakon prvog poziva MUP je pozvao neko ko se predstavio kao K. K. i rekao da je upucao više lica.
„Pronađeno je oružje kojim je izvršeno krivično delo, kao i četiri molotovljeva koktela. Imao je spisak dece koje je planirao da likvidira. Motiv još nije utvrđen. Niti nam je rekao. Pištolje je uzeo iz stana svoga oca. Ostavio ih je u torbu koju je pripremio i poneo četiri molotovljeva koktela“, rekao je Milić.
Zatim je nastavio sa opisom čitavog događaja, iznoseći detalje koji nisu smeli da izađu u javnost.
Na primer, spisak dece koja su za K. K. bila „prioritetne mete“. Milić je listu pokazao na konferenciji za novinare, zajedno sa skicom izlaza i ulaza u školu i rasporeda učionica i odeljenja koja su u njima imala časove. Ubrzo su oba papira završila u medijima i na društvenim mrežama. Mogla su da ih vide i preživela deca sa spiska za likvidaciju i njihovi roditelji.
Mesecima kasnije, zapisnikom o izvršenom inspekcijskom nadzoru Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti utvrđeno je da na konferenciji 3. maja Veselin Milić nije prekršio zakon pokazavši pred kamerama spisak „prioritetnih meta“. Poverenik je ukazao da su krivci mediji koji su to preneli.
Ispred škole
Ubrzo nakon prve prijave o pucnjavi, ispred škole je počela da se stvara gužva. Prestravljeni roditelji, novinari, hitna pomoć i policija kojoj nije trebalo dugo da zatvori ulicu. Potresne scene roditelja koji trče u zagrljaj svojoj deci kada vide kako živa i zdrava izlaze iz škole. Još potresnije scene roditelja koji svoju decu nisu mogli da pronađu. I koji su satima čekali na bilo kakvu informaciju.
Doktorka beogradske Hitne pomoći Ivana Stefanović rekla je kasnije u CINS-ovom podkastu „Tragovi“ da se dugo razmišljalo kako saopštiti roditeljima da su im deca ubijena.
„Znate, kada vidite roditelja, ne možete takve informacije saopštavati tek tako. I jeste možda neki roditelj išao do jedne bolnice, do druge da traži svoje dete, ali ja sam tamo bila i mogu da vam kažem da se stvarno od prvog sekunda tražilo najbolje rešenje. Ne možete ih uvesti u školu. Još je uviđaj, nemaju gde da prođu i onda se došlo do tog rešenja da se svako kome se dete ne javlja javi u stanicu milicije i opet su naše ekipe bile tamo”, rekla je Stefanović.
Nekoliko sati nakon pucnjave, iz SUP-a Vračar stigla je informacija da roditelji koji i dalje ne mogu da stupe u kontakt sa svojom decom dođu u policijsku stanicu. Tamo, na drugom spratu, u prisustvu policije i ekipe Hitne pomoći spremne da pritekne ukoliko nekom pozli, roditeljima je redom saopštavano da im deca nisu preživela. Ubijeni su Andrija, Ana, Bojana, Sofija, Adriana, Katarina, Mara i Ema.
Tada je stradao i, među decom omiljen, radnik obezbeđenja Dragan Vlahović. Teško ranjena Angelina Aćimović je preminula dvanaest dana kasnije.
Neki od roditelja nastradale dece rekli su da razumeju zašto je policija čekala da im saopšti tragične vesti.
„E, sad, iz ove perspektive, razumem, čak je i opravdano da… Način na koji su nam saopštili. Eto, oni su imali, ne znam, Hitnu pomoć u susednoj kancelariji, da nekom pozli, nisu pravili scenu pred svima… Mislim, s te strane ‘da‘, ali… Ne mogu da kažem, bolje nego da su nam rekli tamo”, kazao je Ivan Božović, otac ubijene Ane.
Dani koji su usledili i povratak dece u klupe
Te večeri se veliki broj građana okupio na Cvetnom trgu kako bi zajedno tugovao za ubijenom decom i školskim čuvarom. U danima koji su usledili, delovalo je kao da se ceo Beograd slio ispred Ribnikara da zapali sveću, ostavi poruku za nastradale i upiše se u knjigu žalosti. Ali, i pored mase koja se nije smanjivala, tih dana nije bilo tiših ulica u Beogradu od Njegoševe, Kralja Milutina i Svetozara Markovića.
Ogledna osnovna škola „Vladislav Ribnikar“ nije radila narednih nedelju dana. Deca su se 10. maja, po preporuci Ministarstva prosvete i angažovanih psihologa da se „vrate rutini”, ponovo našla u klupama vračarske škole.
Đaci nisu imali nastavu, već razgovore sa odeljenskim starešinama i psiholozima. Prvog dana u školi su ostali 90 minuta, sutradan sat duže. Dok su neki roditelji pozdravili odluku o vraćanju u klupe, drugi su smatrali da je za tako nešto prerano i da se time deca retraumatizuju.
Nakon višemesečnih neslaganja oko toga šta treba uraditi sa OOŠ „Vladislav Ribnikar“, u martu ove godine je objavljena odluka Vlade Srbije o obrazovanju Radne grupe za uspostavljanje memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u ovoj školi. Još uvek nije poznato kako će memorijalni centar izgledati i koji deo škole će obuhvatiti.
Optužnice protiv roditelja
Jedno od najčešćih pitanja tih dana – pored jednostavnog „zašto“ – bilo je kako trinaestogodišnje dete ume da puca. Kasnije će se ispostaviti da ga je otac u slobodno vreme vodio u streljanu.
