AEGEE u Beogradu postoji 15 godina, a u Evropi 25 godina i najveća je mreža studenata u Evropi. Ideja od koje se krenulo bilo je povezivanje studenata, ne samo kada je u pitanju obrazovanje već i da studenti širom kontinenta vide kako izgleda život njihovih kolega u drugim zemljama. Možda su bili vođeni maksimom da onaj koji putuje –upoređuje, a onaj koji upoređuje, može da uvidi šta ne valja i radi na poboljšanju u svom gradu.
Studenti koji se priključe ovoj organizaciji mogu da se okušaju u poslu unutar samog AEGEE-a, a mogu i samo da posećuju seminare. Kako nam objašnjava Jelena Majstorović, ova studentska organizacija nije usmerena na jedan profil pa su tako uključeni u raznovrsne programe, organizuju seminare, radionice. „Odavno je poznato da se na fakultetima obično uče samo one opšte stvari, a AEGEE pomaže studentima u onome što im treba svakodnevno“, kaže Jelena Majstorović. Tako se organizuju radionice koje pomažu mladima u onome što im znači na radnom mestu, kako da se bolje spreme za intervju za posao, o kulturnoj komunikaciji.
Ipak, po rečima članova, najveći događaji su letnji univerziteti AEGEE-a, koji traju najmanje dve nedelje. To mogu biti kursevi jezika, profilisani seminari iz raznih oblasti, arhitekture, ekologije, a mogu biti i putujući letnji univerziteti gde je cilj da se obiđe druga zemlja, a najmanje se posećuju četiri mesta. Kako naša sagovornica procenjuje, za kurs jezika u trajanju od 14 dana, recimo, u Italiji, koji organizuje AEGEE studenta, košta oko 100 evra. Naime, običaj je da mladi sami sebi plaćaju put, a organizator im obezbeđuje smeštaj, tri obroka i program za koji su se prijavili.
Jelena Majstorović je prošle godine, preko organizacije čiji je PR, bila u Sankt Peterburgu na seminaru iz ekologije. „Postoji 245 lokala (kancelarija) AEGEE-a u Evropi, što znači da se minimum dva događaja organizuju mesečno. Od 20. do 23. novembra organizuje se u Istanbulu skupština AEGEE-a i biće 1200 studenata iz cele Evrope gde će se razmatrati čime je sada najbitnije da se AEGEE bavi, kako da pomogne studentima“, objašnjava ona.
Smatra da je ova organizacija značajna i zbog iskustva i zbog sticanja kontakata. Iako sve što radi radi volonterski, tvrdi da ko jednom postane AEGEE-ovac, uvek to ostaje. Jelena je, inače, diplomirani politikolog, proputovala je celu Evropu, a krajem nedelje odlazi u Indoneziju. Kao stipendista njihove vlade, provešće tamo tri godine, prvu učeći jezik, a potom na master studijama.
PRIPREMA ZA POSAO: „U poređenju sa prethodnih pet godina, interesovanje studenata je značajno počelo da raste. Svakog dana studenti nam se javljaju sa pitanjima o učlanjenju“, primećuje Igor Marjanović, potpredsednik za komunikacije pri AIESEC-u. Ova studentska organizacija osnovana je 1953. godine kad je Jugoslavija bila jedna je od prvih zemalja koje su se pridružile međunarodnoj mreži, a svakako prva iz istočnog bloka. Studenti Ekonomskog fakulteta hteli su da postanu deo organizacije čiji je cilj bio da se, kako nam objašnjava sagovornik, „ublaže rane koje su ostale nakon Drugog svetskog rata“. Od tada do danas u AIESEC-u je bilo 57 generacija studenata.
AIESEC se bavi razmenom studenata, tačnije organizovanjem stručnih praksi. Počinje tako što student dolazi na uvodnu prezentaciju „Upoznaj AIESEC“ (između 18. i 21. oktobra), gde saznaje više o stručnim praksama koje mu se trenutno nude u Evropi, popuni formular i dogovori se za vreme intervjua. Sve stručne prakse koje AIESEC organizuje mogu da traju od šest do 72 nedelje. Na taj način studenti mogu da razviju kontakte u više od 100 zemalja, a i da se pripreme za ono što ih čeka nakon studija.
Takođe, organizacija se bavi projektima i unutar Srbije. U prostorijama Narodne banke Srbije će se 28. i 29. oktobra održati Konferencija novih lidera 2010. O razvijanju liderskih sposobnosti mnogo se govori u Srbiji, pa sve manje postaje jasno šta tačno podrazumevaju seminari i konferencije na kojima se „dobijaju lideri“. Naš sagovornik kaže: „Rad u timu, vođenje projekta, pregovaranje, rad sa ljudima i razvijanje članova tima, koordinacija lokalne ili nacionalne kancelarije, rad u internacionalnom okruženju, globalna mreža kontakata. I na sve to se doda svest o pozitivnom i održivom razvoju društva.“
