Ljubav, ah ljubav je to

Ako ste kojim slučajem propustili (misli se na muškarce, da ne bude zabune) u prethodnim danima praznovanja da svojoj voljenoj osobi poklonite nešto kao znak pažnje, pruža vam se prilika da se iskupite barem za sledećih godinu dana jer stiže dan za ljubav iliti Dan zaljubljenih. Znam da se možda ne uklapa u aktuelne krizne trendove, ali za ljubav uvek ima vremena i prostora, pa mi se čini da nas predstojeći praznik samo podseća na to.

S pojavom zapadne mode kod nas je opšteprihvaćena proslava Dana zaljubljenih, dakako najpopularniji je među mladim ljudima od sedamnaeste do dvadeset pete godine, izuzetnu važnost mu pridaju i mladi parovi za koje ima gotovo isti status kao i godišnjica braka, dok oni preko trideset pet godina ga uglavnom (čast izuzecima) smatraju neinteresantnom novotarijom. Najčešće se poklanja cveće, i to ruže (kažu da je prodaja i do tri puta veća na ovaj dan), potom bombonjere, kozmetika, neki se odlučuju da svoju voljenu zaprose baš na ovaj dan.

I tako, i ljubav zvanično ima svoj dan, iako bi trebalo da traje najmanje koliko i sam život. Mirišljava pisma su odavno izašla iz mode, i-mejl čestitke su odnele pobedu, pa i ako pripadate onoj drugoj starosnoj grupi ili ste gledišta da je to pomodarstvo, zaboravite se barem na jedan dan i neka vam 14. februar posluži kao šlagvort da obradujete voljenu osobu. Sadržaj može biti uobičajen samo uz ono P.S. dodajte i nacrtano srce. Više nego dovoljno.

Sveti Valentin ili sveti Trifun

Svakoga 14. u februaru se na planeti Zemlji slavi Dan zaljubljenih. Nasuprot onome što se danas misli, Dan zaljubljenih je zapravo prastari praznik – 14. februara stari Rimljani su slavili boga Fauna, zaštitnika pastira. U hrišćanskoj epohi Valentin, mučenik iz III veka n.e. bio je svetitelj koga su poštovale mlade devojke nesrećne u ljubavi. Kada je imperator Klaudije II odlučio da su neoženjeni muškarci bolji vojnici od onih koji imaju žene i porodicu, zabranio je brak mladim muškarcima koji bi bili njegovi potencijalni vojnici. Valentin je uvideo koliku nepravdu ovim svojim postupkom čini imperator, pa je rešio da i pored svega nastavi da venčava mlade ljubavnike u tajnosti. Kada su ove njegove aktivnosti bile otkrivene, Klaudije je naredio da ga ubiju. Ubijen je 14. februara 269. godine n.e. Legenda kaže da je Valentin pre smrti poslao oproštajnu poruku slepoj tamničarevoj ćerki „od tvog Valentina u znak zahvalnosti na toplini koju je pokazala prema njemu“. Dogodilo se čudo i devojka je progledala. Od tada potiče poznata tradicija da muškarci pišu ženama slatke poruke. U pravoslavnom kalendaru, ovaj dan pripada sv. Trifunu.

Srednji vek

Poema Parlement of Foules (1382), koju je ispevao engleski pesnik Džefri Čoser ispevana u čast engleskog kralj Ričarda II, polaže pravo da se nazove prvom u kojoj je zabeležen susret ljubavi i praznika Sveti Valentin, zbog čega je mnogi smatraju „Biblijom“ ljubavi. Pogrešno protumačivši praznik ljubavi, gradski oci su u Parizu 1400. godine proganjali nepodobne žene ispoljavajući nasilje i bes nad tim nesretnicama.

