Kafa je dobra za organizam

ZA

Ne samo da kafa nije štetna, nego čak produžava život. Prema najsvežijim rezultatima koja su u maju 2012. u prestižnom časopisu New England Journal of Medicine objavili Nil D. Fridman i njegove kolege sa američkog nacionalnog instituta za rak, „ljudi koji piju dve ili tri šolje kafe dnevno će u periodu od 13 godina imati čak 10 do 15 odsto manje šanse da umru“. Ovaj rezultat je dobijem analizom izuzetno obimnih podataka o smrtnosti koje je u trinaestogodišnjoj studiji sproveo američki nacionalni institut za zdravlje na čak 400.000 ljudi. No, brojna istraživanja su već pokazala da kafa smanjuje rizik od raka, od Parkinsonove, Alchajmerove i mnogih sličnih bolesti, kao i da štiti srce, krvne sudove i jetru. No, kako to kafa deluje na organizam? Kafa sadrži takozvane slabe psihotropike, psihoaktivne supstance koje unete putem krvi deluju na nervni sistem. Zapravo, oni predstavljaju otrov kojima se kafa brani u prirodnom okruženju, ali su pogodni za čoveka u malim dozama. Najpoznatiji takav stimulant iz zrna kafe je kofein. No, on nije jedino jedinjenje koje pojačava koncetraciju, vid i uopšte kognitivne sposobnosti. U kafi postoje hemijski agenti koji stimulišu proizvodnju hormona kao što su adrenalin i kortizon. No, najvažniji eliksir u kafi svakako predstavljaju antioksidansi, supstance koje vezuju opasne „slobodne radikale“ i izuzetno su važne za očuvanje ćelija od oštećenja. Sve to dugoročno dovodi do produženja života, u kome uvek možete da nastavite sa svim onim ritualima koje kafa donosi, od kuvanja do laganog ispijanja.

PROTIV

Devetnaest od ukupno oko 1000 supstanci koje se mogu naći u kafi dokazano su kancerogene, makar za glodare. Međutim, u kafi ima još mnogo toga zbog čega bi trebalo dobro da razmislimo o njenom izbacivanju iz dnevne rutine. Na primer: kafa loše utiče na sluzokožu želuca i druge organe za varenje. Grupa naučnika sa Univerziteta u Nebraski je čak ispitivala da li možda neke vrste kafe izazivaju manje problema, ali uzalud – sve jedno je kako je kafa pržena, pacijenti sa osetljivim želucem osećali su bol, nelagodnost, gorušicu i slično. Kafa stimuliše povećano lučenje želudačne kiseline, a mnoge studije čak su potvrdile korelaciju između povećanog unosa kafe i čira na dvanaestopalačnom crevu. Dokazano je i da kofein i kafa, čak i kad nije zašećerena, podiže nivo glukoze u krvi i tako negativno utiče na zdravlje dijabetičara. Unošenje kafe podiže nivo kortizola, hormona stresa, a redovno unošenje kafe drži njegov nivo „na plafonu“ i tako pospešuje proces starenja. Sličnim mehanizmom, podizanjem nivoa stresa, povećava se apetit i izlaže riziku od prekomerne težine. Treba li još argumenata? Nesanica, nervoza, otežana apsorpcija gvožđa što dalje uzrokuje otežano dopremanje kiseonika mozgu, a i ostatku organizma, podizanje „lošeg“ holesterola, podizanje krvnog pritiska, ubrzavanje srčanog ritma fetusa, povećan rizik od rađanja mrtvorođenčeta… Što više kafe se unosi – to je rizik od nabrojanog veći.