Pet dana od odluke Ustavnog suda kojom je kao neustavna proglašena Uredba Vlade Srbije o ukidanju prostornog plana za projekat „Jadar“, Vlada je donela novu kojom se poništava ona doneta 2022. godine kojom je na projekat „Jadar“ stavljena (privremena) tačka.
„U cilju realizacije odluke Ustavnog suda, kako bi se obezbedila mogućnost dalje primene Uredbe i kako bi se započeti postupci okončali na ustavan i zakonit način, Vlada donošenjem Uredbe preduzima mere kojima bi se pravni poredak vratio u stanje koje je bilo pre donošenja uredbe koja je proglašena neustavnom“, saopšteno je iz Vlade, piše RTS.
Pomešane reakcije
Dok iz „Rio Tinta“ pozdravljaju odluku, antilitijumski aktivisti je osuđuju.
„Projekat ‘Jadar’ će morati da ispuni stroge standarde životne sredine u skladu sa propisima Srbije i Evropske unije, što uključuje i nastavak razvoja projekta u pravnom smislu, dalji rad na izradi Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, javni uvid i dobijanje neophodnih dozvola i odobrenja i pre same realizacije projekta“, saopšteno je iz „Rio Tinta”.
Brzo je stigla i reakcija onih koji se zalažu za zabranu rudarenja u dolini Jadra.
„Umesto sopstvenog naroda, vlast je odabrala da služi stranoj kompaniji – ‘Rio Tintu’. Za bilo kakve nemire i sukobe u društvu biće odgovorna vlast“, rekao je Savo Manojlović iz pokreta „Kreni-promeni“.
Ipak, najglasniji protivnici iskopavanja litijuma nisu političke partije – već „ljudi iz naroda“. Sam projekat je prvobitno obustavljen nakon masovnih protesta protiv dolaska Rio Tinta u Srbiju tokom 2021. i 2022. godine tokom kojih su bile blokirane saobraćajnice širom zemlje, pa i međunarodni autoput. Ponovno pokretanje teme rudarenja litijuma je u jednom delu javnosti – nevezano za stranačko opredeljenje – naišlo na vrlo negativne reakcije.
Pre nešto više od dve nedelje su meštani Gornjih Nedeljica, gde je planirana izgradnja rudnika, dali Vladi rok od 40 dana da donese zakon kojim bi se zabranilo iskopavanje litijuma. U međuvremenu se razbuktala kampanja predstavnika vlasti u korist rudarenja litijuma sa porukom da je ta ruda „srpska nafta“, da je iskopavanje litijuma u dolini Jadra istorijska razvojna šansa za Srbiju.
Brnabić: Nismo mi doveli Rio Tinto
Uoči saopštenja Vlade, predsednica parlamenta Ana Brnabić odgovarala je na navode lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da je njena stranka dovela komaniju „Rio Tinto“ u zemlju.
Ana Brnabić tvrdi da je projekat „Jadar“ u Srbiju stigao u vreme vlasti Demokratske stranke i da je prva dozvola izdata 2004.
„Ja ne radim za privatnu kompaniju. Ja radim za interes građana, potpuno transparentno“, smatrala je Brnabić da treba da objasni. „Što se tiče 2017. i potpisivanja sporazuma o saradnji sa ‘Rio Tintom’, nisam zaboravila, ja sam samo rekla da oni koji danas pričaju da nikakve veze nisu imali sa ‘Rio Tintom’, i koji su protiv ‘Rio Tinta’ i rudarstva i litijuma, ti su doveli ‘Rio Tinto’ u Srbiju, oni su im davali istražna prava“.
Đedović Handanović: Nema nemogućeg projekta, ima samo loših rešenja
Da se glavna reč o projektu prepusti stručnjacima ponovo se čulo od resorne ministarke Dubravke Đedović Handanović.
„Treba da pričamo na argumentovanim osnovama, a sa druge strane koja je to odgovornost koju mi preuzimamo i sa projektom i bez projekta. Nema nemogućeg projekta. Ima samo loših rešenja. U tom smislu naši zahtevi treba da budu maksimalni i po pitanju ekoloških zahteva, ekonomskih zahteva i mi od njih nećemo odustati“, rekla je ministarka, a preneo RTS.
Ležište minerala jadarita otkriveno je u lozničkom kraju 2004. Taj mineral smatra se jednim od ključnih za prozvodnju litijumskih baterija koje se koriste u električnim automobilima.
Litijum strateški važan za Evropu
Prema saznanjima N1, nemački kancelar Olaf Šolc i potpredsednik Evropske komisije za energetiku Maroš Šefčovič doći će u Srbiju 19. jula na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a tokom te posete biće potpisan Memorandum o razumevanju između Evropske unije (EU) i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama i lancima proizvodnje baterija i električnih vozilia.
