Lopta je u njihovom dvorištu – kakvi budu danas prema nama, takvu osnovu će napraviti za buduću saradnju, poručio je Miroljub Labus u nedelju na trećoj skupštini G17 PLUS, na kojoj je dotadašnja nevladina organizacija pretvorena u stranku, a on izabran za njenog prvog predsednika.
Vlasnici figurativnog dvorišta u kome je „lopta“ su političke partije, nekadašnji partneri G 17 PLUS, koje prilično neblagonaklono gledaju na novog reformski orijentisanog igrača, dajući svojim izjavama argumente za procenu da se formiranjem nove stranke otvara još jedan front potencijalno dosta prljave borbe za što bolje pozicije. Premijer Srbije Zoran Đinđić već je najavio podelu otkaza članovima njegovog kabineta koji se odluče da se stranački angažuju, a u vladu su ušli kao eksperti. Stav je podržao i potpredsednik Demokratske stranke Zoran Živković, ističući da „nije moralno“ da ministri koji su ušli u novu stranku ostanu u vladi. Nova demokratija, čiji je predsednik Dušan Mihajlović javno zažalio što Mlađana Dinkića, potpredsednika novoosnovane partije, još ranije nije uhapsio, zatražila je već nakon najave transformacije G 17 PLUS da čim nova stranka bude formirana, njeni predstavnici odu s vlasti u opoziciju „gde im je i mesto, i onda krenu iz početka“. S takvom idejom ekspresno se složila i Đinđiću nimalo bliska Nova Srbija, čačanskog gradonačelnika Velimira Ilića, u čijim nastupima je već bilo puno kritičkih komentara na račun „DOS-ovog JUL-a“, koji je „bez izbora došao na vlast“.
Predsednik stranke koja najavljuje borbu za vladavinu prava, „ekonomski patriotizam“ i obračun s birokratijom, ipak, tvrdi da će se G 17 PLUS „snaći i preživeti“ reakciju političkih partija na formiranje nove stanke, „kakva god da bude“. I više: Labus je novu partiju, još pre nego što je odluka o transformisanju nevladine organizacije u političku stranku i zvanično doneta, predstavio kao snagu koja će proširiti demokratsko biračko telo i pokretača pravljenja nacionalnog konsenzusa o neophodnom putu ka Evropskoj uniji.
SPREMNI ZA IZBORNU TRKU: „Formula je jednostavna, dva puta pet“, rekao je u nedelju Labus jezikom brojeva u kome se najbolje snalazi i objasnio da „dva“ znači da i vlast i opozicija moraju da se slože oko nacionalnog interesa, dok se iza „petice“ kriju bitne snage društva – partije, sindikati, nevladine organizacije, institucije od nacionalnog značaja (kao što su crkve i SANU) i dijaspora.
Iako su najavu transformacije G 17 PLUS u političku partiju pratile ocene o lošem tajmingu i propuštenoj prilici da se, Labusovom jesenjom predsedničkom kandidaturom na kojima je on osvojio nimalo zanemarljivih milion glasova, promoviše nova partija, lideri G17 PLUS ubeđeni su da izbori predstoje i da je pravo vreme za pripreme za ulazak u parlamentarnu trku. „Trikovi s kupovanjem poslanika mogu povremeno da uspeju, ali to nije put ka stabilnom parlamentu i EU“, ocenio je Labus dodajući da mu sve što vidi u javnosti ukazuje da se „svi spremaju za izbore“.
„Ako neko kaže da u Srbiji ne postoji politička kriza, ne govori istinu“, smatra drugi frontmen nove partije Mlađan Dinkić. Možda je deo publike u Centru „Sava“ gde je donošena odluka o transformaciji nevladine organizacije u političku partiju zaključio da se Dinkićevo „neko“ odnosi na sasvim određenu političku ličnost za koju analitičari tvrde da je najviše pogođena rođenjem nove partije, ali Dinkić je obrazložio samo deo tvrdnje koja se odnosi na postojanje političke krize, rekavši da „reforme nisu sprovedene u svim segmentima, institucije nisu promenjene i nema elementarne pravde“.
