Porodično letovanje u Grčkoj, Turskoj i Italiji košta kao polovni automobil. To nije samo zgodna novinarska dosetka nego smo stvarno uporedili cene
Nekada je godišnji odmor počinjao jednostavnim pitanjem: gde ćemo ove godine?
Danas, za sve veći broj građana Srbije, to pitanje je zamenjeno nizom komplikovanih potpitanja: koliko košta, koliko možemo da izdvojimo, da li ćemo na rate – i da li se više isplati otići na more ili kupiti polovan automobil. Letovanje 2025. godine više nije stvar izbora destinacije, već finansijske strategije.
Letnja sezona ove godine stiže sa cenama koje razbijaju romantičnu sliku o pristupačnom Jadranu ili porodičnom letovanju u Grčkoj. Aranžmani koje su do juče birale prosečne porodice, sa deset noćenja, polupansionom i avionskim prevozom, sada se prodaju po prosečnim cenama od 2.500 do 4.000 evra za dvoje, dok su „all inclusive“ paketi za četvoročlanu porodicu u hotelima sa pet zvezdica skočili i do 7.000 evra.
Jedna od ponuda za ovogodišnje letovanje u Turskoj za dve osobe
To je nivo koji je još pre samo pet do deset godina bio rezervisan za egzotične destinacije van Evrope – sada se takve cene odnose na letovališta koja su decenijama bila percipirana kao „naše“ more.
Avionske karte skaču u nebo: Kako da letite jeftinije, čak i u sezoni – Vreme
Deset dana koji koštaju više nego ikad
Paradoksalno, najtraženiji aranžmani – oni od 10 ili 11 dana – danas su i najskuplji. Turistički sektor objašnjava ovu pojavu logikom ponude i potražnje, ali i tehničkim faktorima.
Hoteli i čarter prevoznici funkcionišu po sedmodnevnim ciklusima – 7, 14, 21 dan. Sve što odstupa od tog ritma postaje komplikacija: više se plaćaju dodatni dani, letovi moraju da se kombinuju sa različitim terminima, a i smeštaji se ne uparuju lako.
„To su najteži aranžmani za organizaciju, i zato su najskuplji“, objašnjavaju zaposleni u turističkim agencijama. „Ponekad je jeftinije ostati 14 dana nego 10.“
Kod autobuskog prevoza dodatni dani znače i više goriva, dnevnica za vozače, pauza u povratku. Sve to stvara začarani krug u kojem aranžman koji bi trebalo da bude kompromis između kratkog i dugog letovanja – postaje finansijski najzahtevniji.
Ove cene važe za „visoku sezonu“, odnosno jul i avgust, i uključuju avio-prevoz. Za nižu sezonu, cene padaju 20–30 odsto, ali zainteresovani moraju da znaju da su kapaciteti veoma ograničeni.
Letovanje ili – auto?
Jedan od najzanimljivijih fenomena ovogodišnje sezone jeste i taj što se sve češće mogu čuti poređenja takvih cena letovanja sa onima na tržištu polovnih automobila.
Naime, letovanja od 3.000 do 6.000 evra, za srpske turiste nisu apstraktna – to je cena za pristojan automobil srednje klase na bilo kojem auto placu ili specijalizovanom portalu koji se bavi prodajom automobila.
Porodični automobil iz 2006. godine po ceni letovanja za dvoje ove sezone
Pored primera koji je na fotografiji, na popularnim sajtovima za polovnjake, evo šta se može naći za ekvivalent jednog letovanja:
Fiat Grande Punto (2014–2016) – 3.200–4.000 €
Renault Clio IV (2016) – oko 4.800 €
Škoda Octavia, Opel Astra K ili VW Golf VII (2015–2017) – 6.000–7.000 €
Za par koji daje 3.500 evra za letovanje, to je cena solidnog Hyundaija i30, dok porodica koja plaća 6.800 evra za boravak u Beleku, daje praktično identičnu sumu kao za Golf 7 sa 150.000 km – i još ostane nešto za registraciju.
To poređenje više nije šala. Brojni građani koji se nalaze pred ovakvom finasijskom dilemom razmišljaju da preskoče more ove godine – i „konačno reše pitanje automobila.“
Letovanje, u tom kontekstu, gubi status nečega što se podrazumeva jednom godišnje, a postaje luksuz koji se meri kroz dugoročnu isplativost.
