O studentima iz Srbije koji studiraju u inostranstvu više puta smo pisali u „Obrazovanju za XXI vek“. Ovog puta, rešili smo da vidimo kako stvari izgledaju iz drugog ugla, odnosno kako se u Srbiji snalaze strani studenti. Koliko ih ima na ovdašnjim univerzitetima nije poznato. Fakulteti ih primaju na osnovu svojih sporazuma i nemaju obavezu da o tome obaveste Ministarstvo prosvete. Osim toga, univerziteti u Srbiji ne nude često mogućnost studiranja na engleskom. Opšti utisak je da je stranih studenata u zlatno doba Jugoslavije bilo mnogo više. Neki od njih odlučili su da nastave život ovde. Jedan među njima, Amdžad Migati iz Jordana, na narednim stranicama piše o svojim sećanjima na studentske dane u Beogradu.
Sa druge strane, dok u Srbiji kao da vlada manjak stranih studenata, pojedine članice Evropske unije suočavaju se sa – viškom. Sve veći broj nemačkih studenata koji odlazi na studije u Holandiju, počinje da opterećuje obrazovni sistem te zemlje. Zbog sličnih problema, Danska i Švedska su još 1996. godine uvele sistem podele troškova. Od 2000. godine, broj nemačkih studenata u Austriji se učetvorostručio. Istovremeno, Evropska komisija upozorila je u septembru da strani studenti, učenici, osobe na praksi i volonteri ne mogu da iskoriste sve mogućnosti boravka u EU zbog toga što neke zemlje članice ne poštuju direktivu kojom se uređuje ta oblast. Zbog toga, Evropska komisija planira da pokrene proceduru kažnjavanja zemalja članica, ali i da predloži izmenu propisa.
Prilog „Obrazovanje za XXI vek“ je specijalno izdanje nedeljnika „Vreme“.
Fotografije: „Vreme“.
Broj 27, januar 2012.
Uređuje: Jovana Gligorijević
Projekat je realizovan uz podršku Fonda za otvoreno društvo.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