I jedan deo Labusovog govora bio je inspirativan za nagađanja: „Očigledno je posle dve godine da nismo prekinuli s prošlošču. Ako pogledate neke TV slike i neka ljubljenja, dolazite do zaključka da su političari prolazni a da su Miloševićevi kapitalisti stalni. Mi to ne želimo“, rekao je, između ostalog, Labus dok je iznosio svoju dijagnozu društvenih problema zbog kojih smatra da su izbori neminovni.
Dinkić, koji veruje da postoje dva izlaza iz političke krize, u svakoj od tih varijanti vidi izbore – bilo da je reč o postizanju političkog konsenzusa oko usvajanja novog ustava Srbije, nakon čeka bi neminovno morali biti raspisani izbori, bilo da se ipak pokaže da politički konkurenti iz nekada zajedničkog DOS-a ne mogu da se dogovore, zbog čega bi izbori morali biti raspisani „odmah“.
Valjda zbog medijskih spekulacija prema kojima je već gotov dogovor o zajedničkom izbornom nastupu G 17 („koja voli vlast“) s Demokratskom strankom Srbije („koja nema kadrove“) opredeljenje da nova stranka nastupa samostalno zapisano je i u Uvodu u politički program nove stranke. Prema Labusovom objašnjenju, G 17 PLUS želi saradnju sa svim demokratskim političkim partijama, ali nakon izbora i na programskim osnovama. Tu je, verovatno, i odgovor na najavu Miodraga Isakova, lidera Reformista Vojvodine, da će na sednici Predsedništva DOS-a pokrenuti inicijativu da se nova stranka primi u vladajuću koaliciju, jer smatra da joj je „mesto u DOS-u“. Ako je odgovor G 17 uopšte potreban: Zoran Živković, potpredsednik DS-a i pre sednice Predsedništva DOS-a rekao je da će saradnja sa G 17 PLUS biti moguća tek nakon izbora.
Živković je izrazio i čuđenje zbog najave nove stranke da će usvojiti program tek nakon polugodišnje rasprave o svim njegovim aspektima „kako bi taj program bio obavezujući“. Za sada su poznata programska načela o kojima su na skupštini u nedelju govorili i Dinkić i Labus. Dinkić je apostrofirao tri ključne tačke: vladavinu prava (G 17 će se zalagati za lustraciju tamo gde su ljudi nepremostiva prepreka za formiranje novih institucija i borbu protiv korupcije, posebno u sudstvu, policiji i državnoj upravi), obračun s birokratijom („jedan od najvećih izvora korupcije“) i ekonomski patriotizam koji bi podrazumevao jačanje nacionalne privrede, snažan bankarski sistem i slobodnu konkurenciju s podjednakim šansama za domaće i strane investitore („uloga države je krucijalna u zaštiti domaćih proizvođača; mi jesmo za načela liberalne tržišne ekonomije, a i za odgovarajuću ograničenu ulogu države koja može da obezbedi brži privredni razvoj“).
ČLANOVI I KADROVI: Da bi dobila mogućnost da ta očekivanja ispuni, nova stranka moraće da pređe brojne prepreke koje je do izbora čekaju. I to ne samo spoljašnje, oličene pre svega u raznovrsnim saplitanjima koja bi mogla doći od političke konkurencije, već i potencijalne teškoće s unutrašnjim poreklom.
