Samo dinar
Viša tehnološka škola u Šapcu tražila je i dobila jedan dinar iz gradskog budžeta za projekat određivanja koncentracije radona u šabačkim školama. Na ovaj način škola je želela da obezbedi lokalnu samoupravu kao partnera u projektu i našla je put da to učini kroz minimalnu donaciju iz budžeta. Za projekat određivanja koncentracije radona u 15 šabačkih osnovnih i srednjih škola, Visoka tehnološka škola obezbedila je 300.000 dinara. Direktor škole Svetislav Lazarev objasnio je da je jedan dinar, koliko je stručni tim tražio iz budžeta Grada, bio pružena ruka za partnerstvo u budućim projektima.
„Opredelili smo se za jedan projekat da bismo otvorili put za buduću saradnju sa lokalnom sredinom. Nažalost, do sada nismo imali nikakvu saradnju, zakonom je to, doduše, tako i postavljeno, ali smo znali da ima i drugih sredina gde je ta saradnja veoma uspešna“, kaže Lazarev: „Nadamo se da ćemo ubuduće, radom na projektima koji će uslediti, biti u prilici da sarađujemo.“
Istovremeno, stručni tim Visoke tehnološke škole želeo je da pomogne u saniranju posledica koje radon kao potomak radioaktivnog urana može da ima na najmlađu populaciju. „Ovo se prvi put radi u gradu, i imamo nameru da merenja vršimo i na ostalim mestima. Odnosno, naš je plan da uradimo radonsku kartu grada ili Mačve, u zavisnosti od sredstava koja budemo imali“, kaže profesorka Slavica Ilić.
Inače, na konkurs koji je raspisala gradska uprava Šapca za finansiranje projekata koji doprinose unapređenju života, javile su se 44 organizacije.
Osam projekata dobilo je milion i po dinara, što je polovina obezbeđenih sredstava. Gradska uprava Šapca očekuje da će kroz ove projekte do kraja godine imati prve rezultate.
Digitalna škola
Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo pokrenulo je program „Digitalna škola“, koji će omogućiti da više od 1100 osnovnih škola u Srbiji bude opremljeno novim digitalnim kabinetima. Rok za prijavu škola je 15. septembar. U zavisnosti od broja učenika i veličine učionice, digitalni kabinet će imati do 30 mesta za rad osnovaca na savremenim računarima. Realizacija ovog programa daje mogućnost svakoj školi koja učestvuje da učenicima širom Srbije pruži iste uslove za interaktivno obrazovanje kakvo imaju i njihovi vršnjaci u Evropskoj uniji. U programu „Digitalna škola“ mogu učestvovati sve osnovne škole čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Za učešće u ovom programu svaka škola može prijaviti jedan ili više školskih objekata u kojima organizuje redovnu nastavu. Pored informatike, nastavnici će u ovim kabinetima moći da predaju i ostale nastavne predmete na interaktivan i deci zanimljiv način.
„Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo će dodatno pomoći školama u nedovoljno razvijenim opštinama prilikom pripreme kabineta za instaliranje kompjutera“, istakla je juče resorna ministarka Jasna Matić na konferenciji za novinare na kojoj je najavljen program „Digitalna škola“. Program, inače, predstavlja deo šire akcije „Digitalna Srbija“ kroz koju će Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo realizovati prioritete Digitalne agende za Srbiju, koju čine strategija razvoja informacionog društva i strategija razvoja elektronskih komunikacija. Sve informacije u vezi sa programom „Digitalna škola“, kao i obrazac za prijavu, škole mogu pronaći na sajtu: www.digitalnaskola.rs. Tu je i poseban uslužni centar za odgovore na sva pitanja na broju 011/ 20-20-200, koji će raditi svakog radnog dana od 9 do 17 časova.
Šangajska lista u oktobru
Da li se Univerzitet u Beogradu našao među prvih 500 na prestižnoj „Šangajskoj listi“ najboljih fakulteta u svetu, znaće se za tri meseca. U međuvremenu, Univerzitet u Beogradu produbljuje saradnju sa drugim univerzitetima u SAD, Kini, Velikoj Britaniji, Izraelu, Francuskoj, Italiji. Da bi se jedan univerzitet našao na prestižnoj „Šangajskoj listi“, trebalo bi da, između ostalog, njegovi predavači imaju odgovarajući broj radova objavljenih u međunarodnim časopisima, da su nobelovci, a nije bez uticaja ni međunarodna univerzitetska saradnja.
Univerzitet u Beogradu ima ugovore sa nekoliko kineskih univerziteta iz oblasti biznisa, ekonomije, prava, tehnike, ali pre svega iz filologije. Na tom poslu su zajedno naš i Univerzitet iz Pekinga za komunikacije i multimedije i Institut Konfučije. Jedan broj studenata pekinškog univerziteta već je u Beogradu, dok su naši studenti na jednomesečnoj stručnoj praksi u Kini.
Prema rečima rektora Univerziteta u Beogradu Branka Kovačevića, postoji i program saradnje sa Berklijem: „Berkli je centar za energetiku u celoj Americi, pre svega nuklearnu energetiku i to je nešto što je postalo vrlo značajno u svetu. Kod nas, nažalost, postoji zakon o zabrani nuklearne energije iz nekih razloga i to je bilo pre desetak godina“, rekao je Kovačević za RTS. Prema rečima rektora Univerziteta u Beogradu, ponovo će biti pokrenut program nuklearne energetike, što će biti zajednički projekat Berklija, Beograda i Novog Sada.
U planu su zajednički kursevi sa Harvardom o proizvodnji robnih marki i izlasku na globalno tržište, a sa Oksfordom i Univerzitetom iz Tel Aviva o primeni univerzitetskih istraživanja na tržištu. Sa italijanskom La Sapijencom sarađuje se već pet godina i program je proširen i na arhitekturu. Sa Sorbonom se radi na preventivnoj konzervaciji. Filološki fakultet sarađuje i sa Versajem i Nju Orleanom, kao i sa Nansijem. Sa Univerzitetom u Novom Pazaru otvorena su dva programa: iz poljoprivrede i turskog jezika i književnosti.
