Metafora preporoda

U vreme tranzicije i ekonomske krize teško je ostvariti profit, smanjiti nezaposlenost i biti konkurentan na tržištu. Retki su gradovi koji su uspeli da ožive uništenu ekonomiju i podstaknu strance na ulaganje. One koji su u tome uspeli, danas nazivaju liderima u privlačenju investitora. Zahvaljujući sposobnim ljudima i spremnosti na izazove, Kragujevac je postao metafora za uspešnu privredu i ekonomski preporod. Kako je u tome uspeo i gde leži glavni potencijal ovog grada, za „Vreme“ priča Nebojša Vasiljević, član Gradskog veća za investicije i razvoj.

„VREME„: U poslednjih nekoliko godina Kragujevac je doživeo znatan ekonomski napredak. Koji faktori su uticali na to?

foto: m. milenković

NEBOJŠA VASILJEVIĆ: Pre dolaska „Fijata“, Kragujevac je imao 300 miliona evra od raznih investicija. U vremenu tranzicije i ekonomske krize, prvo je došlo do ekspanzije trgovine, zatim do razvoja u sektoru usluga i na kraju do neviđenog porasta investiranja u stanogradnju. Do 2000. godine, stanogradnja nije postojala, da bi se ta situacija potpuno promenila u 2004. godini. Prvu fazu investiranja u ovu oblast iskoristili su domaći investitori. Tu su i grčki investicioni fond „Global fajnansi“ i domaća kompanija „Nelt“, koji su započeli izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa i u planu je izgradnja 100.000 kvadrata. „Nelt“ je do sada realizovao oko 40.000 i stanovi su već u prodaji, a „Global fajnansi“ je uradio oko 10.000 kvadrata. Ovo je prvi put da se zida jedan nov blok zgrada sa svim pratećim sadržajima, čega kod nas nije bilo poslednjih trideset godina. Takođe, pre 2000. godine nije bilo bankarske aktivnosti kao ni kreditiranja bilo koje vrste. Međutim, sa pokretanjem stanogradnje, pojavila se i potreba za bankama, tako da je veliki broj njih otvorio svoje filijale u Kragujevcu i ostvario veći profit nego Čačak, Kraljevo, Kruševac i Jagodina zajedno.

Zašto mislite da su investitori prepoznali Kragujevac kao mesto u koje se isplati investirati?

Kragujevac je centar regije koja obuhvata dva miliona stanovnika. Takođe je i univerzitetski grad sa 12.000 studenata sa strane. Udaljen je 25 kilometara od Koridora 10 i nalazi se u blizini drugih važnih saobraćajnica. Zbog dobrog i povoljnog geografskog položaja ima mogućnost konstantnog širenja i prilagođavanja potrebama investitora. S druge strane, od 2004. godine doneli smo niz dokumenata za podsticanje ulaganja u proizvodnju. Dajemo komunalno i infrastrukturno potpuno opremljene lokacije. U zavisnosti od zone u kojoj se nalazi lokacija, imali smo podsticaj od tri, pet i sedam hiljada evra po radniku. Najveću investicionu aktivnost vezanu za zakup zemljišta, to jest prodaju zemljišta na 99 godina, imali smo u 2008. godini. Budžet Grada je 2008. godine, u odnosu na 2004, uvećan 3,2 puta.

Koliko radnih zona trenutno postoji? Planira li se njihovo proširenje ili izgradnja novih zona?

Ako izuzmemo „Fijatove“ radne zone, zasad ih imamo tri. Radna zona „Petrovac“ zauzima površinu od 30 hektara i opremljena je 2004. godine. Tu se nalazi preko 30 malih i srednjih preduzeća. Na početku su poslovali uglavnom domaći privrednici, a kasnije je deo tih firmi prodat strancima. Sve firme zapošljavaju od 5 do 30 radnika, a zaposlenih u okviru cele zone ima oko šest stotina. Na opremanje „Petrovca“ utrošeno je preko tri miliona evra. Ubrzo smo opremili i drugu radnu zonu – takozvanu „zonu skladišta“, u kojoj svoje postrojenje ima poznata kragujevačka firma za izradu nameštaja „Forma ideale“. U ovoj zoni otvoreno je dvadesetak manjih firmi, a zaposleno je preko 1000 radnika. Treća zona je zona poslovanja – „servis dva“, i njena izgradnja se privodi kraju. Na njenoj površini trenutno se nalaze prva sajamska hala u Kragujevcu – predviđaju se još dve, i proizvodna hala slovenačke firme „TPV“, koja se bavi trgovinom i proizvodnjom opreme za vozila.

Sad smo u razvoju zone Denino brdo, površine od 20 hektara. Namenjena je za mala i srednja preduzeća. Sastoji se od 33 parcele od 20 do 33 ara, a u drugoj polovini ove godine očekujemo završetak radova i njeno potpuno osposobljavanje. Važno je istaći da u navedenim zonama ima preko 20 stranih firmi, čije poslovanje spada u domen metalne industrije.

Da li su građani osetili korist od investicija u poslednjih nekoliko godina?

Naravno da su građani i naselja osetili poboljšanje kroz infrastrukturno sređivanje. Kragujevac je najgasifikovaniji grad u Srbiji, ako izuzmemo Vojvodinu. U 2008. godini urađeno je puteva koliko je urađeno u prethodnih 17 godina, i to znači da su sva naselja povezana. Standard građana je povećan, a to dokazuje dolazak velikih firmi, prvenstveno iz bankarskog sektora, koje su ovde stacionirale svoje centrale za region posle 2000. Filijala „Simpo Vranje“ u Kragujevcu imala je prodaju nameštaja po radniku najveću u Srbiji. U oblasti osiguranja, „Dunav osiguranje“ ima ovde veliki uspeh u odnosu na region. S druge strane, zbog svih navedenih investicija i velikih firmi koje su odlučile da posluju kod nas, ovde je definitivno mnogo lakše naći posao nego u okruženju, tako da je Kragujevac grad u koji se dolazi zbog posla.

Da li vam je Republika Srbija pomogla da ispratite sve investicije?

Grad je 90 odsto sredstava koje je dobio od zakupa zemljišta ulagao u infrastrukturu. Mi smo za nekih osam godina, u okviru Nacionalnog investicionog plana, dobili pet miliona od Republike Srbije za infrastrukturno opremanje jedne radne zone. Dakle, sređivanje saobraćajnica, vode, kanalizacije, gasa i električne energije. Sve ostale troškove pokrili smo iz gradskog budžeta. Republika je imala obavezu da rekonstruiše sve magistralne pravce koji prolaze kroz grad. Inače, dosta toga je urađeno kroz partnerstvo Grada i države, ali uspeli smo i da samostalno obezbedimo sve potrebne uslove za realizaciju investicija. Primer toga je Gradska uprava za investicije i razvoj, koja je doprinela da investitori imaju veće poverenje u nas.

Koje su nadležnosti Gradske uprave za investicije i razvoj?

Obrazovana je kako bi pratila izradu i sprovođenje investicija značajnih za Grad. Takođe, određuje prioritet investicija, a prati ih od samog starta – od faze projektovanja pa do krajnje realizacije. Ova uprava nadzire rad javnih preduzeća „Direkcije za urbanizam“, „Preduzeća za izgradnju grada Kragujevca“ i „Gradske stambene agencije“. Zahvaljujući odličnoj sinhronizaciji službi zaduženih za ovu oblast, brzo se postiže dogovor između Grada i potencijalnih investitora, tako da se najmanje vremena potroši na administraciju i papirologiju, odmah se kreće sa realizacijom projekata.