“Tražim da sala bude na Terazijama. Humorističko ili bulevarsko pozorište, koje nedostaje Beogradu, mora biti tamo gde ljudi ubijaju vreme, a mi im onda ponudimo smešno ubijanje samoće!”
Ovim rečima Radivoja Lole Đukića, osnivača Pozorišta na Terazijama, započinje istorija jedinog muzičkog pozorišta u regionu.
Osnovano kao Humorističko pozorište 23. decembra 1949. godine, pozorište je krenulo sa radom u improvizovanim okolnostima kao podstanar bioskopa “Beograd”, a prva premijera bila je Nušićeva komedija Dr (1951). Novoosnovano pozorište nastalo je na temelju entuzijazma njegovih članova i uz blagonaklonost tadašnje vlasti. Neadekvatni uslovi rada (prvenstveno u prostornom smislu) bili su manji problem kada se uzme u obzir odnos stručne javnosti i kritike koja je imala ignorantski stav prema onome što su nazivali “lakim pozorišnim žanrom”.
U periodu obnova posle Drugog svetskog rata, u našoj zemlji rađale su se brojne nove institucije iz oblasti kulture, prosvete i nauke. U to vreme došlo je do prave eksplozije pozorišnog života, a glumačka profesija imala je gotovo kultni status.
I pored toga, izvođenja opereta su skoro uvek doživljavala prekor, čak gnev pozorišne kritike. I kasnije, kada se ustalilo praćenje pozorišta od strane kritičara, često su se pojavljivali “dupli standardi”: oni muzički nastrojeni često nisu imali dovoljno znanja o pozorištu, a dramski kritičari su retko uspevali da proniknu u muzičku partituru.
Prvih dvadeset godina rada, repertoar su činile pretežno komedije i operete. Jedna od popularnijih predstava iz tog vremena je komedija Dragutina Dobričanina Zajednički stan (premijerno izvedena 29. januara 1954. godine) u režiji Marka Foteza. Zbog velike aktuelnosti teme i efektnog humora, prikazana je čak 269 puta, što je bio rekord u beogradskom posleratnom pozorišnom životu. Sa Miodragom Petrovićem Čkaljom u glavnoj ulozi, predstava je igrana više od deceniju i to uvek pred prepunom salom.
Nekoliko godina od osnivanja pojavila se ambicija da ovo pozorište ne bude samo humorističko, već i teatar ozbiljnih umetničkih ambicija. Tako 1954. godine menja ime u Beogradska komedija i svoj repertoarski kurs okreće ka naslovima iz svetske komediografije. Fuzijom sa Beogradskim dramskim pozorištem 1959. godine stvoreno je Savremeno pozorište sa dve scene – na Terazijama i na Crvenom krstu. Savladavajući sve probleme koje je to spajanje proizvelo, postavljane su predstave koje se mogu smatrati prelaznim oblicima na putu ka velikom američkom mjuziklu. Oklahoma (1966) predstavlja prelomnu tačku na terazijskom repertoaru, a premijere koje su usledile – Priča iz zapadnog kvarta (1968) i Poljubi me, Kejt (1969) – samo su potvrdile tendenciju okretanja ka muzičkom pozorištu. Pojam mjuzikla nije se još bio ustalio u našoj žanrovskoj klasifikaciji, ipak publika je oduševljeno prihvatala svaku narednu premijeru. Današnji repertoarski kurs Pozorišta na Terazijama, jedinog muzičkog pozorišta u regionu, rođen je u ovom periodu.
Tokom svoje posete Beogradu, jedan američki impresario poželeo je da pogleda Priču iz zapadnog kvarta. Po završetku predstave je izjavio: “Ansambl na Brodveju ima bolje uslove za rad. Ali ono što oni nemaju, a vi imate, jeste temperament i emocija!”. Interesantno je da je glumcu Draganu Nikoliću uloga člana bande u ovoj predstavi bila prvo pojavljivanje na sceni uopšte.
U martu 1975. godine Pozorište na Terazijama postaje samostalno pod imenom koje i danas nosi.
Zbog temeljne rekonstrukcije zgrade, predstave su od 1991. godine izvođene na sceni UK “Vuk Karadžić”, a 2005. godine pozorište se vratilo kući.
