Grad Beograd je krajem 2019. godine potpisao ugovor sa srpskim kompanijama Yunex Traffic i Telegroup za implementaciju sistema adaptibilnog upravljanja saobraćajem, odnosno pametnih semafora, na 322 raskrsnice. Zna se da je do 2022. godine 280 raskrsnica dobilo pametne semafore, taj podatak je objavljen u jednom promo tekstu, i posle toga se o tome više nije bilo vesti.
Vozači znaju za pametne semafore u Beogradu, ali tvrde da ili nisu nikad ugrađeni, ili nikad nisu proradili. U svakom slučaju, ne osećaju da se saobraćajna gužva smanjila od kako je o njima javljeno.
Ko je radio merenje?
Šta su pametni semafori? To je kad se saobraćajem upravlja u realnom vremenu iz jednog centra. Na primer, kada je utakmica, sistem prepoznaje da je oko stadiona zastoj, pa ga reguliše. Ili kad je jutarnja gužva. Ili kad god zatreba.
Pre tri godine, u pomenutom promo tekstu, piše da je vršeno poređenje pre i nakon uvođenja pametnih semafora, i da rezultati pokazuju da je vreme putovanja i broj zaustavljanja u jutarnjem špicu u Bulevaru kralja Aleksandra, u smeru od Cvetkove pijace ka Tašmajdanskom parku smanjeno za 26%. Izračunato je i da je putovanje od Pravnog fakulteta ka Trgu Slavija smanjeno za 5%.
Ne piše ko je radio ova merenja.
Ali piše da je Sekretarijat za saobraćaj doneo odluku o davanju prioriteta tramvajima kako bi se promovisao javni gradski prevoz i smanjilo zagađenje prouzrokovano saobraćajem. Ova odluka je, saopštio je u tom tekstu Sekretarijat za saobraćaj, realizovana u Ruzveltovoj, Bulevaru kralja Aleksandra, Bulevaru Milutina Milankovića, i ulici Jurija Gagarina. Zahvaljujući tome, vožnja je od prve do poslednje stanice skraćena za 40 posto.
Tramvaju čekaju zeleno svetlo
Organizacija Beograd u pokretu kaže da to nije tačno, tvrde da tramvaji i dalje čekaju na semaforu onoliko koliko i sva ostala vozila, te da nemaju prioritet. Zato pozivaju Grad da, umesto što planira nove tendere za kupovinu tramvaja, modernizuje saobraćaj uvođenjem pametnih raskrsnica.
„Tramvaj koji stoji na crvenom nije prihvatljivo prevozno sredstvo ni za građane, ni za gradski saobraćaj“, kaže Nikola Radin, izvršni direktor organizacije Beograd u pokretu.
Kaže i da „to nije samo saobraćajna priča. To je pitanje odnosa prema ljudima. Jer svaki tramvaj koji stigne na vreme znači stotine ljudi koji su stigli na odredište bez nervoze, bez trčanja, bez izvinjavanja što kasne. A to nije luksuz. To je osnova civilizovanog života. Nešto što se ne meri brojkama iz statistike, već osećajem da grad u kom živiš računa na tebe i računa s tobom“.
Ističe da o pametnim semaforima ne postoji ni jedna javno dostupna analiza neke merodavne institucije, pre svega Saobraćajnog fakulteta. „Mi o pametnim semaforima znamo samo na osnovu saopštenja Sekretarijata za saobraćaj“, kaže Radin.
Napominje i da se ne zna cena svega toga.
Naša pamet u Evropi
Podseća da proizvod Yunex Traffic, proizveden u saradnji sa Simensom, „već unkcioniše u Helsinkiju, Krakovu, Ljubljani i Mariboru? Ugrađuje se u sisteme tih gradova, štedi vreme, gorivo, živce. Radi. I izvozi se. Srpska pamet. Samo Beograd ne zna šta s njom da radi“.
U Evropi se ovakvo regulisanje saobraćaja odavno primenjuje.
Na primer, kaže Nikola Radin „u Krakovu gde je zima ozbiljna i gde ljudi na prevoz ne gledaju kao na socijalnu kategoriju već kao na pravo, tramvaji imaju prioritet na svakom većem ukrštanju. A u Ljubljani i Mariboru, koji su manj gradovi ali sa većim poštovanjem prema zdravom razumu, vozila javnog prevoza prolaze tamo gde se Beogradu još čeka na zeleno svetlo“.
„U Beogradu, za sad, i dalje računaju da ćeš ćutke čekati na crvenom. U tramvaju. U životu. Ali možda je vreme da promenimo boju svetla. Ako već imamo pamet, daj da je ostavimo i ovde. Ne mora sve u izvoz. Ne mora sve u čekanje“, kaže Nikola Radin.
