U potrošačkom društvu ljubav je dobar biznis. Kako odoleti zovu darivanja, kada hormoni podstiču aktivnost mozga, kada se izliju serotonin, feniletilamin, dopamin i oksitocin – mešavina poznata kao ljubav
Kad se zaljubimo naše telo izlučuje čitav koktel hormona: serotonin, feniletilamin, dopamin i oksitocin. Većina tih hormonskih transmitera nastaje u mozgu, prenosi Dojče vele (DW).
„Njihova količina ne može se izmeriti analizom krvi“, sa žaljenjem kaže naučnik iz Bohuma Helmut Šac koji radi za Nemačko društvo za endokrinologiju. Ljubav ne može naučno da se meri, ali zato naučno može da se analizira delovanje hormonskog koktela – recimo uz pomoć tomografa koji bar pokazuje aktivnost u pojedinim područjima mozga.
Pritom je veoma uzbudljivo to kroz koje faze prolaze zaljubljeni i koji hormoni ih pritom prate.
Prva faza: „Ja sam jako zaljubljen!“
Lupanje srca i „leptirići“ u stomaku – iza toga se krije dopamin i „hormon zaljubljenosti“ feniletilamin. On izaziva erotsku privlačnost prema drugoj osobi. Istovremeno nas dopamin čini otvorenijim prema drugima. Dakle, i prema budućoj velikoj ljubavi.
Druga faza: „Ljubili smo se!“
Želite da se ljubite? Samo napred. Ljubljenje ne samo da je prijatno, već je i zdravo. Frekvencija otkucaja srca raste, poboljšava se metabolizam. Onaj ko se mnogo ljubi, u manjoj je opasnosti od visokog krvnog pritiska i depresije.
Pritom pljuvačka koja na taj način prelazi od jedne osobe drugoj dobra je za imuni sistem i za zube, jer antimikrobski encimi sprečavaju karijes i parodontozu. Ujedno, onaj ko se mnogo ljubi imaće i privlačnije lice, jer se tako treniraju sva 34 mišića lica, a tako se zateže i koža na licu.
Treća faza: „Samo u tvojoj blizini sam srećan“
Oni koji su se tek zaljubili posebno su skloni tome da osobu u koju su se zaljubili idealizuju, da sve njihove misli kruže oko nje. Bujica zaljubljenosti ima veze s neuronskim aktivnostima onih područja mozga koja su zadužena za nagrađivanje, motivaciju, emocije i seksualno uzbuđenje.
Tada se određena područja mozga preklapaju s takozvanim sistemom bliskosti ili sistemom aktiviranja ponašanja koji se označava kao BAS (Behavioral Activation System). BAS utiče na to da pozitivne nadražaje doživljavamo intenzivnije, da smo znatiželjniji i da delujemo samouverenije, navodi se u jednoj australijskoj studiji nedavno objavljenoj u stručnom časopisu Behavioural Sciences.
Istovremeno se kod onih koji su upravo zaljubljeni smanjuje nivo hormona sreće – serotonina, što iznenađuje. Naučnici to objašnjavaju činjenicom da zaljubljeni gube racionalan pogled i partnera potpuno stavljaju u centar svoje pažnje. Ako ta osoba duže vreme nije prisutna (nekad je dovoljno i pet minuta), dolazi do pojave simptoma nedostatka, slično kao kod nedostatka droge kod zavisnika.
Četvrta faza: „Ti i ja zauvek“
Važan za partnerstvo je i hormon nežnosti – oksitocin. On pospešuje ne samo povezanost majke i deteta, već i povezanost partnera. Istovremeno, on u međusobnom odnosu stvara poverenje. Ali, on ima i negativnih posledica: utiče na to da se ljudi izoluju od drugih. Ipak, zaljubljeni to po pravilu ne rade (ako uopšte i rade) s lošom namerom.
Peta faza: Vreme udvoje s testosteronom i estrogenom
Seks samo indirektno ima veze s klasičnim hormonima zaljubljenosti. Na seksualnost utiču prije svega hormoni testosteron i estrogen. Seks pozitivno utiče i na čovekovo zdravlje. Prilikom seksa partneri potroše po nekoliko stotina kilokalorija energije, objašnjava endokrinolog Šac.
Osim toga, kod muškaraca se time smanjuje opasnost od raka prostate, a materije koje se pritom oslobađaju deluju kao opijati i mogu da umanje bolove. Ipak, „bolovi u kolenima ili kičmi kod starijih muškaraca neće od toga proći“, upozorava istraživač hormona Helmut Šac.
Čarolija ljubavi
Da li će ljubav da potraje, to zavisi od mnogo faktora, a ne samo od hormona. „Hormoni se ne smeju posmatrati izolovano“, naglašava Šac. „Zaljubljenost u velikoj meri zavisi od psihičkog stanja. I od nervnog sistema.“
Čarolija ljubavi, dakle, nije samo biološki proces. Hormoni su samo deo čitavog niza komponenata odgovornih za osećaj „ljubavi“.
Da bi se ljubav spasila od svakodnevice, endokrinolog Šac savetuje da se ponekad recimo izložimo nekoj opasnoj situaciji, na primer nekoj vratolomnoj vožnji u zabavnom parku. Opasne situacije zbližavaju parove. Drugi savet daje istraživač mozga Gerhard Rot iz Bremena: češće davati partneru komplimente. Iskrene i ugodne reči mogu da podstaknu izlučivanje hormona kao što su oksitocin i domapin. A to su materije koje su zaljubljenima potrebne.
Odluka Visokog saveta tužilaštva da ne uputi četvoro tužilaca u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal mogla bi da dovede do zastoja u nekim od najvažnijih istraga u zemlji, poručuju iz JTOK-a
Izjava ministarke Aleksandre Sofronijević o tome kako će izgledati pasoška kontrola u vozu na relaciji Beograd-Budimpešta kod nekih je izazvala zebnju
Nakon završene trodnevne tehničke provere vidikovca na Kablaru čačanska vlast tvrdi da je obejkat bezbedan za upotrebu. Neki stručnjaci i opozicija su sumnjičavi
Srbija je u 2025. dobila najmanje beba ikada. Mada se država hvali pozamašnim iznosima za pomoć porodicama, mnogi od njih su pre puko političkog nego svrsishodnog karaktera
Glavni gradski urbanista Marko Stojčić izjavio je da je kvar na satu na Trg republike nastao zbog vode pod visokim pritiskom tokom pranja, a da je štetu napravila ekipa JKP Gradska čistoća
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
