Sprečavanje katastrofe

Jedan od najglasnijih zagovornika imunizacije, i neizbežni učesnik tribina i okruglih stolova namenjenih informisanju javnosti, jeste dr Predrag Kon, ugledni epidemiolog iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.

„VREME„: Šta se desilo sa poverenjem ljudi prema imunizaciji? Da li je njenom smanjenju doprinela i afera u vreme svinjskog gripa?

foto: milovan milenković

PREDRAG KON: U svetu se bore protiv vakcinacije otkad postoji vakcina. Mislim da se u Srbiji razvila na društvenim mrežama, ali ne bi je bilo u ovolikoj meri da je nisu prihvatili mediji. U medicini zasnovanoj na dokazima nema različitih stavova o imunizaciji. Svi koji govore protiv vakcinacije nisu uspeli naučno da dokažu svoj stav. Nesrećna afera u Srbiji u vreme pandemije gripa je posledica profiterstva, a ne vakcinacije, mada su u javnosti te dve stvari histerično povezivane u pokušaju da se prikaže da je pandemija izmišljena. To jeste bio okidač za gubljenje poverenja u imunizaciju. Uz to, desilo se da afera još nije razjašnjena. Moram da kažem da je i emisija Insajder Televizije B92, na kojoj se jedan sat govorilo o ovoj aferi doživljena kao poruka protiv vakcinacije. Te dve stvari su kod ljudi stvorile utisak da je vakcina nepotrebna. U Beogradu je imunizacija pala ispod 95 odsto za dečju paralizu, difteriju, tetanus i veliki kašalj. Istina, obuhvat je nešto preko 94 odsto, što je i dalje solidna zaštita, ali mi smo preventivci, mi pokušavamo da sprečimo katastrofu.

Da li je razlog aktuelnoj pojavi malih boginja negativan odnos prema MMR vakcini?

Jeste. Ali, nemoguće je zameriti roditelju koji ima autistično dete što smatra da je za tu bolest kriva MMR vakcina, iako je preko 20 radova zasnovanih na posmatranju 14 miliona dece dokazalo da je ta hipoteza pogrešna. Država kroz svoje institucije garantuje da su vakcine bezbedne, ali se ipak više veruje skupu roditelja koji kao argument imaju svoju sudbinu, a ne nauku. To je ljudski, ali nije tačno. U Beogradu je imunizacija na MMR pala na 80,5 odsto, što u perspektivi stvara uslove za pojavu epidemije. Otkad ja radim u Gradskom zavodu, 17 godina, ovo je najniži obuhvat. Ako se ne trgnemo, uskoro ćemo imati 20 odsto nezaštićenih odraslih Beograđana. Ne znam da li je roditelj koji ne vakciniše dete svestan da će ono ostati nezaštićeno do kraja života. Otkad radim znam za samo dve teže neželjene reakcije na vakcinu: jedno dete je dobilo akutnu flakcidnu paralizu, a drugo je imalo ozbiljniju neželjenu reakciju koja nije dovela do ozbiljnih posledica. Mi smo za to vreme vakcinisali 17 kohorti dece, to je 17.500 do 18.000 dece. Prošle godine su bile četiri alergijske reakcije, pa je preporučena druga vrsta vakcine.

Da li je tačno da su zarazne bolesti, recimo variola, nestale zbog povećanja standarda, a ne zbog imunizacije?

Nije tačno. Sad se morbili javljaju jedan na hiljadu, ali je pre vakcine MMR bilo deset odsto obolelih, a male boginje su bile peta bolest po smrtnosti. Zar to nije dokaz u korist vakcine? Da li je vakcinacija povezana sa iskorenjivanjem variole? Naravno da jeste. Kad neko priča da su virusi koje je Bog stvorio dobri virusi, on se odlučuje za prirodnu selekciju, da najjači među nama ostanu. Mi smo se odlučili za vakcinalni imunitet zahvaljujući kome više nemamo epidemije. Podsetiću da je u Srbiji od 1896. godine tokom narednih 15 bilo 30.000 do 34.000 umrlih od variole. Nadam se da će dečja paraliza biti sledeća iskorenjena bolest. Podsetiću da je sredinom prošlog veka zidana bolnica na Banjici za lečenje posledica dečje paralize, ali je postala ortopedska klinika zato što nije bilo bolesnika od dečje paralize.

Da li zakoni po kome je vakcinacija obavezna ali i nije, stvara dodatnu zabunu u javnosti?

Zakoni su vrlo jasni: onaj ko krši zakon, trpi sankcije. Takođe, za lekara je reč pacijenta zakon. Ako se pacijent odlučio protiv drugog zakona, on onda treba da bude sankcionisan.

Postoji mišljenje da je i struka kriva za razvoj antivakcinalnog bloka.

Nisam oduševljen ponašanjem struke, ali mi bolje stručnjake od nas samih nemamo. Nisam znao da radim bolje od načina na koji radim, ali nisam ni očekivao da će se ovo desiti u Srbiji. Smatram da imunizaciju ne može da brani samo medicina, potrebni su i školstvo, nauka, institucionalne mreže. Mi moramo javnosti da dostavimo obilje tačnih informacija. Već na početku trudnoće mora da se priča o imunizaciji, prva stvar koju majka treba da dobije po izlasku iz porodilišta je informacija o vakcinaciji, u knjigama o porodiljstvu treba da se piše o imunizaciji. Mi moramo na drugi način da radimo, a ne samo da gostujemo u televizijskim emisijama. Predstoji nam mnogo ozbiljniji rad da bi postali kao Švedska ili Holandija u kojima vakcinacija nije obavezna, a obuhvat vakcinisanih je preko 90 odsto.