Za Prvi maj 10 odsto manje interesovanje građana u turističkim agencijama
Kako je Vreme već pisalo, za ovogodišnji Prvi maj u turističkim agencijama je interesovanje bilo manje 10 odsto nego prethode godine.
Aleksandar Seničić iz Jute objasnio je da su glavni uzroci za to bili društvena kriza i neizvesnost u zemlji, kao i stanje u privredi.
„Godinama unazad je neizvesno stanje u državnom sektoru, a u njemu radi ogroman broj ljudi, pa se manje odvažuju da daju novac na neki put, pre ga čuvaju. Tako je ove godine oko deset odsto manje interesovanje za aranžmane, a jedan od razloga je i poskupljenje ponude od pet do 15 odsto”, rekao je Seničić.
Četiri neradna dana za Prvi maj: Gde se najviše putuje – Vreme
Godišnji odmor kao društveni lakmus
Letovanje više nije samo odmor – postalo je ogledalo ekonomskih razlika. Oni koji putuju u biznis klasi u Antaliju, retko se mešaju sa onima koji kombijem idu u apartman u Leptokariji. Granice su fizičke, ali i simbolične.
U jednom segmentu društva, letovanje i dalje traje dve nedelje, deca se zabavljaju, roditelji piju koktele, tu su i bazeni, animatori za decu, švedski sto sa raznim đakonijama, doktor na uslusi 24 sata…
U drugom, pak, odlazak na more se planira kao operacija: 7 dana, apartman, kuvanje, vožnja od 16 sati, povratak bez pauze. U tom svetu, pitanje nije više „gde ćete na more“, već: da li vam je more važnije od automobila, klime, školskih udžbenika ili jedne čitave zime grejanja.
Međutim, i pored ove dileme, više od milion građana Srbije će otići na letovanje. Plaže će i dalje biti pune, u restoranima će se dosta čuti srpski jezik, a fotografije sa mora i bazena završiće na Instagramu. Za one kojima je to nedostižno tu su banje, vikend varijante, planine, a na koncu i „last minute“ ponude kao nova realnost odmora.
More nas i dalje zove. Samo više ne zove sve jednako.
Trke pasa, skokovi delfina u bazenu, lavovi u cirkusu, korida… Životinje i dalje patnjom plaćaju ljudsku zabavu. No, stvari se menjaju pa je u sve više zemalja zabranjen ovakav maltretman životinja
Ovogodišnja šetnja LGBT zajednice u Beogradu u okviru Nedelje ponosa u subotu 6. septembra biće drugačija od dosadašnjih, baš kao i čitav Beograd Prajd. Jer razloga za bilo kakvo slavlje nema
Prava solidarnost mora biti više od kratkotrajnog sažaljenja. Ona podrazumeva spremnost da branimo principe, a ne samo ljude. Kada nastavnik izgubi posao zato što je odbio da se povinuje političkoj volji, to nije privatna nesreća, već javna opomena svima nama. Ako to vidimo kao nečiji „lični problem“, onda autoritarna logika pobeđuje
Policija je razbila protest u Novom Sadu na koji su pozvali Studenti u blokadi. Dok kritičari režima Aleksandra Vučića govore o državnom teroru i do sada neviđeno brutalnoj intervenciji Žandarmerije i Policijske brigade, o primeni gole sile, predsednik Srbije govori o pobedi nad blokaderima-teroristima. "Vreme" je zabeležilo sve značajne događaje koji su se odigrali u petak
Na području Sjenice osetila su se tri zemljotresa. Prvi i najjači bio je 4,2 stepena po Rihterovoj skali. Pre tri dana treslo se u Dimitrovgradu. Da li će doći sledeći?
A da šta smo drugo očekivali dame i gospodo, građanke i građani? Da će predsednik svih građana po povratku s onog bala vampira u Kini da shvati kako je budućnost ove zemlje u poštovanju zakona, demokratskim procedurama i republikanskoj podeli vlasti, obrazovanju i uzdizanju kulture?
Aleksandar Vučić odaje utisak duboko frustriranog čoveka koji uživa u patnji drugih. Njegov kez ujedno je i njegov stav prema Novom Sadu, njegovim žiteljima i, posebno, šesnaestero mrtvih u padu nadstrešnice
U Novom Sadu, u Zaječaru, u Novom Pazaru, u svakoj školi u kojoj se sprovode staljinističke čistke i na svakom mestu gde vladaju nepravda, laž i strah dok pada pomrčina ukidanja ustavno-pravnog poretka, građani Srbije i te kako čuju jedni druge
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
