Šta činiti dok kriza ne prođe

Ekskluzivan gost, učesnik međunarodne konferencije „Socijalne politike u svetlu svetske ekonomske krize“, održane 24-25. aprila u Palati Srbije u Beogradu, bio je Ante Marković, nekadašnji predsednik Saveznog izvršnog veća SFRJ. Konferenciju je organizovala Fondacija „Fridrih Ebert“, u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije i Centrom za regionalizam iz Novog Sada.

Prvi put posle 17 godina poslednji premijer bivše Jugoslavije javno je nastupio izražavajući sumnju u brz izlazak iz krize zbog jačanja državnog monopola i bahatosti menadžerskih struktura. Osim sumnje, Ante Marković je izrazio i zadovoljstvo što se posle toliko godina sreo sa nekim od svojih starih saradnika.

KRIZA KAPITALIZMA: „Kad bi država bila mudar poslodavac, ne bi propao SSSR“, tako današnji poslovni čovek Ante Marković (85) komentariše državno preuzimanje kontrolnog paketa nad ogromnim monopolima „van kontrole“ koji snose odgovornost za početak ekonomske krize. O krizi u bivšim komunističkim zemljama govorio je u kontekstu i dalje prisutne negativne selekcije, tvrdeći da nema rešenja krize ukoliko se ne reši ljudski faktor. „Najveći naš problem su ljudi, a to se odnosi i na Vladu Srbije jer, nažalost, nemamo dovoljno pravih ljudi u vladajućim strukturama. Bez toga nema rešenja. Uništavamo svakog čoveka koji digne glavu umesto da mu damo šansu. Svi se boje konkurencije i zbog toga ne uzimaju prave ljude“, kaže Marković.

Prethodnog dana Ante Marković sastao se sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, koji se, prema njegovim rečima, veoma angažovao kako bi ga nagovorio da dođe na konferenciju. Pres služba predsednika Tadića saopštila je sutradan da su njih dvojica „razgovarali o svetskoj ekonomskoj krizi i merama koje Srbija preduzima za rešavanje problema nastalih zbog krize“.

Prema Markovićevom mišljenju, da bismo preduzeli mere za rešavanje krize, moramo najpre da shvatimo zbog čega je kriza nastala. Ono što se dešava jeste „izraz krize kapitalističkog sistema“, i da se rešenje mora tražiti u strukturalnim reformama. „U poslednjih 30 godina rešavana su krizna žarišta koja su učvrstila globalizaciju i elemente globalizma“, smatra on. „Ukoliko je ukupna emisija sredstava na svetu tri do četiri puta veća od ukupnog društvenog proizvoda, onda je jasno da se problemi rešavaju na veštački način duvajući tako u balon u kome nema ništa. Balon je eksplodirao, a sada se pokušava začepiti emisijom bez osnova. Nema garancija da će to biti dugovečno. Krpljenje sistema je odgoda i reciklaža, nema rešenja ukoliko se ne shvati kriza. Ako sam u pravu, ne može se očekivati brz izlazak iz krize, to je moguće samo privremeno, i doći će do jačanja monopola.“

Rešenje treba tražiti „odozgo nagore, a ne obrnuto“, smatra nekadašnji predsednik SIV-a SFRJ. Kao jedan od načina za izlazak iz krize u regionu Marković predlaže formiranje carinske unije. „Zašto se ne bi razgovaralo o određenoj vrsti carinskih beneficija da naše javne privrede ojačaju, da se zaposle, da međusobno više prodaju i kupuju. Banke su uglavnom prodate inostranstvu, države bi trebalo da formiraju banke koje bi se oslanjale na inostrani kapital, ali i ne da dozvole da on bude većinski“, kaže Marković, ističući da u regionu ima toliko neiskorišćenih resursa u oblasti energetike, poljoprivrede i turizma.

BEZ LAKIH REŠENJA: Moderator prvog dela konferencije bio je domaćin konferencije Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike koji je naglasio da namera konferencije nije predlaganje „lakih rešenja“, sa čim se složio i premijer Mirko Cvetković.

