Kenozoik

Kenozoik je doba „novog života“ i nastupio je posle velikog nestanka vrsta, uključujući i dinosauruse. Počeo je pre oko 65 miliona godina i traje i danas. Ovo je doba sisara. Od onih prvih jednostavnijih sićušnih bića iz mezozoika stiglo se do veoma razgranatih grupa koji žive ne samo na kopnu već i u morima – slonovi, nosorozi, konji, irvasi i bizoni, medvedi i lavovi. U to doba dominiraju savane i ptice kojih po broju ima duplo više nego sisara. Nastaju zmije i glodari.

U drugom periodu kenozoika, neogenu, nastaje i Homo habilis, naš daleki predak koji je živeo u hordama i pravio oruđe od kamena. Posle paleogena i neogena, u najmlađem geološkom dobu kvartaru pojavili su se čovekovi preci. Pre oko 100.000 godina živeo je Homo neandertalensis, visok i snažan praistorijski čovek, koji je naselio Evropu i Aziju i koji je znao za porodični život i život u paru. Neandertalac je bio fizički krupan, visine oko 160 centimetra, sa niskim čelom i snažnom vilicom. Živeli su u pećinama, znali su za vatru i lovili su kopljem. Za neandertalcem je pre oko 40.000 godina sledio Homo sapiens sapiens.