Još je, naime, nejasno kako će na početni entuzijazam članova nevladine organizacije po pitanju transformacije u političku partiju uticati odluka nekoliko „asova“ G 17 PLUSA da (zbog pretnji da će dobiti otkaz u državnim organima ili drugih razloga) ipak ne uzmu partijske knjižice. Najveći gubitak za novu stranku svakako je odluka Božidara Đelića, republičkog ministra finansija, da se, sve zbog dobrobiti reformi, opredeli za opciju „Đelić“ i ne pristupi stranci. Đelić, koji se u istraživanjima javnog mnjenja redovno pojavljuje na samom vhu top-listi popularnosti, demantovao je navode da je takvu odluku doneo pod pritiscima i ponovio da će mu ljudi iz G 17 PLUS uvek ostati prijatelji. Usprotivivši se najavama smenjivanja ljudi iz G 17 PLUS s državnih funkcija, on je posebno obećao i da će se „apsolutno založiti“ da Mlađan Dinkić ostane guverner NBJ. (Istim problemom bavilo se i Predsedništvo G 17 PLUS na prvoj sednici donevši odluku da svi članovi nove stranke koji su na državnim funkcijama nastave da rade kao i do sad i ne zastupaju stranačke, nego interese funkcije koju obavljaju – osim na Dinkića i Labusa, ta odluka odnosiće se i na republičkog ministra zdravstva Tomicu Milosavljevića, koji je odlučio da pristupi stranci, i vršioca dužnosti saveznog ministra finansija Veroljuba Dugalića).
Poput Đelića, odluku da članstvo u nevladinoj organizaciji ne transformiše u partijski angažman doneo je i republički ministar građevinarstva Dragoslav Šumarac, koji „uvažava ono što je G 17 PLUS uradio kao ekspertska organizacija, ali nema ambicija da se profesionalno bavi politikom“. Sudija Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić objasnio je da Ustav ne zabranjuje stranački angažman sudija Ustavnog suda, ali da to ipak „nije poželjno“. Ni književnik Ljubomir Simović nema formalnih prepreka za članstvo, ali ne želi da ikad bude član ijedne političke partije. Bubnjar Dragoljub Đuričić, svojevrsni zaštitni znak nevladine organizacije G17 PLUS, nije se javno izjašnjavao, ali nije ni prisustvovao sednici skupštine na kojoj je ta organizacija transformisana u stranku.
Članstvo organizacije za koje oponenti vole da kažu da je „arogantno“ zbog uverenja da pripada elitnom klubu i kontinuiranog odličnog plasmana u istraživanjima javnog mnjenja, srešće se i s problemom običnog, svakodnevnog partijskog rada koji ne zahteva ekspertsko znanje, pa samim tim i nije previše inspirativno. Kao podsticaj za ponekad naporan stranački rad mogla bi, možda, da posluži definicija misije G 17 PLUS, navedena na samom početku Uvoda u politički program nove stranke:“Osnovni cilj G 17 PLUS je stvaranje ekonomski jake i demokratski stabilne Srbije koja će postati lider na Balkanu spreman da prihvati evropske standarde i sposobna da očuva i zaštiti sve najbolje iz sopstvene tradicije i kulture“.
Osnivačka skupština G 17 PLUS usvojila je Uvod u politički program stranke, a kompletan program, prema Labusovim rečima, biće donet u roku od šest meseci, kad se organizacija proširi i bude završena rasprava o svim elementima budućeg dokumenta. Labus je, ipak, taksativno naveo deset principa kojim će se nova stranka rukovoditi u svom radu:
Prvi princip je, prema njegovim rečima, „raskid s prošlošću“, pri čemu „neće biti revanšizma“. Uz ocenu da nas čekaju teške odluke, a niko na političkoj sceni ne želi da preuzme odgovornost, Labus je naveo drugi princip G17 PLUS: „Formiranjem političke partije izjavljujemo da smo spremni da učestvujemo u donošenju teških odluka i da smo spremni da preuzmemo odluke o budućnosti zemlje“.
