Cvetanje Tise

Tokom Šeste ministarske konferencije u Beogradu predstavljene su i neke od konkretnih međudržavnih akcija za zaštitu prirodnog bogatstva Evrope. Tako su na konferenciji zajednički nastupili ministri odgovorni za oblast vodoprivrede iz svih pet zemalja u slivu reke Tise. U obraćanju javnosti drugog dana konferencije, oni su podržali trenutne akcije zaštite ovog sliva od zagađenja, poplava i suša.

Reka Tisa izvire na Karpatima u Ukrajini i nastaje od Bele i Crne Tise. Potom se dužinom od 966 kilometara pruža od Ukrajine na još četiri evropske zemlje – Rumuniju, Slovačku, Mađarsku i Srbiju, gde se na jugu Banata uliva u Dunav. Sliv Tise je najveći podsliv reke Dunav i zauzima površinu veću od 150.000 kvadratnih kilometara. Na slivu živi oko 14 miliona ljudi, ali osim naseljenih zona oko Tise i njenih pritoka prostiru se brojna prirodna dobra, pašnjaci i šume. Na Tisi se mogu videti i neki fantastični prirodni fenomeni kao što je čuveno cvetanje Tise kod Kanjiže u Bačkoj.

Na ovom slivu je, nažalost, bilo nekoliko incidenata i većih zagađenja koja se, kako to biva, nisu zaustavila na državnim granicama. Da bi se takvi slučajevi sprečili u budućnosti, svih pet zemalja sliva je odlučilo da se međusobno poveže, da razmeni informacije i postavi pravila koja će svi zajednički poštovati.

Sve je počelo 2004. godine, tokom ministarskog sastanka Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICDRP), organizacije koja okuplja 13 zemalja i brine o implementaciji Konvencije o zaštiti reke Dunav. Na ovom sastanku su pet zemalja iz sliva reke Tise napravile zajednički Memorandum o razumevanju i dogovorili da naprave plan upravljanja slivom reke Tise do kraja 2009. godine. Od tada je učinjeno nekoliko koraka.

Na protekloj konferenciji u Beogradu, ministri su predstavili rezime „Analize sliva reke Tise 2007“, koja će biti osnova budućeg Plana. „Samo saradnja među zemljama omogućuje očuvanje svih resursa na slivu“, rekao je tom prilikom Filip Veler, izvršni sekretar ICDRP-a i istakao da je on lično ponosan na ovaj sliv koji ima „jedinstvenu kulturu, biljni i životinjski svet“.

Izrada plana za jedan ovakav podsliv se logično suočava sa brojnim problemima. Dve od pet zemalja u slivu Tise, Ukrajina i Srbija, nisu članice Evropske unije, pa je potrebno uložiti dodatne napore oko usaglašavanja pravnih normi. Međutim, budući plan koji je promovisan pod geslom „Poziv na akciju“, inače će biti prvi u Evropi koji je urađen za jedan podsliv. Ministri su na konferenciji najavili da će se budući plan posebno baviti i kvantitetom voda, a ne samo njenim kvalitetom.