Malo je ljudi koji su potpuno obavešteni šta treba da učine u slučaju saobraćajne nezgode i kako najlakše da ostvare svoje pravo na naknadu štete. Novi zakon je predvideo mogućnost dogovora za slučaj male štete (po tumačenju policije, šteta do 200.000 dinara), pa se, kada dođe do saobraćajne nezgode, postavlja pitanje da li treba pozvati policiju ili ne. Lica koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi mogu da popune Izveštaj o saobraćajnoj nezgodi (Evropski protokol) u slučaju manje materijalne štete bez povređenih lica (grebanje, češanje, oštećenja krila, branika, felni). Ukoliko svi učesnici smatraju da se radi o maloj šteti i ukoliko nema povređenih lica, te ukoliko ne postoji spor o odgovornosti, može se popuniti EU protokol na osnovu kojeg se oštećenik kasnije obraća nadležnom osiguravaču kod koga je osigurano vozilo kojim je upravljalo lice odgovorno za nezgodu. U slučaju bilo kakve sumnje ili nesaglasnosti i vezi sa nezgodom potrebno je zvati policiju. Učesnici ne plaćaju troškove uviđaja bez obzira na to da li je reč o velikoj ili maloj šteti. Ako je šteta veća uviđaj se vrši po službenoj dužnosti, a ako je šteta manja uviđaj plaća osiguravač vozila kojim je upravljalo lice koje je zvalo policiju. S druge strane, kasko osiguranje pokriva ne samo štete koje su posledica saobraćajne nezgode. Međutim, u uslovima osiguranja postoji deo koji se odnosi na Isključenje obaveze osiguravača gde se taksativno nabrajaju slučajevi isključenja kasko pokrića, kao što su slučajevi „bahate vožnje“, te „prolazak na crveno svetlo“. Uslovima osiguranja (i kasko i autoodgovornosti) precizirani su i slučajevi gubitka prava iz osiguranja, a jedan od najvažnijih razloga je upravljanje pod dejstvom alkohola. Lice koje je upravljalo vozilom pod dejstvom alkohola dobija regresni zahtev osiguravajućeg društva koje je isplatilo naknadu oštećeniku, pa sada taj iznos potražuje od lica koje je odgovorno za udes, a upravljalo je pod dejstvom alkohola. To su često višemilionski iznosi jer su često oštećena skupa vozila i veliki broj povređenih lica.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