Moderna vremena

Za ponovno oživljavanje praznika zaslužan je američki novinar Li Erik Šmit, koji je radio za novine „Gremz ameriken mantli“. U svom tekstu iz 1849. godine on je tražio da Sveti Valentin postane nacionalni praznik u SAD. Tih godina veliku popularnost postižu čestitke koje je štampala štamparija Ester Hovland „1828–1904“ iz Vorčestera, država Masačusets. Proizvodnja čestitki dostiže milionske tiraže krajem XIX veka, da bi pravu ekspanziju doživela u XX veku. U drugoj polovini XX veka uz čestitke se poklanjaju ruže i bombonjere zapakovane u srcaste crvene kutije. U Evropi se praznik tradicionalno proslavlja u Velikoj Britaniji, gde u zavisnosti od regiona ima različit naziv i datum proslave. U Španiji se u celoj zemlji proslavlja na tradicionalan način, sem u Kataloniji gde ga nazivaju El Dia de San Jordi slaveći ruže i knjige zajedno. Na severu Evrope praznik je poznat pod nazivom Valentinsdag i obično se lepša polovina izvodi na romantičnu večeru. U Sloveniji pored romantičnog značaja praznik je vezan za vino i označava početak proleća. U Izraelu se praznik naziva Tu B’Av, iliti festival ljubavi i vinogradarstva, i proslavlja se u avgustu. U Južnoj Americi u zavisnosti od zemlje do zemlje ima svoj naziv. U Gvatemali se zove Día del Amor y la Amistad (u prevodu dan ljubavi i prijateljstva), u Brazilu je Dia dos Namorados, dok se u nekim zemljama, pre svih u Kolumbiji, slavi kao Amigo secreto. Ono što je zajedničko za sve zemlje je da se svuda proslavlja uz karnevalsko raspoloženje. Na azijskom kontinentu praznik se tradicionalno proslavlja u mnogim zemljama. U Japanu žena muškarcu poklanja čokoladu, što je običaj i u Južnoj Koreji i Kini, gde se pored čokolade poklanja i cveće. U iranskoj kulturi je Sepandarmazgan praznik ljubavi i slavi se 17. februara po gregorijanskom kalendaru. Da sve nije idealno pokazuje i slučaj iz 2008. godine kada su religiozni fanatici u Saudijskoj Arabiji odbili da prodaju poklone za praznik iz verskih razloga.

Narodna verovanja

Sneg može još uveliko da iznenadi, ali se to smatralo berićetnim pa se govorilo „Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!“, iako je već sutradan, 15. februara, Sretenje, po narodnom shvatanju dan „susreta“ zime i proleća kad se medvedica nakratko probudi da vidi da li će uskoro nastati lepši dani i onda se, ako oceni da će potrajati zima, vrati u pećinu da nastavi svoj zimski san.

Veruje se da sv. Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi.

„Valja se“ da se na Sv. Trifuna poreže barem jedan čokot vinove loze u vinogradu.

Ako na Sv. Trifuna pada kiša, rodiće šljiva.

Zanimljivosti

Najstariju sačuvanu čestitku napisao je francuski vojvoda Šarl Orleanski. Namenio ju je svojoj supruzi dok je bio u zatočeništvu u Engleskoj. Simbol praznika je i Kupid, starorimski bog ljubavi. Često se prikazuje kako drži luk i strelu, jer se veruje da se onaj koga on pogodi svojom čarobnom strelicom – odmah zaljubi. Svake godine za Dan zaljubljenih se pošalje oko milijardu čestitki, a nešto više pošalje se jedino za Novu godinu i Božić. U Veronu, rodni grad Romea i Julije, svake godine stigne oko hiljadu ljubavnih pisama za Juliju. U Americi čak 15 odsto čestitki za Dan zaljubljenih devojke pošalju same sebi. U Šekspirovom Hamletu spominje se rečenica: „Sutra je Dan sv. Valentina.“

Gde, šta, kako, mislim na muškarce!

