Dojenje – naš prvi konflikt

Sa genetičke strane, deca su naš pasoš u budućnost. Shodno tome, pretpostavljamo da roditelji ne bi trebalo da stupaju u ma kakav oblik konflikta sa svojim potomcima. Nasuprot, oni bi se morali žrtvovati za njihovu dobrobit. I u većini slučajeva roditelji to i rade. Žrtvujući sebe, rezerve hrane i svoje vreme, mame i tate ulažu u svoje potomke kako bi oni postali zdrave i uspešne jedinke i kasnije i sami bili u mogućnosti da dobiju i neguju svoje potomstvo. Međutim, konflikti postoje. Ukratko, ono što je u najboljem interesu roditelja, ne mora biti i u najboljem interesu potomka. I obrnuto.

Konflikt između roditelja i potomaka specifičan je za životinje koje se seksualno razmnožavaju, a razlog leži u genetičkoj asimetričnosti članova porodice. Kod životinja koje se razmnožavaju aseksualno, svaki potomak predstavlja genetički identičan klon svog roditelja. Seksualno razmnožavanje, međutim, podrazumeva da su potomci kombinacije gena i oca i majke. Iz genetičke perspektive roditelja, svako dete je genetički u srodstvu sa njim 0,5 (tj. dele oko 50 odsto genetičkog materijala). Rođena braća i sestre takođe među sobom dele u proseku 50 odsto genetičke sličnosti (osim u slučaju identičnih blizanaca). Budući da je majka u jednakom srodstvu sa svim svojim potomcima, trebalo bi da podjednako brine i ulaže u svakog od njih. Tu dolazimo do različitih aspekata majčinsko-potomačkog konflikta, jer svaki mali stvor u leglu ima interesa da se majka samo njemu u potpunosti posveti.

foto: reuters

Borba oko dojenja je izvrstan primer najranijeg konflikta između roditelja i mladunaca sisara. Treba imati u vidu da su roditelji, tokom ulaganja u trenutno potomstvo, manje sposobni da se upuste u novo začeće, što je, pored kvaliteta potomstva, osnovni uslov prenošenja njihovih gena u naredne generacije. Briga o podmlatku će se nastavljati sve do onog trenutka kada cena roditeljskog ulaganja prevaziđe realnu korist za potomstvo, tj. sve dok mladunac ne dostigne zrelost potrebnu da samostalno brine o sebi. Drugim rečima, kada ulaganje roditelja prevaziđe korist za potomstvo, roditelj treba da prestane sa svojom brigom (K/C < 1, gde je K = korist koju potomstvo ima od roditeljskog ulaganja, u smislu preživljavanja, i C = cena koju roditelj "plaća" na uštrb mogućnosti ulaganja u buduće potomstvo). Podrazumeva se da životinje ne crtaju porodično stablo, ne računaju genetičko srodstvo niti promišljaju o svojoj genetičkoj koristi. Određena strategija brige o potomstvu evoluira kao posledica najboljeg rešenja odnosa cene i dobiti ulaganja. U datim uslovima, takav scenario negovanja mladunaca daje najbolje moguće vrednosti broja potomaka, s jedne strane, i njihovog preživljavanja, sa druge. Posle ove priče pada mi na pamet ponašanje ženke psa i njenog okota. Iz majčine perspektive, u nekom trenutku vreme je da prestane sa dojenjem. Međutim, štenci se vrlo retko slažu sa ovom odlukom, te ih je potrebno nekad i fizički odvojiti od majke. U svakom drugom slučaju majka će ih vući po zemlji prilikom kretanja zbog njihovog upornog odbijanja da puste maminu siku.

