U vreme ekonomske krize i stalnih izazova najveći uspeh je opstati na tržištu, biti uspešan i pritom raditi ono što voliš i u čemu si dobar. Komunikacijska industrija, kao i sve druge industrije, nije imuna na krizu, ni ovde ni u inostranstvu. Zbog toga se komunikacije menjaju, transformišu i preživeli su samo oni koji su se prilagodili.
Sve je manje jasna i očita granica između odnosa sa javnošću, marketinga, digitalnih i internih komunikacija. Sve ove vrste komunikacija prepliću se, mešaju, dopunjuju, jednom rečju integrišu se. Kompanije zanima da se za njihovu kampanju čuje, da je njihov brend vidljiv, da je njihov direktor prepoznatljiv. Kako ćete to postići, da li ćete koristiti viralni snimak, bilbord ili intervju u stručnom časopisu, njih manje zanima. U stvari, one bi volele da sve to koristite, da budžet ne bude veliki, a da svaki od komunikacijskih kanala iskoristite što je moguće kreativnije. Dakle, mesta na komunikacijskom nebu ima samo za one koji su spremni da uče i da osvajaju nove oblasti, a ne da se drže samo onoga u čemu su provereno dobri.
Jedan od mojih najvećih profesionalnih izazova bio je da motivišem članove svog agencijskog tima da uđu u nove oblasti, da ih ohrabrim da klijentima ponude novi pristup i uvere ih da vredi rizikovati i probati neke nove stvari, kao i da mi svi prestanemo o sebi da razmišljamo kao o PR agenciji i počnemo da razmišljamo o agenciji koja se bavi integrisanim komunikacijama. Prvi zadovoljni klijenti, sjajni profesionalni rezultati, nagrade i pohvale kolega sve nas su pogurali ka uspehu i pomogli nam da shvatimo da ciljevi koje smo sebi postavili nisu ni daleki ni nedostižni.