Lažni pornografski snimci kreirani putem veštačke inteligencije preplavili su internet. Lako su dostupni, svako može da ih napravi i bilo ko može biti žrtva. Kako se boriti protiv ovog alata koji ima potencijal da naruši nečiji ugled i mentalno zdravlje
Italijanska premijerka Đorđa Meloni pozvana je da 2. jula svedoči u građanskoj parnici protiv dvojice muškaraca koji su optuženi da su pravili lažne pornografske snimke sa njenim likom i postavljali ih na internet.
Meloni je tako postala žrtva takozvane „dipfejk“ pornografije – italijanskoj premijerki je „ukradeno“ lice, koje je putem veštačke inteligencije zatim konstruisano na telu koje nije njeno. Ona zbog toga traži simboličnih 100.000 evra odštete koje će donirati fondu ministarstva unutrašnjih poslova za žene žrtve porodičnog nasilja.
Žrtve su žene
I zaista, žrtve ovakve manipulacije gotovo bez izuzetka su žene. Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra objašnjava da, prema istraživanjima iz sveta, veštački generisan seksualno eksplicitan sadržaj u 99 odsto slučajeva prikazuje žene, a u 70 odsto slučajeva javnosti nepoznate pojedinke čije su fotografije preuzete sa društvenih mreža ili iz drugih privatnih arhiva.
„Razlozi za to kriju se u mizoginiji – i to navodim bez ikakve namere da simplifikujem i banalizujem situaciju, već da bih pokazala složenost i rasprostranjenost ove pojave. Mi znamo da, bez obzira na mnoge proboje, žene u informaciono-komunikacionim tehnologijama i dalje nisu dovoljno zastupljene, a posebno ne na mestima kreativnosti, gde se tehnologija stvara. Stoga brojne tehnološke inovacije i dalje stvaraju muškarci, a posledice prvih masovnih zloupotreba najčešće osete žene i druge ranjive društvene grupe. U savremenom dobu, ovo je samo još jedan način da se žene zastraše i da se one same, njihova seksualnost i njihova tela, stave pod kontrolu“, ukazuje naša sagovornica.
Porast broja video snimaka
U nedavnoj analizi britanskog „Channel 4 News“ pronađeno je da je na pet najposećenijih sajtova koji nude ovakav sadržaj zloupotrebljeno lice preko 4000 poznatih ličnosti. Najčešće su u pitanju muzičarke, glumice i jutjuberke čije je lice lako pronaći i zloupotrebiti. Video zapisi na ovim sajtovima prikupili su preko 100 miliona pregleda u roku od tri meseca, uprkos činjenici da je od 31. januara u Ujedinjenom Kraljevstvu distribuiranje ovakve pornografije ilegalno. Zakon o tome donet je kao vid borbe protiv sve većih mogućnosti zloupotrebe koje veštačka inteligencija nudi, ali odnosi se samo na distribuiranje pornografije bez pristanka, ne i kreiranje iste.
Istraživači su 2016. identifikovali jedan dipfejk pornografski video na internetu. U prva tri kvartala 2023. godine 143.733 takvih pornografskih video snimaka postavljeno je na 40 najčešće korišćenih sajtova za dipfejk pornografiju – više nego svih prethodnih godina zajedno.
Nismo sve Tejlor Svift
Alati za kreiranje AI video snimaka su brzo napredovali, postali su široko dostupni i koriste podatke koji se mogu lako pronaći u okviru nečijih društvenih mreža. Šaka fotografija i desetak sekundi glasovnih snimaka često su dovoljni da kreiraju sadržaj sa upečatljivim realizmom.
Na primer, lažne pornografske slike pevačice Tejlor Svift nedavno su preplavile internet. Njena horda obožavalaca brzo je reagovala, zahtevajući od Iks-a (bivšeg Tvitera) da se fotografije uklone. To se na kraju i desilo, ali ne pre nego što su iste pregledane, sačuvane i podeljene više miliona puta.
I dok taj incident govori da bilo koja žena može biti žrtva, takođe ilustruje ozbiljan problem koji imaju žene van javne scene. Žene koje nisu poznate ličnosti nemaju tako masovnu podršku i armiju fanova koja će im pomoći da se izbore za uklanjanje takvog sadržaja.
Važna je podrška žrtvama
Iz Autonomnog ženskog centra naglašavaju da je ženama koje se nađu u takvoj situaciji važno pružiti podršku.