foto: reuters

U ovom tipu jednog od najranijih konflikata, mladi potomci su u nepovoljnom položaju. Ostavljeni su na milost i nemilost svojih roditelja. Fizička sila nije kocka na koju mogu da igraju. Kobila koja kopitom „ćušne“ svoje ždrebe, kako bi ga naterala da prestane da sisa, dobar je primer uzaludnosti pokušaja mladunaca da nateraju roditelje na kooperaciju. Zato su strategije koje mladunci koriste vrlo raznolike. Ljutnja je ponašanje kojim mladi pokušavaju da manipulišu roditeljima sa ciljem da im se udovolji. Uopšteno, kada je ugroženo roditeljsko ulaganje u mladunče, recimo rođenjem novog člana porodice, ono će pokušati da preuveliča svoje realne potrebe i stanja, ponašajući se mlađe i slabašnije nego što zaista jeste. Ovo ponašanje dobro je dokumentovano kod primata. Recimo, Klark i saradnici, prateći odnose među šimpanzama, uočili su da odbijanje mladunaca od dojenja počinje dve-tri godine pre nego što dođe do potpunog prekida dojenja. Prekid se intenzivira po započinjanju estrusnog ciklusa kod ženke, kada je mladunče staro oko tri-četiri godine. Kako se prekid dojenja intenzivira, odojče pokazuje znake depresije, cvili, traži da ga majka nosi na leđima i ima duže periode kontakta (grljenje, češkanje…) sa majkom. Primećeno je da tokom poslednjih meseci dojenja mladunče provodi puno vremena u timarenju majke. Ponašanja „napuštenih“ mladunaca mogu biti i mnogo dramatičnija. Kod mnogih vrsta uočeno je da kada majka stupi u kopulaciju, mladunci glasno vrište, prete, vuku i udaraju par koji stupa u odnos. U veštačkim uslovima, rezervatima za primate, dokumentovano je da su male šimpanze jako uznemirene i ometaju čak i seksualni odnos svojih ljudskih staralaca. Zapravo, potpuno ga onemogućavaju. Iako ne možemo razumeti koji stimulusi iniciraju ovakvo ponašanje (mladunci zasigurno ne shvataju da kopulacija rezultuje novim bebama), rezultat može biti odlaganje reprodukcije majke i novog začeća, a posledično i produžetak ulaganja, tj. čista dobit za samog mladunca.

U nacionalnom parku Ambozeli u Keniji, naučnici su posmatrali 130 malih slonova starosti do četiri i po godine i njihovo ponašanja tokom dojenja. Analiza učestalosti i dužine dojenja pokazala je da su sinovi imali više pokušaja i više uspeha, a samim tim i veći unos mleka nego ćerke. Majke su jednako tolerantne prema zahtevima svojih sinova i ćerki u ranom dobu, ali su u kasnijim godinama znatno tolerantnije prema zahtevima sinova. Veća stopa rasta sinova može biti bar delimično posledica ovog asimetričnog ulaganja. U literaturi se navodi više razloga za diskriminativno ponašanje slonica prema polu svog potomstva. Podatak da je preživljavanje muške odojčadi smanjeno u odnosu na žensko potomstvo za vreme sušnih godina i manje količine hrane, ukazuje da odrastanje mužjaka slonova može biti metabolički zahtevnije. Izgleda da tokom sušnih godina majke nisu u mogućnosti da sintetišu dodatno mleko za sinove, što dovodi do uvećane smrtnosti sinova. Mos i saradnici smatraju da veće ulaganje majke u muške slončiće može biti posledica i visoko kompetitivnog, poliginog sistema parenja slonova. Veliki sinovi imaju ogromnu prednost u parenju i uspešnije prenose majčine gene u naredne generacije. Slično ponašanje uočili su i naučnici iz Kanade, proučavajući belorepe i ugar jelene. Posmatrajući dve poligine vrste jelena testirali su i potvrdili da kod tih vrsta majke više ulažu u muško potomstvo.

S druge strane, kod mnogih vrsta konflikt između potomaka i roditelja, posebno oko prestanka dojenja, nije uočen. Štenci divljih vukova se obično kreću u blizini jazbine što istraživačima olakšava posmatranje procesa dojenja i odbijanja od dojenja. Detaljna proučavanja nisu potvrdila pretpostavke potomačko-roditeljskog konflikta u odbijanju od dojenja. Štenci nisu imali nikakve kontrastrategije kako bi produžili dojenje. Naprotiv, upravo oni i odbijaju da sisaju i samovoljno prelaze na čvrst oblik hrane. Naučnici koji su sproveli ovu studiju ipak napominju da bi ponašanje moglo biti drugačije da čopor nije živeo u uslovima u kojima su mladuncima obezbeđivane dovoljne količine čvrste hrane.

Prema Edvardu O. Vilsonu, ključ za razumevanje sociobioloških odnosa kod sisara jeste mleko. Jedna od posledica mleka i dojenja je postojanje univerzalne jedinice u socijalnom životu svih sisara – mama i potomstvo. Kod sisara odnos između majki i potomaka je dinamičan i kompleksan. Kao što ste videli, posebno oko dojenja. Možemo uočiti potpunu zavisnost, kao i potpunu nezavisnost od dojenja, jako zanimljive strategije mladih oko dobijanja većeg udela roditeljskog ulaganja, kao i naklonosti majki prema mladuncima određenog pola. Iz tog ugla gledano, možete li sebe smatrati dobrim strategom?