Temelje za razvoj kibernetike postavio je engleski matematičar Alan Tjuring (1912–1954), koji je podjednako odgovoran za razvoj savremenih računara. Pre njega je osmišljeno nekoliko računara, kao što je Bebidžov kompjuter, ali su oni uvek pri računu izvršavali isti sled funkcija, te bili nesposobni da rešavaju druge probleme.
Tjuring je dao teorijsku pozadinu za kompjutersku revoluciju koja će uslediti. Cela stvar je počela iz sasvim nepraktičnih delova matematike, onih koji su pokušali da odgonetnu da li su neke od najpoznatijih nedokazanih teorema matematike uopšte dokazive. Povodom toga je Dejvid Hilbert zadao tri pitanja: da li je matematika kompletna; da li je konzistentna; i treće, da li je odlučiva (odnosno, da li postoji algoritam kojim se može odlučiti da li je valjana neka formula)?
Austrijski matematičar Kurt Gedel je 1930. godine, u neočekivanom civilizacijskom obrtu, odgovorio na prva dva Hilbertova pitanja i pokazao da nijedan formalni matematički sistem nije zatvoren i da će uvek biti onih tvrdnji koje se ne mogu dokazati, što je izazvalo depresiju među matematičarima tridesetih godina.
Pokušavajući da odgovori na treće pitanje – na problem odlučivosti – Tjuring je 1937. godine na Kings koledžu u Londonu krenuo sasvim neočekivanim putem. Uočavajući izvesne pravilnosti u svakodnevnom računanju, konstruisao je takozvanu Tjuringovu mašinu – misaoni eksperiment kojim se na traci sa simbolima simulira računanje. Tjuringova mašina nije stvarno napravljena, ali je unela revoluciji kao koncept – praktično je definisala ono što će kasnije biti shvaćeno kao kompjuterski algoritam.
No, nakon toga, Tjuring je osmislio i Univerzalnu Tjuringovu mašinu koja je mogla da simulira rad bilo koje Tjuringove mašine. Uz pomoć nje je tokom iste godine negativno odgovorio na Hilbertovo treće pitanje. Međutim, stvarajući ovu mašinu, postavio je temelj za ono što će kasnije biti softver računara.
Tokom Drugog svetskog rata, Tjuring je bio angažovan u Blečli parku, na tajnom projektu dešifrovanja nemačke Enigme, za šta je, zbog ogromnog broja kombinacija koje su se morale ispitati, konstruisao jedan od prvih računara, takozvanu Bombu. Kasnije je radio na razvoju mašine ACE (Automatic Computing Machine), a osmislio je i takozvani Tjuringov test.
Mada presudno značajan i za razvoj kompjutera i za robotiku, a uz to, i britanski ratni heroj, zbog svoje seksualne orijentacije Alan Tjuring je doživeo tragičnu sudbinu. Kao homoseksualac, 1952. godine je surovo kažnjen hemijskom kastracijom i bio prognan iz vodećih istraživanja – dve godine kasnije izvršio je samoubistvo, zagrizavši jabuku u koju je ubrizgao cijanid. Smatra se da je kompanija Apple svoj simbol zagrižene jabuke izabrala u čast Alana Tjuringa. Kako god, Tjuringova zaostavština je ogromna. Nedavno je u izdanju kuće Heliks na srpskom jeziku objavljena Tjuringova biografija Čovek koji je suviše znao Dejvida Livita.
