Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osnovao je 14. maja 1999. posebnu Komisiju da proceni „navode i priložene materijale i da dâ mišljenje tužiocu i zameniku tužioca o tome da li ima dovoljne osnove da se nastavi sa istragom nekih ili svih navoda ili drugih događaja vezanih za bombardovanje NATO-a“.
Povod su bile, kako se kaže, kritika NATO kampanje i „brojni zahteve da se istraže navode da su rukovodeće političke i vojne ličnosti iz zemalja članica NATO-a tokom bombardovanja počinile ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava, kao i da se pripreme optužnice u skladu sa članom 18(1) i (4) Statuta MKSJ“.
Komisija je razmatrala sledeće navode:
a) da su, pošto je posezanje za silom nelegalno, sva dejstva NATO-a nelegalna, i
b) da su snage NATO-a namerno napadale mete civilne infrastrukture (i da su takvi napadi protivzakoniti), da su namerno ili bezobzirno napadale civilno stanovništvo i da su namerno ili bezobzirno izazvale prekomerne civilne žrtve, ne obazirući se na pravilo proporcionalnosti, pokušavajući da vode rat „bez ijedne žrtve“ za svoju stranu.
Navodi u vezi sa ratom „bez ijedne žrtve“ sadrže, na primer, tvrdnje da su vazduhoplovne snage NATO-a dejstvovale na visinama koje su im omogućavale da izbegnu napad jugoslovenske odbrane i da, stoga, nisu mogle jasno da razlikuju vojne od civilnih objekata na zemlji. Određeni navodi su išli toliko daleko da su optuživali NATO za zločine protiv čovečnosti i genocid, kaže se u izveštaju Komisije čiji sastav nije poznat javnosti.
Komisija je, inače, razmatrala sledeće slučajeve:
– napad na civilni putnički voz u Grdeličkoj klisuri 12. 04. 1999. – ubijeno je 10 ili više civila, 15 ili više je povređeno.
– napad na konvoj u Đakovici – 14. 04. 1999. – 70-75 civila je ubijeno, 100 ili više je povređeno,
– napad na Surdulicu, 27. 04.1999. – 11 civila je ubijeno, 100 ili više povređeno,
– napad na Ćupriju – 8. 04. 1999. – ubijen 1 civil, 5 povređeno,
– napad na Medicinski institut Čigota – 8. 04. 1999. – poginulo 3 civila,
– napad na hotele „Bačište“ i „Putnik“ – 13. 04. 1999. – poginuo 1 civil,
– napadi na petrohemijski kombinat i fabriku đubriva u Pančevu – 15. 04.1999 i 18.04.1999 – nema izveštaja o civilnim žrtvama,
– napad na fabriku duvana u Nišu – 18. 04.1999. – nema izveštaja o civilnim žrtvama,
– napad na izbeglički logor u Đakovici – 21. 04. 1999. – 5 civila poginulo, 16-19 povređeno,
– napad na autobus u Lužanima – 1. 05. 1999. – poginulo 39 civila,
– napad na autobus u Peći – 3. 05. 1999. – poginulo 17 civila, 44 povređeno,
– napad u selu Koriša – 13. 05. 1999. – poginulo 48-87 civila,
– napad na beogradsku radio i TV stanicu – 23. 04. 1999. – poginulo 16 civila,
– napad na Ambasadu NR Kine u Beogradu – 7. 05. 1999.- poginula 3 civila, 15 je povređeno,
– napad na centar grada i na bolnicu u Nišu – 7. 05. 1999. – poginulo 13 civila, 60 je povređeno,
– napad na zatvor u Istoku – 21. 05.1999. – poginulo najmanje 19 civila,
– napad na bolnicu u Beogradu – 20. 05. 1999. – poginula 3 civila, nekoliko povređenih,
– napad na sanatorijum u Surdulici – 30. 05. 1999. – 23 poginulih, veliki broj povređenih,
– napad na konvoj novinara na putu Prizren-Brezovica – 31. 05. 1999. – poginuo jedan civil, 3 je povređe
– napad na beogradsku toplanu – 4. 04. 1999. – poginula jedna osoba,
– napadi na trgovinske i industrijske ciljeve.
U zaključnim razmatranjima Komisija Tužilaštva MKSJ je našla „da nema dokaza o potrebnoj krivičnoj zasnovanosti optužbi za genocid ili zločine protiv čovečnosti. Nadalje, u pojedinačnim incidentima koje je Komisija razmotrila s posebnom pažnjom Komisija je procenila da nijedan pojedinačni incident ne opravdava pokretanje istrage od strane tužilaštva.
NATO je priznao da su se dogodile greške tokom kampanje bombardovanja. Takođe je možda bilo grešaka u proceni. Izbor određenih ciljeva za napad može biti predmet pravne rasprave. Na osnovu pregleda podataka, međutim, Komisija je mišljenja da nema opravdanja ni za detaljnu istragu o kampanji bombardovanja, niti za istragu pojedinačnih incidenata. U svakom od ovih slučajeva, ili postoji pravna nedorečnost, ili nije verovatno bi se istragom sakupilo dovoljno dokaza koji bi potkrepili optužbe protiv ljudi na visokim položajima ili lica na nižim položajima optuženih za izuzetno okrutne zločine.
Na osnovu raspoloživih informacija, Komisija predlaže da tužilaštvo ne otvara istragu u vezi sa NATO-vom kampanjom bombardovanja niti o incidentima do kojih je došlo tokom kampanje“, kaže se u izveštaju