Potpisnik Memoranduma o strateškom partnerstvu u ime EU trebalo bi da bude Maroš Šefčovič.
Nemački novinar Mihael Martens objavio je 15. jula da mu je nekoliko izvora u Berlinu potvrdilo da postoje konkretni, ali još ne i konačni planovi za skorašnju posetu Šolca Srbiji sa gore navedenom agednom, „pod uslovom da se otvorena pravosudna pitanja reše ili su na ivici rešavanja“.
Martens je na svom nalogu na društvenoj mreži Iks naveo da je tema sastanka „litijum za nemačku (auto)industriju“.
I ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji Edvard Ferguson kazao je da „Britanija želi da bude deo uspešne srpske priče sa litijumom“.
„Očigledno je da je pred novom srpskom vladom važna odluka i mi smo vrlo zainteresovani za postizanje sporazuma. Ako srpska vlada odluči da nastavi sa ovim projektom, mi ćemo uraditi šta možemo sa naše strane da osiguramo uspešnost ovog projekta, koji će pomoći srpskoj ekonomiji da raste i da osigura poziciju Srbije u samom srcu procesa evropske zelene tranzicije“, rekao je britanski diplomata za „Novu Ekonomiju“.
Nemačkoj treba litijum
A da je litijum potreban Nemačkoj, nije tajna. O tome je nedavno pričala i nemačka ambasadorka u Srbiji Anke Konrad.
„Značaj litijuma je zaista velik. Naredni projekat i količina litijuma koja se može proizvesti (u nemačkom postrojenju Gornja Rajna) može se uporediti sa nalazištima litijuma u Srbiji. Nama je to važno jer nam je potreban litijum“, kazala je Konrad za „Blic“.
Ona je objasnila da su u Nemačkoj, pored toga što su već uspostavljeni tržišni lanci i potpisani ugovori sa proizvođačima automobila kao što su Folsvagen i Reno, najviši standardi u rudarstvu važni, ali i da Evropa ne sme dozvoliti da bude „zavisna od malog broja izvora“.
„Ekonomske prednosti (iskopavanja litijuma) su očigledne i povezane sa zaštitom sredine i resursa, povezane sa prilagođavanjem klimatskim promenama. Stoga je važno da se i ovde (u Srbiji) mogu sprovesti navedeni standardi i kada je reč o ekologiji da se uključe svi akteri“, kazala je Konrad.
Nemačko Ministarstvo privrede sklopilo je s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem „institucionalno partnerstvo“ koje podrazumeva industrijsko-politički razvoj Srbije u skladu sa „Zelenim dogovorom“ unutar EU, kao i jačanje lanaca snabdevanja,
„Iako Zeleni sede u nemačkoj Vladi i znaju za ugrožavanje životne sredine i deficite u demokratičnosti Srbije, u Berlinu forsiraju projekat, jer bi rudnik u Srbiji mogao da pokrije najveći deo nemačkih potreba“, piše Dojče vele.
Navedeno je da Vučić smatra da su Rio Tinto i EU uklonili sve sumnje u ekološku bezbednost projekta, i da bi vodeći ljudi ekonomije i politike mogli da dođu u Beograd da bi zvanično najavili projekat.
Oživljavanje političke opozocije?
Zbog razbuktavanja prepucavanja vlasti i protivnika rudaranje litijuma „Danas“ postavlja pitanje: da li je oživljavanjem projekta „Jadar“, vlast oživela opoziciju?
Težište sukoba između vlasti i opozicije prebačeno je sa izborne krađe na presudu Ustavnog suda kojom je obnovljen projekat kompanije Rio Tinto pod nazivom “Jadar” koji podrazumeva otvaranje rudnika litijuma u predelu Loznice, na koji je tadašnja premjerka Ana Brnabić “stavila tačku” 2022. godine, piše „Danas“, te da je ponovno otvaranje ove teme prividno ponovo ujedinilo razjedinjenu opoziciju koja se, od junskih izbora, međusobno krivila za ishod lokalnih izbora.
Kako god, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je upozorio da policija neće dozvoliti nikakve „nerede, blokade pruga i puteva“ koje pominju protivnici iskopavanja litijuma u Srbiji i ocenio da oni „politizuju“ situaciju.
Da je to tako, da vlast ovog puta nema nameru da dozvoli razbuktavanje novih masovnih protesta zbog litijuma, moglo se naslutiti 7. jula kada je uhapšeno više osoba koje su blokirale prugu Loznica-Mali Zvornik protestujući zbog najave da će Ustavni sud kao neustavnu proglasiti raniju Uredbu Vlade koja je zaustavila daljnje radove oko rudnika litijuma. Među uhapšenima su bili Nebojša Petković i Zlatko Kokanović iz udruženja „Ne damo Jadar“. Protiv njih su podnete krivične prijave, a oni su najavili „rat“.
Izvor: RTS/N1/Danas
