Aleksandrovac: Građani su plakali na istorijskom protestu

Ulazim u lokalni kafić u Aleksandrovcu (Župa) sa drugaricom veče pre najavljenog skupa „Župa zajedno za studente“. Pozdravljamo se sa poznanicima i prijateljima, a tema o kojoj se govori  tokom ovih prazničnih dana je jedna – studenti. „Deco, sutra je veliki dan kod nas, vi ste nam nada“, konstatovala je jedna sugrađanka za susednim stolom.

U petak (3. decembra) održan je skup podrške studentima u Župi. Ovaj protest oragnizovali su studenti, srednjoškolci i prosvetni radnici. Političke partije sa svojim obeležjima nisu bile pozvane, ali je bio pozvan svako u svojstvu građanina.

Počeo je u 11 sati u centru Aleksandrovca, kod fontane vina – jednog od simbola grada. Protesti u Župi su prava retkost. Jedinog skupa, u skorijoj prošlosti, kog se mladi sećaju bio je zbog izgradnje kamenoloma na Rađevici.

Na protestu u petak bilo je dece, roditelja, srednjoškolaca, studenata, profesora, onih koji su silom prilika otputovali u inostranstvo, a za praznike došli u svoj grad. Bilo je i penzionera. Studentima su mahali radnici Pošte Srbije, pozdravljali su ih i drugi ljudi iz svojih radnji koji zbog posla nisu mogli da dođu.

„Moramo decu da podržimo“, rekao je jedan penzioner. Od prolaznika više puta čula se poruka: „Alal vam vera, deco!“.

Na skupu su se obratili studenti Pavle Gašić i Vuk Džamić, profesorka u Srednjoj školi „Sveti Trifun“ Nina Pejić i gimnazijalac Dušan Savović. Tokom obraćanja ljudi su plakali i emocija je bilo pregršt.

Na transparentima je pisalo: „Lepo je ostati u svojoj čaršiji“; „Budućnost nije na prodaju“; „Župa je uz mlade“.

Deca sa svojim roditeljima nosila su transparente sa natpisom: „Kad porastem biću student“.

Profesorski naklon za decu

Student Pavle Gašić pročitao je zahteve studenata i poručio da blokade neće prestati dok se svi zahtevi ne ispune. On je kasnije za „Vreme“ rekao da su, između ostalog što je navedeno, ovim skupom želeli da informišu građane koji preko tradicionalnih medija nemaju pristup svim informacijama.

Kaže da građani u Aleksandrovcu delom jesu uplašeni, jer je mala sredina i „svako svakoga zna“. „Naša ideja je bila da damo drugu stranu priče. Ne primoravamo nikoga da nas podrži, samo želimo  da informacije dođu do svih ljudi.“

Profesorka Nina Pejić govor je počela nakolonom prema župskoj omladini, a onda je izgovorila stihove Desanke Maksimović:

A sad je došao veliki trenutak

o kome čovečanstvo davno sanja:

kad učenik treba učitelja da vodi.

Pustite me da sednem tamo u kutak

i pričajte vi meni sad o slobodi…

Na polovini govora profesorka je dobila aplauz i uzvik „Bravo, Nina!“.

„Verujte mi imam tremu pred vama“, nastavila je profesorka Pejić. „Vi ste pokazali nešto što niko do sada od nas nije mogao i nije znao. Kada sam razmišljala šta ću vam reći, prva reč koja mi je pala na pamet je praskozorje. Najlepša srpska reč.“

„Vi ste deco praskozorje Srbije! Vi ste praskozorje sveta! Vi ste prasak zore koji dolazi posle ponoći, koja budi novi dan, koja daje budućnost i zato sam uz vas i zato vam verujem!“, poručila je profesorka.

Dodala je da je njen najveći utisak tišina na Slaviji 22. decembra, a onda je rekla: „Taj plamen koji ste tamo zapalili, a lako je to uraditi u Beogradu u milionskom gradu, to ste uradili i u Aleksandrovcu.“

„Svako moje predavanje završavalo se rečenicom: ’Draga deco, mislite svojom glavom’“, zaključila je profesorka Pejić.

„Župa je uvek rađala sunce“

U ime srednjoškolaca obratio se i gimnazijalac Dušan Savović i rekao: „Napokon smo mi iz Aleksandrovca prestali da budemo buntovnici u svojim stanovima i kućama i izašli smo da kažemo šta imamo“.

Poručio je Savović: „Svako od nas u porodici ili komšiluku ima neko dete, da li želite da ih vidite ovde za 20 godina ili želite da svako ko je mlad, perspektivan, pametan ode odavde? Kada smo bili mali to nismo ni primećivali. Sada, kada nam fale naši prijatelji, koji su već otišli odavde, počelo je lično da nas pogađa. Šta nam onda ostaje? Ostaju nam ljudi koji nakon 15 žrtava ne osećaju ni malo savesti da priznaju krivicu. Kada je već tako, mi moramo da budemo njihova savest“.

Na kraju govora rekao je: „Ćutati napolju je korisnije od pričanja unutra.“

Obraćanje je završio student Vuk Džamić stihovima Miroslava Buce Mirkovića: „Župa je uvek rađala sunce, nosila novi dan“.

Blokada raskrsnice i 15 minuta tišine

Nakon obraćanja građani su krenuli ka blokadi raskrsnice gde su odali počast žrtvama tragedije u Novom Sadu. Bila je blokirana raskrsnica ulice 29. Novembar i Vinogradarske ulice, a to je glavna raskrsnica u gradu.

Dušan Đukić, sugrađanin kaže za „Vreme“  da je od suštinskog značaja to što su se mladi probudili. „Mala smo sredina, privredno dosta nerazvijena i mislim da je ovo poruka svima nama da imamo život u svojim rukama.“

Neki ljudi su izašli iz svojih automobila i zajedno ćutali sa studentima, dok neki nisu znali o čemu se radi, ali im je „lepo“, kažu.

Na ovom mirnom skupu okupili su se studenti Župe koji su kao dođoši u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu branili vrednosti za koje su i odgajani. Omladina je branila pravdu, pokazala solidarnost, empatiju i dostojanstvo.

Kada praznici prođu, sedam ili osam punih autobusa omladine krenuće natrag, ponajviše, za Beograd.

Pozdraviće svoje bake i deke, mame i tate do sledećeg praznika ili berbe voća. Kao što i obično biva, grad će sigurno utihnuti; kafići će se isprazniti, u domovima će se ugasiti svetla u „dečjim sobama“. Ipak, ovog puta, ostaje nešto drugačije – a to je duh i nada koje su studenti razvili nad župskim nebom.

„I, s vremenom, to što si otišao prestane da te boli onako jako kao u početku, ali da te tišti – ne prestaje…Pre četiri godine, ovde, u meni se opet beše probudila nada.“ („Kad su cvetale tikve“, Dragoslav Mihailović)