Čestitke

Ako ste u gužvi, nemate mnogo ni vremena ni novca, toplo preporučujem da svoju dragu na predstojeći praznik, ako ništa drugo, obradujete čestitkom. Kako su stari Kinezi i Egipćani još u ona vremena koristili čestitke za poruke svojim voljenim osobama, smatram da ni mi danas nemamo čega da se stidimo, naprotiv. U svakoj bolje opremljenoj knjižari imate veliki izbor svakojako dizajniranih čestitki za nastupajući praznik. Lako ćete ih prepoznati, na svakoj ima najmanje jedno nacrtano srce. U slučaju da niste u mogućnosti, pošaljite barem SMS sa odgovarajućom aplikacijom.

Ruže

Logično je da uz čestitke u paru idu i ruže. S obzirom na novonastalu krizu, smatram da je najmanje jedna ruža dovoljna, u ma kojoj boji, kao poklon. Kraljica cveća, kako se inače naziva ruža već hiljadama godina, svojim mirisom i bojama pleni pažnju ljudi. Sasvim je sigurno da ćete obradovati voljenu osobu ako joj poklonite ruže ili neko cveće za nastupajući praznik.

Filmovi

Predstojeći praznik je i idealna prilika da sa voljenom osobom pogledate neki od filmskih klasika koji za temu imaju ljubav. Ponuda je više nego velika, počevši od Kazablanke (1942) sa Ingrid Bergman i Henfrijem Bogartom, Prohujalo sa vihorom (1939) u kome u glavnim ulogama nastupaju Vivijan Li i Klerk Gebl, Praznik u Rimu (1952) sa Odri Hepbern i Gregorijem Pekom. Svakako da je u ponudi i Doktor Živago (1965) u kome nezaboravne uloge tumače Džuli Kristi i Omar Šarif, pa do filmova Kad je Hari sreo Sali (1987) sa Meg Rajan i Bilom Kristalom i Engleskog pacijenta (1996) u kome glavne uloge tumače Kristin Skot Tomas i Ralf Fajns. Ako imate problem oko izbora koji film da gledate, jednostavno prepustite voljenoj osobi da ona odluči šta želi da gleda.

Muzika

Kada ste poslednji put plesali sa svojom dragom? Ovakva prilika se ne propušta. Za početak kupite nekoliko sveća, zatim flašu vina (može Pelješac, 480 dinara), pustite muziku i zaplešite sa svojom dragom. Uz postojeću atmosferu se najbolje uklapaju Marvin Gej (album iz 1971. Whats going on) i Beri Vajt (može album iz 1973. godine Stone Gon) za potpuni ugođaj.

Poezija

Sasvim je sigurno da ćete lepšu polovinu potpuno iznenaditi ako joj odrecitujte neku pesmu ili barem stih. Na raspolaganju vam stoje desetine predivnih pesama. Bajron, Puškin, Neruda, Dučić, Crnjanski, Miljković samo su neki poznati pesnici čiji stihovi mogu da vam pomognu. Ako ne možete da se odlučite, probajte sa Aleksom Šantićem i njegovom pesmom Ne veruj.

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime;

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo, gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te! U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi t’jelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna,
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše.

Elvis

Ako ste kojom prilikom u mogućnosti da svojoj dragoj organizujete nezaboravan provod, onda u ponudi može da vam se nađe i poseta Grejslendu, kući u kojoj je živeo krunisani kralj rokenrola Elvis Presli. Za cenu od 249 američkih dolara dobijate priliku da prespavate u Preslijevom srcolomačkom hotelu uz potpun servis, dobijate dve karte za obilazak Grejslenda, kutiju sa omiljenim Elvisovim slatkišima, flašu Elvis šampanjca, CD, DVD i bogato ilustrovanu biografiju u koloru na 32 strane.

Konac delo krasi

U svakom slučaju, ako nikako drugačije, skuvajte kafu ili čaj i provedite vreme sa voljenom osobom u razgovoru i prisećanju na lepe trenutke iz života.