Ormarići za osnovce
Radi očuvanja fizičkog zdravlja dece, do septembra će svaka osnovna škola u Beogradu imati i ormariće, čime se đaci oslobađaju tereta nošenja školskih knjiga. Ugradnja ormarića za odlaganje udžbenika obuhvata 179 osnovnih škola, odnosno 285 objekata i ovo je sada jedan od najvećih projekata koji se sprovodi pod pokroviteljstvom grada Beograda, rekla je za „Blic“ zamenica sekretara za obrazovanje Dragica Moro. Ormarići su proizvedeni od dekapiranog lima i plastificirani, u boji, pri čemu se posebno vodilo računa o potrebama učenika specijalnih škola. Svaki ormarić sadrži tri ključa, od kojih se jedan daje učeniku na korišćenje, a preostala dva roditelju, odnosno školi. Za učenike nižih razreda kasete će biti montirane u njihovim učionicama, a za ostale u hodnicima.
Nastavnici za odrasle
U gradovima širom Srbije 6. juna počela je obuka novih školskih timova u okviru projekta „Druga šansa“ Ministarstva prosvete i nauke i Evropske unije koja je izdvojila četiri miliona evra za njegovu implementaciju. Direktori osnovnih škola, pedagozi, učitelji i nastavnici prolaze obuku za rad sa odraslima. Obuka je namenjena osnovnim školama koje se priključuju projektu „Druga šansa“ i koje će od oktobra početi sa nastavom za Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih (FOOO). Školski timovi će kroz „Integralni program obuke za FOOO“ steći osnovne andragoške veštine i dobiti informacije o ulozi i zadacima školskog tima. Posebna pažnja biće posvećena profilu polaznika koji se vraća u školski sistem, njegovoj motivaciji za obrazovanje i prevazilaženju barijera na koje polaznici nailaze tokom obrazovanja. Obuka obuhvata i pojašnjenje suštinskih razlika obrazovanja odraslih naspram obrazovanja dece. Biće predočene konkretne metode i tehnike interaktivne nastave i definisani ciljevi i ishodi učenja. Nastavnike obučavaju treneri za Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, a svi polaznici seminara dobijaju sertifikat o završenom treningu. Ovaj krug obuka školskih timova će biti završen do kraja juna, a biće uključeno do 650 nastavnika.
Ko ponavlja i zašto
Prethodnu školsku godinu ponavljalo je 1,1 odsto učenika, a među njima je najviše dece iz osetljivih grupa, kao i onih s teškoćama u učenju, istaknuto je na skupu „Stručno obrazovanje, obrazovanje odraslih i celoživotno učenje“.
Prilikom predstavljanja rezultata istraživanja kojim je obuhvaćeno osamdeset odsto škola, ukazano je da je u školskoj 2010/11. godini od ukupnog broja učenika iz osetljivih grupa školu napustilo 8,1 odsto. Tim DILS projekta koji zajednički implementiraju Ministarstvo zdravlja, Ministrastvo prosvete i Ministarstvo rada i socijalne politike, predstavljajući istraživanje, naveo je da školu najviše napuštaju učenici u centralnoj Srbiji, a najmanje u Vojvodini. Roditelji kao razlog najčešće navode nedostatak sredstava za knjige, užinu i odeću, porodične probleme, kao i to da deca ne žele da pohađaju školu, da su imala loše ocene i da su prinuđeni da rade. Istraživanje o osipanju učenika je pokazalo da svest o obaveznom pripremno-predškolskog programa kod pripadnika romske populacije raste, ali i da nedostaje reakcija institucija na nepohađanje škole. Tokom prošle školske godine po individualnom obrazovnom planu učilo je 0,4 odsto učenika, odnosno 3285 đaka, uglavnom dece sa smetnjama u razvoju, koji čine 5,2 odsto od ukupnog broja učenika.
Pet odsto brucoša napušta studije
U školskoj 2010/11. godini na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (UB) nije ispisan nijedan brucoš, sa Farmaceutskog i Učiteljskog ispisala su se po dva akademca, arhitekturu su napustila tri brucoša, a najviše studenata ispisalo se sa ekonomije – 74. Slede Pravni fakultet koji su te školske godine napustila 63 brucoša, Mašinski (58), Filozofski (45), Tehnološko-metalurški (36), Filološki (33), pokazala je najnovija analiza Univerziteta u Beogradu (UB). U protekloj školskoj godini školovanje su napustila 642 brucoša UB ili pet odsto. Najuspešniji su studenti arhitekture, jer je u školskoj 2010/11. njih 86 odsto od ukupnog broja upisanih ostvarilo maksimalan broj bodova. Svih 60 bodova osvojilo je 70,5 procenata studenata Učiteljskog fakulteta, dok je na Farmaceutskom fakultetu 68 odsto brucoša ostvarilo maksimalan broj poena. Brucoši UB u školskoj 2010/11. postigli su nešto bolje rezultate na studijama nego njihove kolege dve godine ranije, jer je skoro 31 odsto njih ostvarilo maksimalan broj bodova. To je za tri odsto više nego školske 2008/09. godine, kada je 27 procenata brucoša očistilo prvu godinu sa maksimalnih 60 bodova. Veći je broj i studenata koji su ostvarili najmanje 48 bodova, sa koliko student može da upiše studije o trošku budžeta. Takvih je u prošloj školskoj godini bilo blizu 58,5 odsto, a u školskoj 2008/09. bilo ih je 55,6 procenata.
