Pomoć na fizičkom
Nezaposleni profesori fizičkog vaspitanja će, od ponedeljka, 16. januara, pomagati učiteljima u izvođenju nastave fizičkog vaspitanja u 22 osnovne škole u Kragujevcu. Član gradskog veća za obrazovanje Dragoslav Milošević rekao je da su u okviru ovog projekta angažovana 22 profesora sa Nacionalne službe za zapošljavanje. Oni će u saradnji sa učiteljima realizovati nastavu fizičkog vaspitanja za učenike trećeg i četvrtog razreda, a u nekim školama i od prvog razreda, rekao je Milošević. On je naveo da će asistenti za fizičko vaspitanje dobijati nadoknadu od 15.000 dinara, uz regulisano zdravstveno osiguranje i radni staž. U gradskom budžetu obezbeđeno je preko 20 miliona dinara za projekat Asistent u nastavi za tekuću godinu. Projekat nema ograničen rok trajanja i ukoliko donese dobre rezultate, biće nastavljen i u narednoj godini, rekao je Milošević.
Kraj plagijatima
Doktorske disertacije na Univerzitetu u Beogradu odnedavno se predaju samo u elektronskoj formi i prolaze kontrolu modernog softvera, kako bi se sprečile zloupotrebe, čime je mogućnost pojave plagijata svedena na najmanju moguću meru. Provera doktorskih teza na ovaj način traje i po pet meseci. Ukoliko softver prepozna delove koji su prepisani ili preuzeti bez navođenja pravog autora, obeležava ih žutom bojom. Kako je za „Novosti“ objasnio prof. dr Sima Avramović, predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu, „kvalitativni plagijat“ ili oduzimanje ideja je nedopustivo, dok je „kvantitativni plagijat“, odnosno uzimanje delova iz različitih tekstova, moguće, ali uz navođenje autora: „Kvalitativni plagijat ne može utvrditi sud, već akademska zajednica. To se desilo par puta na našem univerzitetu i tim slučajevima je dat ogroman publicitet, što je delovalo preventivno.“ Avramović je rekao i da su društveno-humanističke nauke mnogo podložnije plagijatima, korišćenju delova tuđih disertacija bez navođenja autora, nego što je to slučaj na medicinskim, prirodnim i tehničkim naukama i da plagijate nije uvek lako otkriti, naročiti ako su delovi tuđeg rada prepričani, a ne prepisani.
Zakon o mladima stupa na snagu
Zakon o mladima, čija je primena počela u ponedeljak, 16. januara, nastavak je pozitivne politike koja se odnosi na mlade, a kojom je Vlada pokazala da je pitanje mladih jedno od njenih prioriteta, izjavila je ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković. „Država se obavezala da sistemski i kontinuirano stvara uslove i daje podršku mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala“, rekla je ministarka povodom početka primene Zakona o mladima. Prema njenim rečima, Zakon o mladima obezbeđuje da se glas mladih čuje kroz Vladin Savet za mlade, pokrajinske i opštinske savete, kancelarije za mlade, krovni savez mladih i druge institucije. Ovim zakonom jasno se definiše šta je to javni interes u oblastima omladinskog sektora koji će država finansirati, te se tako nagrađivanje i stipendiranje mladih talenata prvi put smatraju javnim interesom, navela je ministarka. Na pitanje o dosadašnjem odnosu države prema mladima, ministarka je rekla da u Srbiji dugo nije postojao institucionalni, strateški i pravni okvir za bavljenje omladinskom politikom na nacionalnom nivou i da njeno ministarstvo od osnivanja radi na razvoju omladinske politike u cilju poboljšanja kvaliteta života mladih ljudi u zemlji i aktivno je na svim nivoima od lokalnog do evropskog. Ona je rekla da je Ministarstvo za omladinu i sport finansiralo više od 600 programa udruženja i programa međunarodne saradnje mladih i obezbedilo kontinuirani rad Fonda za mlade talente, preko koga je od 2008. godine do danas nagrađeno ili stipendirano više od 6500 mladih talenata u ukupnom iznosu od više od 1,8 milijarde dinara.
Ministar nezadovoljan budžetom
Srbija mora da se odluči, ako hoće kvalitetno obrazovanje i nauku, onda mora više da ulaže, kaže Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke. On ističe da se od ovog ministarstva traži nemoguća misija, jer 95 odsto budžeta godinama unatrag odlazi na plate i doprinose prosvetnih radnika, a sa preostalih pet odsto mora da se pokrije celokupan pripremni predškolski program, osnovno, srednje, visoko obrazovanje, đački i studentski standard, stipendije, krediti, investicije i oprema: „Nisam zadovoljan budžetom za obrazovanje. On je takav da 95 odsto ide na plate, a svega pet odsto za sve ostalo. U 2011. smo imali 116,2 milijarde za prosvetu i 11 milijardi za nauku, a u 2012. za prosvetu je izdvojeno 119,5, a za nauku 11,7 milijardi. Formalno budžet za nauku i prosvetu je povećan za 3,14 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali to će biti dovoljno samo za ispunjavanje osnovnih funkcija koje ima Ministarstvo, i za praćenje kretanja plata u javnom sektoru onako kako je predviđeno za predstojeću godinu“, ističe ministar.
