Broj zaključenih brakova u Srbiji je u 2025. godini opao za 3,2 odsto u odnosu na 2024. godinu i skoro za petinu u odnosu na 2011. godinu. Broj razvoda je velik, ali zato godinama stabilan
Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je da su u Srbiji 2025. godine zaključena 29.402 braka, a da je 10.148 razvedeno.
To znači da je broj zaključenih brakova u 2025. godini za 3,2 odsto manji od broja zaključenih brakova u 2024. godinu, kada je broj zaključenih brakova bio 30.376.
Istovremeno, 24.309 zaključenih prvih brakova pokazuje pad od 2,8 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Broj zaključenih brakova na 1.000 stanovnika je 4,5, a prosečna starost pri zaključenju braka za mladoženje je 34,4 godine, a za neveste 31,4 godine.
Prema statistici, najzastupljeniji su brakovi koje su zaključili supružnici iste nacionalnosti – 24.258 (82,5 odsto).
U najvećem broju zaključenih brakova supružnici imaju isti stepen obrazovanja, i takvih brakova je 20.180, odnosno 68,6 odsto.
U 21.734 zaključena braka, odnosno 73,9 odst, oba supružnika su ekonomski aktivna lica.
Najveći broj brakova zaključen je između državljana Republike Srbije, i to 26.687, odnosno 90,8 odst, objavio je RZS.
Osim pada broja zaključenih brakova, u 2025. godini u odnosu na 2024. godinu opao je i broj razvedenih brakova i to za 4,4 odsto, pošto je broj razvedenih brakova u 2024. bio 10.611.
Broj razvedenih brakova na 1.000 stanovnika iznosi je 1,5, a prosečna starost muža pri razvodu braka je 45,6 godina, a žene 42,1 godinu.
Najveći broj razvedenih brakova su brakovi s decom – 5 318 , odnosno 52,4 odsto, a u ukupnom broju razvedenih brakova s decom, najčešći su razvedeni brakovi s jednim detetom – 2 647, odnosno 49,8 odsto.
Nakon razvoda, izdržavana deca najčešće su dodeljena ženi, i to u 3.487 razvedenih brakova, što je 65,6 odsto. Prosečno trajanje razvedenog braka u 2025. godini iznosi 13,9 godina.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je pad broja zaključenih brakova dugoročan trend u Srbiji.
Tako je 2011. godine sklopljeno 36.542 brakova, a 2025 godine gotovo petina manje – 29.402.
Istovremeno, broj razvoda nije beležio tako izražene promene, pa se broj razvoda u periodu od 2011 do 2025. godine kretao oko 9.000 do 10.000 godišnje, uz rekordnih 10.611 razvoda u 2024. godini.
Izuzetak predstavlja 2020. godina, kada je zbog pandemije koronavirusa broj venčanja pao na svega 23.599, što je najniži zabeleženi nivo u poslednjih petnaest godina.
Ne postoji zvanična analiza RZS koja ukazuje koji su razlozi za neprestani dugogodišnji pad broja zaključenih brakova, ali se u navodima demografa i sociologa već godinama prepliće nekoliko faktora.
Jedan od najuočljivijih trendova je stalno pomeranje starosti pri sklapanju prvog braka. Prema RZS-u prosečna starost mladoženja danas je oko 34 godine, a nevesta oko 31 godinu, što je nekoliko godina više nego pre dve decenije. Pošto ljudi kasnije ulaze u partnerske zajednice, deo njih uopšte i ne zaključi brak.
Demografi ističu smanjenje broja mladih jedan od ključnih razloga za konstatno smanjenje broja zaključenih brakova. Srbija ima ozbiljan dugogodišnji negativan prirodni priraštaj, a manje mladih automatski znači i manji broj potencijalnih brakova. Tu su i migracije zbog kojih Srbiju godinama napušta veliki broj mladih radno sposobnih ljudi.
Kao još jedan od faktora koji utiču na smanjenje broja zaključenih brakova demografi navode i ekonomsku nesigurnost, jer mladi odlažu brak zbog nestabilnog zaposlenja, visokih cena stanova, skupih stambenih kredita i nesigurnih prihoda, što sve dovodi do toga da čekaju „bolji trenutak“.
Naravno, vremenom su se promenile i društvene i životne vrednosti pa brak više nije društvena norma kao pre nekoliko decenija, i često je zamenjen dugotrajnim vanbračnim partnerstvom i zajedničkim životom bez venčanja, uz veći fokus na obrazovanje i karijeru.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Rezultati javnog poziva autorima nacionalnih udžbenika za istoriju i geografiju pokazaće da li su prosvetari u pravu kad smatraju da je na delu politički pristup naučnoj istini
Uprkos rastu broja prijavljenih napada, u većini slučajeva nema sudskog epiloga. ANEM upozorava na gotovo potpunu nekažnjivost nasilja nad novinarima
Nemanja Vidić je prethodno protiv NN lica podneo krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti
Senat Univerziteta u Novom Sadu odbio je prigovor profesora Vladimira Mihića na ponovljenoj sednici za izbor u zvanje, čime je ovaj profesor Filozofskog fakulteta i zvanično ostao bez posla
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti izdao je upozorenje javnosti i zatim obustavio postupak po pritužbi protiv Dragana J. Vučićevića za diskriminaciju Roma
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
