Listrosaurus, pre 202 miliona godina
Trijas
Postoji teorija da su listrosaurusi preteče svih sisara – no, za nju nema previše dokaza i mnogi naučnici je smatraju netačnom. Međutim, ova životinja koja je bivstvovala na Zemlji pre oko 250 miliona godina – u Indiji, na jugu Afrike i na Antarktiku – svejedno imala je interesantnu sudbinu.
Ovi reptili koji su dosta nalikovali sisarima bili su veoma masivni, veličine svinje, a imali su svega dva zuba i hranili su se biljkama. Na početku trijasa bio je to najbrojniji kičmenjak na Zemlji, a njegovi fosili koje je čovek pronašao, ubedljivo su najbrojniji iz ovog perioda.
Smatra se da je listrosaurus bio jedna od retkih životinja koja je uspela da preživi nepovoljan period koji je nastao po završetku velikog istrebljenja na kraju paleozoika. Zapravo, bio je toliko prilagodljiv na nedostatak kiseonika, odnosno velike koncentracije ugljen-dioksida, da je postao dominantna vrsta na Zemlji.
No, u trijasu, koji obuhvata vreme od oko pre 245 do oko pre 202 miliona godina, razvio se i ogroman broj beskičmenjaka te plakodonta, morskih kičmenjaka, a pretpostavlja se da je postojalo više od 2000 vrsta školjki. U trijasu su nastali i prvi dinosaurusi te sitni sisari, leteći kičmenjaci – pterosauri i biljke cvetnjače.
Jura
Doba jure, koje je trajalo od pre 206 do pre 144 miliona godina, period je u kom su živeli danas najpoznatiji dinosaurusi, i vreme bogatog i neobičnog morskog života i bujanja paprata i četinara.
Na kopnu žive veliki reptili: ihtiosauri, pleziosauri, kamarasaurusi, apatosaurusi… uglavnom biljojedi koji se hrane sada veoma raznovrsnim biljem. U juri bujaju mahovine i paprati, a nastaju i velike četinarske šume čiji rođaci još rastu oko nas. Posebno upadljivo je drvo ginka – ovo je „živi fosil“, jer su svi rođaci današnje Ginkgo bilobe izumrli. Nastale su ptice koje još imaju mnoge odlike gmizavaca, a u morima se pojavljuju velike ribe i reptili kao što je ihtiosaurus (od grčkih reči riba i gušter) koji naizgled liči na delfina. Tokom trijasa ihtiosaurusi su bili kopnene životinje, ali u daljoj evoluciji vratili su se u more gde ih je, posebno u juri, postojao veliki broj.
Kreda
Sisara još nema u velikom broju naspram reptila, odnosno dinosaurusa čije su vrste sada veoma brojne, uključujući i verovatno najčuvenijeg Tiranosaurusa. U morima žive raže i morski psi. Bujaju skrivenosemenice (prati ih razvoj insekata kao što su pčele, leptiri, mravi) i drveće poput smokava i magnolija koje su posebno upadljive. Magnolije su se zadržale do danas (najčešća je Magnolia grandiflora), drvo visoko oko 25 metara sa velikim belim cvetovima i sjajnim velikim tamnozelenim listovima. Magnoliju je opisao 1759. Šveđanin Karl Line u Systema Naturae, knjizi u kojoj je napravio prvu klasifikaciju živih stvorenja.
Na kraju krede dogodilo se još jedno masovno izumiranje vrsta – smatra se da je čak oko polovine vrsta nestalo sa Zemlje. Nestali su dinosaurusi i većina vodenih reptila (iz tog doba preživele su kornjače i krokodili). Iza krede, kako joj ime kaže, ostale su velike naslage ostataka umrlih životinja bogatih kalcijum-karbonatom. Kreda je trajala od pre 146 miliona godina do početka kenozoika, pre oko 65 miliona godina.
Ako bi Grad Beograd samo 30% od prihoda koji dobija za parking odvajao u ekološki fond i koristio ga za poboljšanje javnog prevoza i nove biciklističke staze, kao što to rade u inostranstvu, vazduh u gradu bi bio čistiji
“Tražim da sala bude na Terazijama. Humorističko ili bulevarsko pozorište, koje nedostaje Beogradu, mora biti tamo gde ljudi ubijaju vreme, a mi im onda ponudimo smešno ubijanje samoće!”
Kompanija Lidl Srbija, sa željom da doprinese podizanju svesti o očuvanju biodiverziteta u zemlji, donirala je sredstva u iznosu od 850.000 dinara Javnom preduzeću “Palić – Ludaš”, sa ciljem zaštite vlažnih staništa na području Parka prirode “Palić” i Specijalnog rezervata prirode “Ludaško jezero”. Održivo rešenje za očuvanje biodiverziteta na ovom području, projekat koji je Lidl podržao, predstavlja obezbeđene ispaše vodenih bivola i podolskih goveda uz pomoć kojih se uspešno revitalizuje priroda i obnavlja ekosistem
Studenti u blokadi su na društvenim mrežama podelili video sa brojnim savetima građanima kako da se ponašaju u petak (24. januar), za kada su pozvali na generalni štrajk
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Niko kome lopatom nije odstranjen deo mozga ne veruje da su studenti obezbedili najveću stranu investiciju ikada, odnosno da su dobili tri milijarde evra da sruše vlast i otcepe Vojvodinu
Odbor Festa je doneo odluku da taj festival više neće biti u februaru nego u septembru. Stiče se utisak da je rešavanje ovog sporednog problema zapravo samo najava rešavanja onog suštinskog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