„Nema univerzalnih rešenja, jer privreda svake zemlje ima svoje specifičnosti. Razmena iskustava je od neprocenjive vrednosti i verujem da ćemo na kraju ovog skupa imati korisne ideje za rešavanje krize“, rekao je premijer otvarajući konferenciju. Budući da je Vlada Srbije formirana na platformi socijalne odgovornosti, premijer Cvetković je rekao da vlada ima obavezu ublažavanja ekonomske krize i obezbeđivanje socijalne sigurnosti građana. S tim u vezi, premijer je podsetio na budžetske podsticajne mere rasta privredne aktivnosti Vlade Republike Srbije u iznosu od dva odsto bruto domaćeg proizvoda, kapitalna ulaganja u infrastrukturu, povećanje likvidnosti, drastičan pad javnih rashoda i održanje makroekonomske stabilnosti.

„Stabilizovan je kurs dinara, izbegnuta kriza u finansijskom sektoru, vraćeno je poverenje u bankarski sistem, održan nivo kreditnih plasmana“, rekao je premijer, dodajući da će se pomoću mera Vlade Srbije očuvati radna mesta, kao i da je vlada predložila smanjenje natprosečno visokih plata kako bi se formirao Fond za odbranu od krize u visini od dva miliona dinara.

Ključni preduslov za rešavanje problema izazvanih krizom, prema njegovim rečima, jesu solidarnost, preuzimanje odgovornosti i socijalni dijalog. „Vlada Srbije je obnovila rad Socijalno-ekonomskog saveta i daće pun doprinos njegovoj daljoj afirmaciji.“ U postojećim ekonomskim uslovima rezultat dijaloga neće uvek biti konsenzus, smatra premijer, i upravo zbog toga su neophodni odgovornost za odluke koje se donose u ime građana i međusobno uvažavanje. Prioriteti su očuvanje radnih mesta, životni standard građana i obezbeđivanje adekvatne podrške socijalno ugroženim kategorijama društva.

Šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Žozef Ljoveras naveo je podatak da je stopa nezaposlenosti u EU porasla sa 6,7 na 7,6 odsto, što govori o uticaju i efektima svetske ekonomske krize u zemljama članicama. „Uspeh socijalne politike zavisi od raspodele tereta krize, a najugroženiji ne bi trebalo da snose taj teret“, smatra Ljoveras, dodajući da su Estonija, Španija, Litvanija i Irska samo neke od zemalja koje su najviše pogođene krizom. Usled krize, broj ljudi koji primaju socijalnu pomoć je veliki dok je procenat starijih radnika počeo da raste. Domaćinstva su prezadužena i opterećena hipotekama. „Kad pogledamo ove pokazatelje, uviđamo da je socijalna politika ključna“, smatra Ljoveras. Prema njegovom mišljenju, neophodno je omogućiti fleksibilnost i sigurnost tržišta rada i funkcionisanje zdravstvenog sistema, jer bi neulaganje u sistem zaštite zdravlja pokazao dramatične posledice. „Na nedavno održanom tripartitnom socijalnom samitu postignut je konsenzus oko koordinisane akcije na nivou EU“, naglašava Ljoveras koji je istakao značaj razmene iskustava zemalja regiona i izrazio spremnost EU da pomogne Srbiji u prevazilaženju posledica krize i Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, naročito kroz programe nege i prava dece, integracije Roma i druge projekte.

Direktor kancelarije Fondacije „Fridrih Ebert“ Mihael Erke istakao je da krizu, isprva finansijsku koja se potom pretvorila u političku i socijalnu, svi zajednički moramo sprečiti. Ujedno, složio se sa pristupom Ante Markovića „odozdo nagore“, rekavši da je to moto konferencije. „Poznate su nam posledice velikih svetskih kriza, kao što je nacionalsocijalizam. Nijedna zemlja pojedinačno ne može ništa da učini. U ovome svi moramo da učestvujemo i da sarađujemo. Jedino tako možemo pronaći izlaz iz ove situacije“, kaže direktor Erke. Kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju Aleksandar Popov smatra da su za „izbegavanje lomova u društvu potrebni partnerstvo i dijalog“, podsećaju da su u uslovima ekonomske krize i socijalne bede česte pojave nacionalističkih i populističkih stavova, što predstavlja pretnju po bezbednost regiona.