Godina digitalizacije i propuštenih prilika

“VREME”: Kada sumirate 2024. godinu, kakva je ona bila?

VIOLETA JOVANOVIĆ: Mi u NALED-u smo je proglasili godinom digitalizacije i veštačke inteligencije zbog globalnih pomaka koji se dešavaju na ovom polju. Digitalizacija u praksi znači da je većina javnih usluga dostupna onlajn i da je sistem transparentan i efiksan, što su naši prioriteti. Kada je u proleće formirana nova Vlada Srbije, NALED je resornim ministrima uputio 100 preporuka za unapređenje poslovne klime. Analize koje pripremamo za Sivu knjigu 2025. potvrđuju da godina za nama reformski nije bila dovoljno uspešna.

Koji su bili vaši predlozi?

Članovi NALED-a su ove godine u fokus pažnje stavili dalji razvoj eUprave i sprovođenje zelene agende. Tu agendu prenosimo u narednu godinu, što nije prvi put. Za neke reforme zalažemo se duže od decenije, kao što je uvođenje reda u neporeske namete gde konačno imamo pomak s obzirom da je država krenula da radi na uvođenju elektronskog plaćanja svih taksi i naknada. U toku je i digitalizacija zdravstva sa ciljem da se od sledeće godine uspostavi funkcionalan eKarton i eBolovanje. Dugo zagovaramo i reformu radnog zakonodavstva – potrebno je da se u potpunosti regulišu postojeći kao i nestandardni oblici rada – fleksibilno zapošljavanje, privremeni i povremeni poslovi, sezonsko angažovanje, rad preko onlajn plaftormi, za stranog poslodavca. Sprovodimo mnogo projekata u oblasti zaštite životne sredine i unapređenja primarne selekcije otpada, a zalažemo se i za uvođenje depozitnog sistema, ekološko oporezivanje i ponovno uspostavljanje Zelenog fonda.

Siva ekonomija je i dalje veliki problem. Da li ste zadovoljni postignutim u ovoj oblasti?

Prema analizama sprovedenim u okviru Inicijative “Bolji način”, obim sive ekonomije je u Srbiji u proteklih deset godina pao za više od četvrtine – sa 29,1% na 21,1% BDP-a. Tome su doprinele mnoge reforme na kojima su radili pre svega Ministarstvo finansija i Poreska uprava, poput uvođenja sistema eFiskalizacije, eFaktura i elektronskih javnih nabavki, reforma paušalnog oporezivanja i “frilens” rada, onlajn prijava sezonskih radnika u poljoprivredi. Procene su da dalje približavanje Srbije proseku EU u razvoju bezgotovinskih plaćanja može da smanji sivu zonu za 2,4% BDP-a i donese gotovo 500 miliona evra dodatnih poreskih prihoda godišnje. Prethodnih godina je mnogo urađeno na promociji bezgotovinskih plaćanja, uključujući nagradnu igru “Uzmi račun i pobedi” koja je doprinela svesti javnosti o štetnosti sive ekonomije. Kroz Inicijativu “Bolji način”, uz podršku nemačke vlade i kompanija Mastercard i Visa, obezbedili smo i subvencije namenjene mikro biznisima za besplatno uvođenje bezgotovinskih plaćanja uz sniženu trgovačku naknadu.

Koliko je civilno društvo u Srbiji uključeno u izradu javnih politika?

Saradnja sa civilnim društvom u izradi zakona i unapređenje uloge nevladinih organizacija ključni su za efikasne javne politike. Iako postoji dijalog sa državom, mnoge organizacije ne nalaze način da se uključe, poput socijalnih preduzeća za koje je nužno da država donese mere podrške. Za bolju komunikaciju potrebno je povećati transparentnost i raditi na izgradnji poverenja i saradnje među različitim sektorima. Institucije treba da redovno informišu udruženja o svojim politikama i koriste njihove predloge. Civilno društvo treba da bude istrajno i ponudi konkretna rešenja, a po potrebi i podršku u njihovom sprovođenju. Stajanjem sa strane i kritikovanjem ništa se neće rešiti.

Kakvom društvu težite, koja je vaša novogodišnja želja?

Volela bih da to bude Srbija u kojoj su državne institucije efikasne i transparente, gde građani imaju poverenja u sistem i gde se poslovanje razvija u skladu sa evropskim standardima. To je država u kojoj se prirodni resursi koriste na održiv način, a digitalne tehnologije su dostupne svima. Nadam se da će svako u 2025. pronaći motivaciju da doprinese zajednici. Male promene na individualnom nivou mogu doneti velike promene na nivou društva. A profesionalno, želim da NALED nastavi da bude most između privatnog, javnog i civilnog sektora, jer samo zajedno možemo da učinimo razliku.