Veliki napredak ostvaren na polju veštačke inteligencije usmeren je ka istom cilju: lakšem, jednostavnijem, sigurnijem, dugovečnijem i boljem ljudskom životu. Međutim, većina dosadašnjih uspeha sa veštačkom inteligencijom svodi se na imitaciju obavljanja određenih poslova onako kako bi ih radilo ljudsko biće. No, kako se metode usavršavaju i dolazi se do novih saznanja, ne bi nas iznenadilo skoro stvaranje potpuno novih „vrsta“ koje ne bi samo oponašale čoveka već bi isti rezultat postizale na drugi način, nama nesvojstven. Sa stalnim porastom snage računara i sve boljim razumevanjem funkcionisanja ljudskog mozga, samo je pitanje vremena kada će se oni ujediniti. Rezultat je veštačka inteligencija (AI – artificial intelligence), ponekad veoma slična onom što smo viđali u naučnofantastičnim filmovima. Na primeru brodskog računara HAL u filmu Odiseja u svemiru 2001 vidimo da su čak i uz veliku predostrožnost greške moguće i često skupo koštaju. Stoga ni ne čudi vrlo postepen razvitak projekata iz ove oblasti, ali ohrabruje činjenica što je uspešnih eksperimenata sve više i što šira javnost sa povećanim interesovanjem prati novitete na polju veštačke inteligencije. Pravac razvoja se ugrubo može podeliti na dva dela, od kojih bi prvi oponašao ljudsko razmišljanje i reakcije, a drugi bi se zasnovao na samostalnom razmišljanju i donošenju „pametnih“ odluka u skladu sa nastalom situacijom i prethodnim iskustvom. Očekivano je da će biti eksperimenata koji za cilj imaju prebacivanje ljudske svesti u neki drugi oblik. Ali, to verovatno nije baš bliska budućnost. Za sada će neke mogućnosti koje popravljaju kvalitet života kao što je prevazilaženje invaliditeta, usporenje starenja i kvalitetnije životno okruženje biti sasvim dovoljni da se razvoj veštačkih inteligencija nastavi.
Automobili sa mozgom
Koliko smo daleko od inteligentnih automobila? Zamislite vozilo kome zadate da vas odveze u Beč na kafu, tako da ono samo prevali višečasovni put, a potom i da vas vrati nazad. Zavalite se u sedište, sa kolima se dogovorite koji je kafić najpoželjniji, a potom se bacite na redovan dnevni posao ili još bolje udarničku dremku. Izgleda da je takva ideja primamljiva i proizvođačima kola, a prvi ozbiljan proboj na tu temu je napravio Mercedes benz daleke 1980. godine, sa svojim robotizovanim kombi vozilom. Oslanjajući se na kamere ugrađene u prednjem delu, ovo vozilo je postiglo brzinu kretanja od 100 km/h, bez ljudskog uticaja, doduše na putu na kome nije bilo drugih vozila. Mercedes je nastavio dalje sa razvojem svojih sistema, pa su 1995. sa specijalno opremljenim modelom S klase prevalili put od Minhena do Kopenhagena, tokom kog je računar imao kontrolu 95 odsto vremena. Maksimalna postignuta brzina je 175 km/h a najduža prevezena deonica bez ljudske intervencije iznosila je 158 km. I ostali veliki proizvođači i grupacije su se poslednjih godina uključili u razvoj ovih vozila, pa je prošle godine Alan Taub, potpredsednik Dženeral motorsa izjavio da će do 2015. godine u ponudi imati vozila koja mogu da se samostalno kreću uz ljudski nadzor, a da će do 2020. ponuditi vozila potpuno nezavisna od ljudskog uticaja. Da bi ovi projekti zaživeli, nije dovoljno razviti samo veštačku inteligenciju u vozilima, već joj omogućiti pristup odgovarajućim informacijama. Sem vizuelnih i podataka dobijenih od GPS (Global Position System) ova vozila će međusobno razmenjivati informacije o stanju na putevima, zastojima i sudarima kao i vremenskim prilikama. Mnoga unapređenja se mogu ostvariti implementacijom ovih tehnologija, pa nije daleko situacija u kojoj na raskrsnici nemamo semafor pošto kola bežično komuniciraju sa kontrolorom. U slučaju transportnih vozila imaćemo bržu dostavu pošto ovim vozilima nisu potrebni odmor, spavanje i druge „sitnice“ tako važne pripadnicima ljudskog roda. Očekuje se da se drastično smanji i broj udesa, broj povređenih lica i materijalni troškovi. Da delimična upotreba betmobila i ta kafica u Beču više nisu tako daleko, pokazuje i najnoviji uspeh inženjera Gugla koji su sa projektom Google Driverless Car osvojili brojne nagrade i u maju ove godine registrovali modifikovanu tojotu prius, kao prvo vozilo bez ljudskog vozača primereno za upotrebu u javnom prevozu. U svojoj floti automobila, uz dodatne priuse, Gugl je uvrstio i audi tt, kao i jedan leksus model, a svi su testirani u realnim i vrlo zahtevnim uslovima grada San Franciska i okolnih mesta. Sva vozila su uspela da bez ljudske intervencije pređu zacrtanih 1609 km (1000 milja) a sva zajedno su do sada prešla 225.000 kilometara. Sistemi ugrađeni u ova vozila se oslanjanju na veštačku inteligenciju i informacije koje dobijaju od Google Street View usluge, kao i vizuelno, od kamera montiranih na vozila. Tu nije kraj, dodatne informacije se dobijaju od radara za nadzor stanja ispred vozila, zatim GPS uređaja i senzora za vremenske prilike na krovu. Cena ovakvog sistema nije zvanično saopštena, ali se očekuje da bude oko 3000 dolara, te se prve ugradnje očekuju na luksuznim modelima automobila. I da, ako se pitate, jedno od vozila, tačnije jedan od priusa je učestvovao u saobraćajnoj nezgodi i to je jedino Gugl vozilo koje se našlo u takvoj situaciji. Oh da – u trenutku nezgode njime je upravljao čovek.