Repertoarska politika, dominantna od 2000. godine, dovela je u Beograd najveće naslove svetskog ranga: A Chorus line, Čikago, Briljantin, Cigani lete u nebo, Kabare, Producenti, Mamma Mia!, Fantom iz opere, Flashdance, Žene na ivici nervnog sloma… Uporedo sa ovim, intenzivno se razvija produkcija domaćih mjuzikala (Maratonci trče počasni krug, Glavo luda, Zona Zamfirova, Sa druge strane jastuka, Mister Dolar…)
Sa prosečnom posećenošću po sezoni (95%), Pozorište na Terazijama je jedno od omiljenih mesta kako domaće tako i publike u regionu. Mnoge predstave su na repertoaru i više od decenije (Zona Zamfirova, Čikago), neke više od 20 godina (Cigani lete u nebo), a najdugovečniji mjuzikl na repertoaru je Neki to vole vruće – 34 godine! I pored tako dugog repertoarskog staža, zainteresovanost publike ne jenjava. Neretko se smenjuju glumačke podele da bi naslov nastavio da živi kod generacija koje dolaze.
Nakon sedam i po decenija i više od 290 premijera, Pozorište na Terazijama steklo je svoj identitet i postalo ustanova visokog potencijala i umetničkih dostignuća, a terazijski ansambl se uz mnogo napora profilisao kao jedini u regionu koji se kontinuirano bavi muzičkim teatrom. Pozorište na Terazijama dočekuje jubilarnu 75. sezonu sa velikim ambicijama i potencijalom, spremno da sa svakom narednom premijerom potvrdi svoj status – da je pozorišta spektakla!
TITO JE PROMENIO SVE
(iz sećanja glumice Branke Mitić, Monografija pozorišta 2009. godine)
“U teškim tehničkim uslovima: skučeni scenski prostor, zagađen vazduh posle bioskopskih predstava, vlaga (pečurke po zidovima), prokišnjavanje, pacovi, radile su se predstave i vremenski limitirane probe. Najgore je sigurno bilo najbrojnijem muzičkom ansamblu i najzahtevnije. Tužni smo bili vraćajući se sa gostovanja iz pravih pozorišnih kuća, u kojima su naše predstave dobijale sasvim drugu sliku, a naša oficijalna javnost nema, ironična i uvredljiva. Dokle!? Do onog trenutka kada je predsednik Tito poželeo da vidi jednu operetu i jednu komediju. I do njega su doprle vesti o odličnom finansijskom poslovanju pozorišta (godišnje su čak vraćane pare gradu, dok su druge kuće neprestano tražile povećanje donacija). Sigurno nije bilo istina (kako se govorilo u drugim pozorištima i javnostima) da se publici jeftino dodvoravalo, jer je to ona sama, publika, demantovala: akademici, profesori Univerziteta, lekari, književnici, grupne posete studenata, kompletne porodice, ambasadori… Tito je došao, Tito je sve promenio! Pozorište je priznato. Pa kako i ne bi! Ko bi smeo da negira predsednikov ukus! Njegov poziv da pozorište gostuje na Brionima tri dana sa Zajedničkim stanom utvrdio je status pozorišta i sve je krenulo drugim putem.”
Ako bi Grad Beograd samo 30% od prihoda koji dobija za parking odvajao u ekološki fond i koristio ga za poboljšanje javnog prevoza i nove biciklističke staze, kao što to rade u inostranstvu, vazduh u gradu bi bio čistiji
Kompanija Lidl Srbija, sa željom da doprinese podizanju svesti o očuvanju biodiverziteta u zemlji, donirala je sredstva u iznosu od 850.000 dinara Javnom preduzeću “Palić – Ludaš”, sa ciljem zaštite vlažnih staništa na području Parka prirode “Palić” i Specijalnog rezervata prirode “Ludaško jezero”. Održivo rešenje za očuvanje biodiverziteta na ovom području, projekat koji je Lidl podržao, predstavlja obezbeđene ispaše vodenih bivola i podolskih goveda uz pomoć kojih se uspešno revitalizuje priroda i obnavlja ekosistem
Studenti u blokadi su na društvenim mrežama podelili video sa brojnim savetima građanima kako da se ponašaju u petak (24. januar), za kada su pozvali na generalni štrajk
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
