O tome šta nas očekuje u 2025. i koji su ključni prioriteti za unapređenje srpske privrede, društva i javne uprave, za “Vreme” govori Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, udruženja koje već 18 godina predvodi reformske inicijative i aktivno doprinosi modernizaciji Srbije. Violeta Jovanović analizira izazove koji stoje pred nama, od digitalizacije i unapređenja poslovnog okruženja, do jačanja institucija i podrške održivom razvoju i ističe promene koje smatra ključnim za razvoj Srbije
“VREME”: Kada sumirate 2024. godinu, kakva je ona bila?
VIOLETA JOVANOVIĆ: Mi u NALED-u smo je proglasili godinom digitalizacije i veštačke inteligencije zbog globalnih pomaka koji se dešavaju na ovom polju. Digitalizacija u praksi znači da je većina javnih usluga dostupna onlajn i da je sistem transparentan i efiksan, što su naši prioriteti. Kada je u proleće formirana nova Vlada Srbije, NALED je resornim ministrima uputio 100 preporuka za unapređenje poslovne klime. Analize koje pripremamo za Sivu knjigu 2025. potvrđuju da godina za nama reformski nije bila dovoljno uspešna.
Koji su bili vaši predlozi?
Članovi NALED-a su ove godine u fokus pažnje stavili dalji razvoj eUprave i sprovođenje zelene agende. Tu agendu prenosimo u narednu godinu, što nije prvi put. Za neke reforme zalažemo se duže od decenije, kao što je uvođenje reda u neporeske namete gde konačno imamo pomak s obzirom da je država krenula da radi na uvođenju elektronskog plaćanja svih taksi i naknada. U toku je i digitalizacija zdravstva sa ciljem da se od sledeće godine uspostavi funkcionalan eKarton i eBolovanje. Dugo zagovaramo i reformu radnog zakonodavstva – potrebno je da se u potpunosti regulišu postojeći kao i nestandardni oblici rada – fleksibilno zapošljavanje, privremeni i povremeni poslovi, sezonsko angažovanje, rad preko onlajn plaftormi, za stranog poslodavca. Sprovodimo mnogo projekata u oblasti zaštite životne sredine i unapređenja primarne selekcije otpada, a zalažemo se i za uvođenje depozitnog sistema, ekološko oporezivanje i ponovno uspostavljanje Zelenog fonda.
Siva ekonomija je i dalje veliki problem. Da li ste zadovoljni postignutim u ovoj oblasti?
Prema analizama sprovedenim u okviru Inicijative “Bolji način”, obim sive ekonomije je u Srbiji u proteklih deset godina pao za više od četvrtine – sa 29,1% na 21,1% BDP-a. Tome su doprinele mnoge reforme na kojima su radili pre svega Ministarstvo finansija i Poreska uprava, poput uvođenja sistema eFiskalizacije, eFaktura i elektronskih javnih nabavki, reforma paušalnog oporezivanja i “frilens” rada, onlajn prijava sezonskih radnika u poljoprivredi. Procene su da dalje približavanje Srbije proseku EU u razvoju bezgotovinskih plaćanja može da smanji sivu zonu za 2,4% BDP-a i donese gotovo 500 miliona evra dodatnih poreskih prihoda godišnje. Prethodnih godina je mnogo urađeno na promociji bezgotovinskih plaćanja, uključujući nagradnu igru “Uzmi račun i pobedi” koja je doprinela svesti javnosti o štetnosti sive ekonomije. Kroz Inicijativu “Bolji način”, uz podršku nemačke vlade i kompanija Mastercard i Visa, obezbedili smo i subvencije namenjene mikro biznisima za besplatno uvođenje bezgotovinskih plaćanja uz sniženu trgovačku naknadu.
Koliko je civilno društvo u Srbiji uključeno u izradu javnih politika?
Saradnja sa civilnim društvom u izradi zakona i unapređenje uloge nevladinih organizacija ključni su za efikasne javne politike. Iako postoji dijalog sa državom, mnoge organizacije ne nalaze način da se uključe, poput socijalnih preduzeća za koje je nužno da država donese mere podrške. Za bolju komunikaciju potrebno je povećati transparentnost i raditi na izgradnji poverenja i saradnje među različitim sektorima. Institucije treba da redovno informišu udruženja o svojim politikama i koriste njihove predloge. Civilno društvo treba da bude istrajno i ponudi konkretna rešenja, a po potrebi i podršku u njihovom sprovođenju. Stajanjem sa strane i kritikovanjem ništa se neće rešiti.
Kakvom društvu težite, koja je vaša novogodišnja želja?
Volela bih da to bude Srbija u kojoj su državne institucije efikasne i transparente, gde građani imaju poverenja u sistem i gde se poslovanje razvija u skladu sa evropskim standardima. To je država u kojoj se prirodni resursi koriste na održiv način, a digitalne tehnologije su dostupne svima. Nadam se da će svako u 2025. pronaći motivaciju da doprinese zajednici. Male promene na individualnom nivou mogu doneti velike promene na nivou društva. A profesionalno, želim da NALED nastavi da bude most između privatnog, javnog i civilnog sektora, jer samo zajedno možemo da učinimo razliku.
Lidl Srbija postavlja novi standard u korporativnoj kulturi pokazujući jednakost i duboku zahvalnost svojim zaposlenima. Kroz projekat “Savršen dan”, Uprava kompanije Lidl je juče zamenila uloge sa timom jedne prodavnice. Dok su zaposleni u prodavnici uživali u trećem slobodnom danu u nedelji i spa centru o trošku kompanije, vrh menadžmenta je preuzeo radne zadatke u prodavnici u Gornjem Milanovcu
Svi se često nalazimo u dilemi kako na siguran način da sačuvamo i uvećamo svoju ušteđevinu. Dilema koju građani imaju danas ista je kao i prošlih godina – šta je najpametnije uraditi sa novcem: oročiti novac u banci, kupiti zlato ili staviti novac kao učešće za stan? Pogledajmo konkretne brojke
U svetu koji se ubrzano menja, Hemofarm fondacija već 32 godine podržava izuzetne mlade ljude spremne da snove pretvore u realnost, viziju u akciju, pomaže im da usavrše svoje veštine, prošire mrežu kontakata i uče od najboljih u farmaceutskoj industriji, ali i jedni od drugih
Čak 2.500 primeraka knjige Planeta Spelta, koju je kompanija Lidl kreirala u saradnji sa “JRJ” izdavaštvom stiže u predškolske ustanove širom Srbije. Predstavnici kompanije Lidl su ovim povodom posetili Predškolsku ustanovu “Naša radost” u Subotici, kojoj je uručeno 500 primeraka Planete Spelte. Cilj ove donacije je da se najmlađima na razumljiv i zabavan način približe principi osvešćene ishrane, tako da nauče kako svojim navikama mogu sačuvati svoje zdravlje, ali i budućnost čitave planete
NLB Komercijalna banka, jedna od vodećih finansijskih institucija u zemlji, sa najvećom bazom aktivnih klijenata u Srbiji i poverenjem koje joj ukazuju brojne porodice, omogućila je penzionerima, koji penziju primaju u dinarima, da raspolažu svojim primanjima dan pre zvanične isplate – putem digitalnih kanala: bankomata, mobilnog i elektronskog bankarstva
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