„Bili smo prepoznatljivi po tome što smo se zalagali za ekonomske promene da bismo živeli što bolje. Sada ulazimo u drugu fazu kada je jasno da održivost ekonomskih promena ne može da postoji ukoliko nema institucionalnih promena. Zalagaćemo se za sveobuhvatne promene i na nivou institucija i u oblasti ekonomskih reformi“, glasi princip broj tri. Četvrto obećanje odnosi se na socijalnu problematiku: „Smatramo da u društvu mora da postoji solidarnost i da mora da postoji podrška za sve ljude koji se do sada nisu snašli u ovim procesima, ali koji mogu sutra da se snađu. Potreban nam je državni program solidarnosti tako da svi ljudi znaju šta je sutra pred njima i da svi ljudi znaju da niko neće biti napušten“, objasnio je Labus.
Principu pravne države pripalo je mesto broj pet: „Naravno da nama treba pravna država, ali ne pravna država iz XX veka, nego pravna država XXI veka, ne samo jednakost i pravda kao načela pravne države, nego, pre svega, efikasnost pravnih institucija. Nama trebaju efikasne pravne institucije koje će dovesti do društvenog blagostanja. Mi ćemo se truditi kod svih institucionalnih promena da se tako formiraju državne institucije i institucije tržišne privrede koje će sutra da služe povećanju blagostanja ljudi“, rekao je lider nove stranke.
Očuvanje državnosti je šesti princip, koga je Labus ovako objasnio: „Naš dugoročni cilj je da Srbija postane deo Evropske unije. Ali, mi želimo da uđemo u EU kao lider na Balkanu. Želimo kao jasno definisana država da uđemo u EU i da u takvim okvirima prihvatimo pravila igre koja vrede za sve naše susede. Moramo da redefinišemo svoje državne institucije i da napravimo institucije koje će raditi u interesu svih građana“.
Sledi princip poštovanja ličnih prava i sloboda, posebno slobode i prava nacionalnih manjina: „Za nas su svi građani Srbije jednaki, bez obzira na to gde žive, da li su pripadnici jedne ili druge nacionalne zajednice“. Kao osmi princip Labus je naveo podelu vlasti „ali ne radi svađa između nosilaca te vlasti, koje drmaju državnu zajednicu“, već „podela kako bi se znalo ko za šta odgovara“.
Princip broj devet odnosi se na dugoročni cilj državne zajednice – ulazak u EU. „Postati deo EU znači ujedno poštovati sva pravila koja vrede za druge članice EU. Mi smo na ovom putu dosta vremena izgubili. Mnogi koji su bili iza nas će pre nas da budu u EU, ali nije na nama da sedimo skrštenih ruku, da očajavamo, da se žalimo, nego da zasučemo rukave i da ih stignemo što pre možemo“.
Na mesto broj deset Labus je pozicionirao najavu da će G 17 PLUS biti samostalna stranka, koja želi saradnju s drugim partijama, ali samo posle izbora i samo na programskim osnovama.
Uoči donošenja odluke o formiranju stranke, iz redova G 17 stizale su tajanstvene najave da će novu partiju karakterisati sasvim drugi način delovanja od postojećih. Tajnu je, na promotivnoj konferenciji za novinare, otkrila Ksenija Milivojević, portparol stranke: nova stranka, prema njenim rečima, imaće sud časti u čijoj će nadležnosti biti rešavanje sporova u okviru stranke. Statutom će biti predviđeno pravo na frakciju, a najavljena je i briga o položaju žena, definisana statutarnom odredbom, prema kojoj u svim organima stranke mora biti zastupljeno najmanje 30 procenata „manje zastupljenog pola“.
Očigledno da se odredba o zastupljenosti žena ne odnosi na organe stranke koji će postojati do skupštine zakazane za pola godine, jer se, na spisku od devet članova prvog predsedništva G 17, nalazi samo jedna žena: Mirjana Gros iz Subotice.
Osim što je izabran za predsednika stranke, Miroljub Labus je izabran i za predsednika Predsedništva G 17 PLUS. Potpredsednici predsedništva su Mlađan Dinkić, Predrag Marković i Milan Pajević (za međunarodne odnose), a članovi Tomica Milosavljević, Desimir Dragojlović iz Užica, Mirjana Gros iz Subotice, Vladimir Milankov iz Zrenjanina i Sava Urošević iz Jagodine.
