Izveštaj "Invazija na privatnost: Analiza medijskog izveštavanja" pokazuje da su učestala kršenja prava na privatnost maloletnika u onlajn medijima u Srbiji, iako bi upravo njih zakoni i novinarski kodeks trebalo posebno da štite
Istraživačica Balkanske istraživačke regionalne mreže (BIRN) i autorka izveštaja Tanja Maksić rekla je na panelu u okviru konferencije „Nedelja privatnosti“ da se lični podaci najčešće otkrivaju kada se izveštava o ubistvima i drugim vidovima nasilja i da je više od polovine detektovanih prekršaja bilo u vezi sa masovnim ubistvima u maju 2023. godine, prenosi N1.
Ona je navela da je između 3. i 8. maja objavljeno 237 tekstova u kojima su otkrivani lični podaci žrtava, počinilaca i njihovih porodica.
Sve za klikove
Savetnik u kancelariji poverenice za zaštitu ravnopravnosti Bogdan Banjac kazao je da se oko četiri odsto pritužbi koje ta kancelarija dobija odnosi na rad medija.
„Cena privatnosti još uvek je manja od profita koji određeni klikovi za medije znače“, rekao je on.
Trajne posledice
Vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić kazala je da objavljivanje ličnih podataka u digitalnom svetu ima trajne posledice, jer taj sadržaj zauvek ostaje dostupan.
Dodala je da istraživanja pokazuju da su žrtve nasilja ponovo doživele depresiju, traume i druge psihološke probleme, kada su godinama kasnije ponovo čitale novinske članke o onome što im se dogodilo.
„Mi u digitalnom okruženju nemamo pravo na zaborav. To dete kada poraste, silovano dete kome su prekršena sva prava, moći će da nađe taj tekst o sebi“, navodi ona.
Konferencija „Nedelja privatnosti“ povodom Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti organizovana je četvrti put u Srbiji sa ciljem da unapredi razumevanje javnosti za izazove u oblasti zaštite prava na privatnost i pruži pregled dostignutih standarda u oblasti privatnosti i zaštite podataka o ličnosti.
Vlada Republike Srbije donela je odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra kompleksa Generalštaba. Šta je briga šta misli SANU, Evropa Nostra, stručna javnost i slični. Jer, kao što je rekao Šešelj, ako je Trampov zet voljan da uloži pare i tu izgradi hotel, pa što da im ne damo
U Predlogu izmene Zakona o visokom obrazovanju piše da će država ubuduće moći da subvencioniše strane univerzitete u Srbiji, kao i da će ti univerziteti dozvolu za rad dobijati samo na osnovu sporazuma sa Ministarstvom prosvete. Ovo je izazvalo burne reakcije
Iako je od 14. novembra taksi u Beogradu za deset odsto skuplji, sama usluga neće postati kvalitetnija, smatra građanska inicijativa „Beograd ne može da čeka“. Koji su njihovi predlozi za poboljšanje taksi prevoza u Beogradu?
Zorana Šijan Oborina je sa još četrdesetak roditelja đaka Prve beogradske gimnazije pre godinu dana prihvatila ponudu da deca za prvomajske praznike otputuju u Pariz
Nezadovoljni radnici protestovali zbog nižih plata i nedostatka beneficiranog radnog staža. Traže da se njihove plate izjednače sa zaposlenima na istim pozicijama u Elektroprivredi Srbije i da kao i oni dobiju beneficirani radni staž
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