Tata dečaka Vladimir Kecmanović je priveden na dan kada se dogodila pucnjava u „Ribnikaru“ i do danas je u pritvoru. Nakon više od pet meseci protiv njega i njegove supruge podignuta je optužnica.
Otac K. K. je optužen da je izvršio teško delo protiv opšte sigurnosti jer je dete od 13 godina vodio u streljanu i učio da puca, kao i zbog sumnje da je pištolje i municiju čuvao u kutijama za prenos oružja, spakovane u ranac, umesto da ih drži u sefu. Zbog ovog mu preti dvanaest godina zatvora.
Optužnica je podignuta i protiv dečakove majke Miljane, jer je na jednoj od čaura pronađenih u „Ribnikaru“ nađen njen DNK. Za nju tužilac traži kaznu od dve godine zatvora. Krivični postupak protiv Kecmanovića zatvoren je za javnost radi zaštite interesa maloletnih žrtava.
Pored roditelja dečaka, optuženi su i instruktor i vlasnik streljane u kojoj je, kako se sumnja, on učio da puca. Ali ne zbog toga što je dečaku bilo zabranjeno, već zato što su, prema optužnici, navodno lažno svedočili da K. K. nije bio u njihovoj streljani.
Protiv dečaka, njegovih roditelja i škole ukupno je pokrenuto i pet parničnih postupaka. Kecmanovićima se sudi i u parničnom postupku po tužbi koju je protiv njih podnelo 27 članova porodica ubijenih u pucnjavi u Ribnikaru. Oni traže naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica, kao i na ime pretrpljenog straha.
Neizvesna budućnost K. K.
Uprkos optužnicama podignutim protiv njegovih roditelja, budućnost K. K. je neizvesna. On je od 3. maja do danas smešten u Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu. Protiv njega se ne može podneti krivična ili prekršajna prijava jer zakon propisuje minimalnu starost za krivičnu odgovornost od 14 godina, dok je K. K. u trenutku izvršenja masovnog ubistva imao 13 godina.
Zato je u julu prošle godine Ministarstvo zdravlja iznelo predlog o dopunama Zakona o zaštiti lica s mentalnim smetnjama, kojim bi prvi put bio regulisan tretman dece mlađe od 14 godina koja ne mogu da snose krivičnu odgovornost.
U predlogu piše da će se deca koja su ozbiljna opasnost za druge lečiti u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem. O trajanju lečenja odlučivaće sud svakih šest meseci, na osnovu procene psihijatara. Lečenje može da traje i neograničeno.
Nakon završene javne rasprave o Nacrtu zakona o dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama grupa organizacija za zaštitu ljudskih prava skrenula je pažnju javnosti na njegove manjkavosti.
„Iako je izuzetno značajno pravno urediti položaj dece koja, zbog svog uzrasta, nisu odgovorna za teška dela koja su izvršila, smatramo da ovaj nacrt u potpunosti zanemaruje mnogobrojne aspekte ostvarivanja prava dece, te za posledicu može imati dehumanizovanje i izopštavanje ove dece iz društva, dok ne vodi unapređenju bezbednosti zajednice za šta su neophodni programi prevencije, unapređenje rane identifikacije dece pod rizikom i upućivanje na adekvatne intervencije“, piše u saopštenju Centra za prava deteta.
Obeležavanje godišnjice
Suđenje roditeljima K. K. počelo je 29. januara. Sledeće ročište zakazano je za 15. maj. I tu se zaustavljamo godinu dana nakon pucnjave u „Ribnikaru“.
Ovog petka u 8.40 sati u Ulici kralja Milutina 10, gde je izvršeno masovno ubistvo, okupiće se porodice ubijenih, rođaci, prijatelji i građani koji imaju potrebu da iskažu solidarnost i empatiju, a odlučeno je i da u 8:41 mediji na minut prekinu program.
U subotu od devet do 19 sati, u prostoru kod spomenika Desanki Maksimović na Tašmajdanu organizuje se Forum u okviru kojeg građani mogu da razgovaraju sa predstavnicima Multidisciplinarnog tima o pitanjima koja se tiču uzroka i posledica masovnih ubistava 3. i 4. maja 2023.
U Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu 3. maja 2023. ubijeni su Bojana Asović (11), Ana Božović (11), Katarina Martinović (12), Mara Anđelković (13), Ema Kobiljski (13), Sofija Negić (13), Andrija Čikić (14), Adriana Dukić (14), Angelina Aćimović (14) i Dragan Vlahović (53), a ranjeno je šest osoba.
Da li je ukidanje statusa Generalštabu znak da će se to desiti i drugim kulturnim dobrima u zemlji, pitaju u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, i pomišljaju da će biti ukinuti
Nakon dva požara (podmetnuta?), gradska vila u Krunskoj 66 na Vračaru je, naravno, nebezbedna. Aktivisti koji se bore za očuvanje arhitektonskih vrednosti ovog dela Beograda traže da joj se sačuva fasada a time i karakter ambijentalne celine
Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu, članovi pozorišta „Promena“, traže pravdu za 14 stradalih u novosadskoj nesreći, za svog kolegu Relju Stanojevića i sve uhapšene nakon protesta. U SNP pred svaku predstavu izgovaraju imena poginulih, Udruženje dramskih pita koliko još ljudi treba da pogine. Ali ih vlast ne čuje
Nema dana da se u Beogradu odlukom srpske ili gradske vlasti ne poruši neko njegovo znamenje. Zato Beograđani ovih dana idu gradom i fotografišu ga, za uspomenu
UNHCR, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti obratili su se finansijskim institucijama kako bi bio omogućen i unapređen pristup platnim računima za izbeglice i tražioce azila u Srbiji
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