Izabran je i izvršni odbor od 35 članova, čiji je predsednik Goran Paunović, a potpredsednik Nataša Dragojlović. Za Izvršnog direktora G 17 PLUS izabran je Bojan Zečević. Odlukom Glavnog odbora G 17 PLUS formiran je Fond „Vladimir Jovanović“.
Ime G 17 PLUS u prethodne tri godine odnosilo se na nevladinu organizaciju koja je okupljala stručnjake iz svih oblasti društvenog života, osnovanu 14. oktobra 1999. u Beogradu.
Toj skupštini prisustvovalo je 47 osnivača organizacije, a za predsednika Skupštine izabran je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubomir Madžar. Za članove Upravnog odbora tada su izabrani Mijat Damjanović, Mlađan Dinkić, Miroljub Labus (bio je prvi izvršni direktor), Dušan Kovačević, Predrag Marković, Jelica Minić, Slobodan Vučetić i Ivan Vujačić.
Cilj NVO-a, kako stoji u povelji te organizacije, bio je da mreža eksperata u svim gradovima Srbije „svojim programima, projektima i ukupnim javnim delovanjem doprinese promociji i praktičnoj realizaciji ideja otvorenog i demokratskog društva, moderne tržišne privrede i vladavine prava. U trećoj godini postojanja, G 17 PLUS imao je 111 kancelarija širom Srbije, a radilo je i 11 ekspertskih timova, a na spisku ostvarenih rezultata nalazili su se, između ostalog, projekti „Asfalt za demokratiju“, „Energija za demokratiju“ i „Projekti urbane infrastrukture“.
Aktivisti G 17 PLUS još radije ističu svoju ulogu u promeni režima Slobodana Miloševića, ističući da je na izborima 2000. godine tada pobedinički DOS nastupio s „Programom za demokratsku Srbiju“ koju je izradila ta nevladina organizacija.
Prema rečima Miroljuba Labusa, čak 90 odsto članstva NVO G17 PLUS izrazilo je želju da se ta organizacija transformiše u političku partiju. Za onu desetinu članstva dosadašnje nevladine organizacije koja nije raspoložena za stranački angažman, objasnio je Labus, opet je registrovana nevladina organizacija pod imenom Ekspertska mreža, u okviru koje će moći da nastave da rade isto što i do sada. Labus je izrazio uverenje da će stranka i Ekspertska mreža ubuduće imati dobru saradnju.
Da je okončana godinu dana duga polemika o transformisanju G 17 PLUS u političku stranku postalo je jasno još 11. novembra kada je Labus izjavio da je napustio DS, čiji je član bio od osnivanja 1989, a jedno vreme i njen potpredsednik. Kao objašnjenje za napuštanje dotadašnje partije, Labus je naveo da ga je DS „izneverio“ lažnom podrškom na predsedničkim izborima u septembru i oktobru kada se za mesto prvog čoveka Srbije borio protiv Vojislava Koštunice. „Nisam napustio Demokratsku stranku, ona je meni okrenula leđa“, rekao je tada Labus, što je istovremeno protumačeno kao najava formiranja stranke čiji će upravo on biti predsednik.
Čelni ljudi nevladine organizacije G 17 PLUS već su se oprobali na značajnim državnim funkcijama: Labus je potpredsednik (odumiruće) Vlade SRJ, Dinkić guverner NBJ, Veroljub Dugalić je vršilac dužnosti saveznog ministra finansija, Tomica Mihajlović je ministar zdravlja Srbije, a Dragoslav Šumarac ministar građevinarstva. Božo Prelević bio je savetnik srpskog ministra policije i koministar policije u prelaznoj republičkoj vladi, Slobodan Vučetić je predsednik Ustavnog suda Srbije, Jelica Minić pomoćnik ministra inostranih poslova, a Saša Vitošević bio je savezni ministar poljoprivrede.
