Na društvenoj mreži „Linkedin“ objavljen je tekst pod nazivom „Vranjanci umiru u tišini“ koji je privukao veliku pažnju javnosti.
Naime, autorka teksta Dragana Petkovski Majstorović, pozvala je sve koji mogu da reaguju na tvrdnju da Vranjanci masovno oboljevaju od karcinoma i da se na to hitno skrene pažnja vlastima.
U preko 150 komentara građani su mahom potvrđivali da je ovo problem Vranja o kome se ne govori.
Portal InfoVranjske.rs istraživao je broj obelelih građana Vranja od bolesti raka u periodu od 2020, do kraja 2023. godine u Vranju i Pčinjskom okrugu.
Zdravstveni centar Vranja, centralna je zdravstvena ustanova za Vranje, Pčinjski okrug i Kosovsko pomoravlje, što čini više od 230 hiljada mogućih pacijenata.
Prema zvaničnom podatku Zdravstvenog centra u Vranju, od početka 2020. do kraja 2023. godine obelelih od raka i karcinoma registovano je 1.715 bolesnika, piše portal InfoVranjske.rs.
„Ulica smrti” u Vranju
Nasuprot tome, zvanični podaci Zavoda za javno zdravlje u Vranju (ZZJZ), odnosno takozvana tabela smrti od malignih neoplazmi, potvrđuju da broj obolelih više ne raste, nego se polako smanjuje. Pa je tako u 2023. godini zabeleženo 463 bolesnika, za razliku od 2006. kada ih je bilo 530.
Ovi podaci često se dovode u vezu sa brojnim navodima da ljudi oboljevaju od posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom.
Spski mediji pisali su i o takozvanoj „ulici smrti” u Vranju.
U pitanju je Pržarska ulica, smeštena tik ispod brda Pljačkovica, čiji je repetitor, tokom NATO agresije 1999. godine, gađan municijom sa osiromašenim uranijumom.
Ograđeni krater od bombe i dalje podseća na agresiju. Taj krater nikada nije do kraja očišćen, za šta neki Vranjanci tvrde da je imalo poguban uticaj na zdravlje ljudi.
Samo u jednoj ulici više od 30 porodica se bori sa kancerom, a oni su i dalje ogorčeni na agresore, isporičao je Zvonko Stojiljković za RT Balkan.
„Istina je, skoro da nema meštanina koji je doživeo 60. godinu života. Meni je pre šest meseci preminula supruga Slađana (59) od karcinoma grlića materice. Poslednje dve godine se jako mučila, išla je na zračenja i operaciju, ali uzalud“, kroz suze priča Vranjanac i dodaje da su žene u selu uglavnom obolele od raka dojke ili grlića materice, poput njegove supruge, dok muškarcima najčešće dijagnostikuju rak pluća i prostate.
Teško utvrditi posledice rata
Sa druge strane, posledice NATO bombardovanja na našu zemlju, i posle 25 godina je teško sa siguršnošću utvrditi.
Univerzitetski profesor dr Zoran Radovanović govorio je za N1 da je Međunarodna agencija za atomsku energiju dokazala da u južnom Iraku, gde je palo hiljadu puta više uranijuma nego u Srbiji, nema povećanja obolelih od karcinoma.
Drugačije tvdrnje pak, ima univerzitetski profesor Aleksandar Ćorac, koji kaže da je potreba za ispitivanjem posledica rata u Srbiji neupitna.
„Za vreme rata je došlo do enormnog zagađenja životne sredine, u pojedinim segmetima bilo je na nivou stogodišnjeg. Postoji potreba da se ispita kakve su posledice ta zagađenja ostavila na ljude to je naša obaveza, da saniramo ili maknemo ljude iz takvih sredina“, rekao Čorac u razgovoru za N1.
U Srbiji godišnje oboli više od 40.000 ljudi, a rak odnese više od 20.000 života. Statistika je upozoravajuća – na 18. smo mestu u Evropi po učestalosti obolevanja od malignih bolesti, a na drugom mestu po smrtnosti. Po broju umrlih od raka pluća smo na prvom mestu u Evropi. U samom vrhu smo i po broju umrlih od raka dojke ili raka grlića materice.
Izvor: Vranjske/RT Balkan/RTS/N1
