Foto: Marija Janković
Komentarišući odluku vlade Srbije da izmeni Prostorni plan područja posebne namene, predsednik Akademije arhitekture Srbije je rekao da je projekat Beograda na vodi - velika prevara
Naselje Beograd na vodi je urbanističko nasilje i nema nikakve veze sa arhitekturom grada, već iza toga stoje nečiji finansijski interesi, rekao je predsednik Akademije arhitekture Srbije, arhitekta Bojan Kovačević.
On je, komentarišući odluku vlade Srbije da izmeni Prostorni plan područja posebne namene, rekao da je taj projekat velika prevara.
„Fascinantno je da oni koji su započeli gradnju Beograda na vodi pre deset godina i dalje smatraju da je to u interesu Srbije i pod pravnom formulacijom Plana područja posebne namene i nastavljaju izgradnju i proširenje“, rekao je Kovačević.
Tehnička vlada Srbije je pre nekoliko dana, usvajanjem izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene, omogućila da se naselje Beograd na vodi proširi za 327 hektara, zahvatajući deo Novog Beograda, Čukarice, parcele na području Savskog venca i Starog grada.
Plan proširenja
Tom odlukom Beograd na vodi prostiraće se u zoni Brankovog mosta, uz Karađorđevu ulicu, Savski trg, u delu Mostarske petlje, do obale Save kod Starog železničkog mosta i u zoni Savskog priobalja.
Kovačević je rekao da se u ovom trenutku ne zna kakvim će kućama biti ispunjen taj prostor, ali da postoji sumnja da će biti slične postojećim u Beogradu na vodi, „što nema nikakve veze sa arhitekturom Beograda“.
„Najbolji način da se razume koliko izgrađeni Beograd na vodi nema blage veze sa Beogradom je kada se ode na levu obalu Save i gleda silueta glavnog grada. To je potpuno strano telo. Ne mogu da shvatim toliku količinu neinteligencije Vučićevih (Aleksandar, predsednik Srbije) naprednjaka (Srpska napredna stranka) i njega, koji misle da je to nešto progresivno i dobro za Beograd“, rekao je Kovačević.
Dodao je da su „tolike kule u Beogradu na vodi primitivni pogled na napredak grada“. Ako je, kako je rekao, nekom Dubaji ili Abu Dabi pradigma, to je potpuno pogrešno.
„Nisu visoki objekti apriori simbol napretka grada. Drugo, to nije prava stambena sredina. Stambena sredina su novobeogradski blokovi i naselje ‘Cerak vinogradi’ koje je na izložbi jugoslovenske arhitektire u Njujorku u Muzeju moderne umetnosti privuklo najveću pažnju“, rekao je Kovačević.
Ocenio je da bi finansijska analiza i analiza kupaca stanova u naselju Beograd na vodi, verovatno pokazala „da tu ima i pranja novca i da poslovni ljudi, koji su, možda vezani za politiku, deo usluga vraćaju, kupovinom stanova u tom naselju“.
„Ovi su to upropastili“
Grad Beograd je, kako je rekao još od 1980. godine imo ideju da siđe na reku, ali da na tom prostoru nadoknadi nedostatke koje nije kroz istorijski razvoj mogao da napravi.
Na tom prostoru je, prema negovim rečima, bila predviđena gradnja nekih javnih objekata i parkova, a jedan deo za stanovanje. „Ovi su to upropastili, pretvaranjem naselja u visoke zgrade od 20 spratova, što nema veze sa Beogradom“, rekao je Kovačević.
Na Novom Beogradu su, kako je rekao, mogle da se zidaju visoke zgrade, ali ne i uz Savu, međutim državi je bilo lako da zloupotrebi činjenicu da zemljište koje je koristila železnica prenameni jer ima svoje kadrove u tom preduzeću koji su lako pristali da se zemljište otuđi, kao i zemljište Beogradskog sajma.
„Politika gradskog-građevinskog zemljišta je katastrofalna, a neko nam to prodaje kao veliki napredak Beograda“, rekao je Kovačević.
Dodao je da „Beograd postaje zazidan grad jer se pravi visoki zid od koga se mnoge stvari ne mogu videti“.
„Beograd je smešten na nagnutom terenu prema Savi i prema Dunavu i u urbanizmu je početnička greška kada se na najnižim kotama grade najviši objekti. A s druge strane je za prodaju stanova to atraktivna lokacija“, rekao je Kovačević.
Istakao je da „nije u redu ni da tehnička vlada i dok se ne formira skupština Beograda i njena tela, donosi tako krupne odluke“.
„Vlast, koja sprovodi sve ovo, nema nikakvu ideju o korekciji na osnovu suda velikog dela javnosti i najvećeg dela stuke, nego tera neku svoju priču. U Srbiji je legislativa postala način da se politička volja, plus investitorski interesi, proknjiže preko oficijelnih planova“, rekao je Kovačević.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava se danas, 25. novembra. U Srbiji je od početka godine u partnerskom i porodičnom nasilju ubijeno 17 žena
Prošlo je deset dana od početka rušenja hotela „Jugoslavija“, a još se ne zna istina: da li se u zgradi hotela nalazi otrovni azbest ili ne. Nekoliko učesnika polumaratona je otkazalo učešće zbog mogućeg azbesta. Ništa se ne zna, pa čak ni da li „Milenijum tim“ ima projekat o rušenju
Od tragedije u Novom Sadu, svakodnevno i svuda, gde god da prolazimo, otkrivamo fasade, mostove, nadvožnjake, plafone, opasne po život. Škole su najopasnije
Skok sa monitora u stvaran život. Nekomforno, pomalo zastrašujuće, uzbuljidvo i oslobađajujće iskustvo večere sa pet potpunih stranaca sa kojima me je spojila aplikacija
Mnogi vozovi sa Prokopa ovog petka ne saobraćaju, a navodni razlog je „pucanje kontaktne mreže“. Uprkos tome, „Srbijavoz“ putem aplikacije i dalje prodaje karte za otkazane vozove
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