Roboti hirurzi
Za većinu našeg roda već pomisao na hiruršku intervenciju je dovoljno strašna, a ideja da operaciju izvede robot, bez prisustva čoveka, previše je zastrašujuća. No kako stvari stoje, moraćemo hitno da menjamo naš način razmišljanja, pošto su robotizovani hirurzi budućnost. Stvari su rapidno krenule da se razvijaju krajem devedesetih, kada je Da Vinči hirurški izveo prvi bajpas na srcu. Sistem se sastoji od operativnog robotizovanog stola i konzole kojom upravlja hirurg, a u tom trenutku je osnovna ideja bila da se minimalizuju povrede tkiva i smanji postoperativni period oporavka. To je moguće pošto je robotska operativa preciznija i tačnija nego što ljudska može biti, bez uticaja spoljnih činilaca kao što je umor, emocionalno stanje i drugo. Uspešan nastavak sledi sa Zeus robotskim sistemom uz čiju pomoć su dvojca hirurga iz Njujorka izveli operaciju nad pacijentom koji je bio na operativnom odeljenju u Strazburu, dakle na potpuno drugom kontinentu. To je bio pionirski poduhvat koji je omogućio da se hirurg i pacijent tokom operacije nalaze na različitim lokacijama, pa je transport pacijenta koji je često komplikovan ili nemoguć izbegnut. Prava veštačka inteligencija je na scenu stupila pet godina kasnije, kada je robot samostalno, bez uticaja hirurga izveo operaciju na srcu da bi pacijenta lišio srčane aritmije. Veštačka inteligencija koja je upravljala ovim robotom je informacije potrebne za izvođenje operacije crpela iz baze u kojoj je pohranjeno 10.000 operacija istog tipa, a provera trenutnog stanja pacijenta je vršena analizom snimka kamera. Po mišljenju lekarskog konzilijuma koji je pratio tok operacije i postoperativno stanje, kvalitet izvedenog zahvata je bio bolji nego što bi se očekivalo od natprosečnog hirurga. U nama bliskoj Ljubljani, pod nadzorom lekarskog tima na čijem je čelu bio doktor Borut Geršak, u septembru 2010. organizovana je operacija femoralne arterije. I dok je operacija koje su izveli roboti već bilo, ova ne samo da je bila samostalna već po prvi put robot nije imitirao pokrete ljudskih ruku (hirurga). To je otvorilo prostora za upotrebu manjih alata, na taj način minimalizujući povrede i smanjujući mogućnost da nešto krene kako ne treba. Nastavak razvoja robotizovanih hirurga kontrolisanih veštačkom inteligencijom je u toku, i po nekim procenama. do 2020. godine će njihova uloga u nekim tipovima operacija biti dominantna.
Žitelji budućnosti
Verovatno ste već čuli za robotizovane kućne usisivače, možda ste među retkima koji već koriste neki? Uz drastično pojeftinjenje, još jedan razlog zbog kog se očekuje prodajni bum krije se u činjenici da veštačka inteligencija koja upravlja ovim mehaničkim pomoćnicima postaje sve pametnija i pametnija. Oni sada mogu da savladaju stepenice, pa čak i da izađu na kraj sa kućnim ljubimcima. Dalji razvoj se grana, pa tako imamo sve kvalitetnije uređaje za selekciju otpada na kolektorima otpadnih voda u velikim gradskim centrima. Veštačka inteligencija u raznim oblicima koristi se na mnogim drugim poljima – na primer, u istraživanju svemira. Već su poslate ekspedicije na druge planete koje za istraživanje terena i uzimanja uzoraka koriste vozila koja su pod kontrolom veštačke inteligencije, pa umesto dvosmerne radijske veze sa zemljom samostalno odlučuju o pronalaženju najboljeg puta ili uzimanju konkretnog uzorka. Dok se istraživanja obavljaju unutar Sunčevog sistema, boljitak se svodi na eliminisanje vremena potrebnog da radio-signal pređe put do Zemlje – radi se o periodima od nekoliko desetina minuta. Za dalje izlete veštačka inteligencija će biti još značajnija – eliminiše potrebu za ljudskom posadom koja bi trebalo da provede decenije na putu do konačnog odredišta, a i smanjuje značaj direktne veze sa Zemljom pošto bi za upit i odgovor bile potrebne decenije.
Autor je urednik u magazinu „Digital!“
http://www.digitalonline.rs/