„Možemo da kažemo žrtvi da joj verujemo, da ne umanjujemo i ne ismevamo njenu povređenost i strah, bez obzira na digitalnu formu nasilja. Važno je da je podržimo da se javi nekoj stručnoj osobi sa kojom može da razgovara i koja će joj biti podrška u vraćanju kontrole. To mogu biti i ženske organizacije“, objašnjava Sanja Pavlović i dodaje da posledice ovakvih snimaka po mentalno zdravlje žene mogu biti ogromne.
„Stvaranje i deljenje seksualno eksplicitnog sadržaja, bilo da je reč o veštački generisanom ili ne, spada u domen seksualnog nasilja. To znači da posledice mogu biti identične onima koje preživljaju žrtve drugih oblika seksualnog nasilja – strah, stid, sramota, povlačenje u sebe i krivljenje sebe, jer to je prvo što društvo nametne devojčicama i ženama još pre nego što postanu žrtve, od malih nogu – da si sama kriva ako ideš sama kući, noću, ako si ušla u njegov auto, ako si nosila kratku suknju, ako si se slikala“, upozorava naša sagovornica.
Ona objašnjava da postoje i brojne druge posledice, kao što su snažan osećaj izdaje, potreba za izolacijom, gubitak poverenja u sebe, ljude oko sebe i u celokupno društvo. Posebno ako se ne naiđe na podršku.
Borba za zakonsku regulaciju
Na koji način se društvo može boriti protiv ovakvog vida nasilja? Društvene mreže, kao što je Meta, u čijem vlasništvu su Fejsbuk i Instagram, zabranile su deljenje seksualno eksplicitnog sadržaja bez saglasnosti, ali aplikacije koje isti mogu da stvore su i dalje lako dostupne.
U Srbiji još uvek ne postoji zakon koji propisuje da je neovlašćeno deljenje intimnih fotografija i snimaka krivično delo. Zbog toga je Autonomni ženski centar pokrenuo peticiju „Zakuni se u zakon“. Njom se, između ostalog, traži donošenje zakona koji bi obuhvatio ne samo situacije kada neko objavi privatno poslati sadržaj, već i kada su žene snimane bez svog znanja, ili kada su njihove fotografije ili snimci iskorišćeni za stvaranje veštački generisanog seksualno eksplicitnog sadržaja. Sličan zakon već postoji u susedstvu.
„U Crnoj Gori su aktivistkinje uspešno dobile bitku da ovaj vid nasilja postane krivično delo, pa sada već stižu vesti o prvim krivičnim prijavama“, zaključuje aktivistkinja Autonomnog ženskog centra. „Poslednje što sam videla jeste da je 14-godišnjak osumnjičen da je fotografije drugog maloletnog lica iskoristio da sačini fotografiju eksplicitnog sadržaja, a potom to lice ucenjivao putem društvenih mreža. Nadamo se da će odgovarajućih zakonskih regulativa uskoro biti u Srbiji”.
Vlada Republike Srbije donela je odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra kompleksa Generalštaba. Šta je briga šta misli SANU, Evropa Nostra, stručna javnost i slični. Jer, kao što je rekao Šešelj, ako je Trampov zet voljan da uloži pare i tu izgradi hotel, pa što da im ne damo
U Predlogu izmene Zakona o visokom obrazovanju piše da će država ubuduće moći da subvencioniše strane univerzitete u Srbiji, kao i da će ti univerziteti dozvolu za rad dobijati samo na osnovu sporazuma sa Ministarstvom prosvete. Ovo je izazvalo burne reakcije
Iako je od 14. novembra taksi u Beogradu za deset odsto skuplji, sama usluga neće postati kvalitetnija, smatra građanska inicijativa „Beograd ne može da čeka“. Koji su njihovi predlozi za poboljšanje taksi prevoza u Beogradu?
Zorana Šijan Oborina je sa još četrdesetak roditelja đaka Prve beogradske gimnazije pre godinu dana prihvatila ponudu da deca za prvomajske praznike otputuju u Pariz
Nezadovoljni radnici protestovali zbog nižih plata i nedostatka beneficiranog radnog staža. Traže da se njihove plate izjednače sa zaposlenima na istim pozicijama u Elektroprivredi Srbije i da kao i oni dobiju beneficirani radni staž
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
